Kruške su dragoceno voće koje se koristi širom sveta na različite načine. Cenjene su zbog svog ukusa još od antičkih vremena. Zdravstvene prednosti krušaka uključuju njihovu sposobnost da pomognu kod mršavljenja, poboljšaju varenje i zdravlje srca, regulišu nivo tečnosti u organizmu i smanje krvni pritisak.
One takođe povećavaju kognitivne sposobnosti, sprečavaju kancer i promovišu zarastanje rana i reparaciju tkiva. Kruške pomažu u odbrani od oštećenja na rođenju, ojačavaju imuni sistem i smanjuju upale. Poboljšavaju metabolizam, poboljšavaju cirkulaciju, štite od osteoporoze i pomažu našoj koži, očima. Takođe, koriste se za negu kose.
Kruške su ukusno i slatko voće sa sočnim mesom. Termin “kruška” zapravo opisuje veliki broj drveta i grmova iz roda Pyrus iz mnogo veće porodice Rosaceae. Postoji širok spektar krušaka i samo nekoliko njih nosi jestive plodove koje ljudi mogu konzumirati. Veliki broj sorti krušaka se koristi samo kao ukrasno drveće i grmlje.
Plod je gornji kraj cvetnog stabla i obično je sužen pri vrhu, a širi na dnu. Međutim, to nije način uz pomoć kojeg određujemo sortu kruške. Neke kruške su oblikovane isto kao i jabuke. Izgled pulpe je takođe sličan jabukama, iako je malo gušći po konzistenciji, zbog prisustva tzv. “kamenih ćelija”. Zapravo, pulpa kruške ima “peskovitu” strukturu. Ovo je, pored ukusa, jedna od najočiglednijih razlika između jabuke i kruške.
Kruške su poreklom iz Kine i domaće su u Evropi, Severnoj Africi i Aziji, a postoje dokazi da su se konzumirale još od praistorijskih vremena. Kruške su već nekoliko hiljada godina sastavni deo ishrane, a nalazimo ih i u keltskoj književnosti, rimskoj istoriji i kineskoj tradiciji. One mogu rasti na mestima sa umerenim, hladnim klimama, pa ih to čini veoma raznovrsnim i veoma se lako kultivišu.
Nutritivna vrednost krušaka. Pored njihove dostupnosti i ukusa, kruške su cenjene i zbog njihove medicinske koristi već hiljadama godina. Savremena nauka nam sada govori da sadržaj mineralnih, vitaminskih i organskih sastojaka različitih vrsta krušaka predstavlja razlog za njihov ogroman zdravstveni potencijal. Neki od ovih aktivnih i efikasnih sastojaka su kalijum, folati, vitamin C, vitamin K, fenolna jedinjenja, dijetetska vlakna, bakar, mangan, magnezijum, kao i vitamini B kompleksa.
Zdravstvene prednosti krušaka. Pored toga što su ukusni dodatak ishrani, kruške su takođe pune hranljivih materija koje pružaju medicinske koristi. One, pre svega, poboljšavaju varenje. Jedna porcija krušaka pruža 18 % od dnevnih preporučenih vrednosti unosa vlakana. Mogu biti veoma jak agens u poboljšanju digestivnog zdravlja. Većina vlakana u kruškama su nerastvorljivi polisaharidi, što znači da ona deluju kao sredstvo koje puni creva. Vlakno se nagomilava u hrani i dodaje masu, pa hrana lakše prolazi kroz creva. Štaviše, to stimuliše lučenje želudačnih kiselina i digestivnih sokova. Takođe, reguliše pražnjenje creva i smanjuje šanse za zatvor, kao i dijareju i retku stolicu.
Takođe, gusta priroda vlakana krušaka pomaže da se vežu agensi koji prouzrokuju kancer, kao i da se vežu slobodni radikali u debelom crevu, pa se tako štiti organ od štetnih efekata.
Gubitak težine. Jedna od pritužbi mnogih ljudi u vezi sa voćem jeste kalorijski sadržaj koji dolazi od prirodnih šećera. Međutim, kruške spadaju u voće sa vrlo malo kalorija; jedna kruška prosečne veličine ima preko 100 kalorija, što je 5 % od dozvoljenog dnevnog unosa.
Međutim, nutritivna suplementacija koju nam kruške daju je ogromna, a i vlakna nas brzo čine sitim. Zbog toga ljudi pokušavaju da izgube kilograme uz pomoć krušaka. One su visokoenergetska prehrambena namirnica sa malim uticajem na povećanje telesne mase i na gojaznost.
Antioksidansna aktivnost. Kao i mnogo drugo voće, kruške su bogate antioksidansima koji ubijaju razne boelsti i stanja unutar organizma. Antioksidansi rade na tome da eliminišu slobodne radikale koji se akumuliraju u organizmu nakon ćelijskog metabolizma. Ovi slobodni radikali mutiraju zdrave DNK ćelije u kancerozne ćelije i mogu izazvati brojna razarajuća stanja.
Zbog toga, antioksidansne komponente vitamina C, vitamina A i flavonoidna jedinjenja kao što su beta karoten, lutein i zeaksantin, koje se nalaze u kruškama, mogu pomoći da se oslobodimo ovih opasnih jedinjenja.
Poboljšavaju rad srca i srčano zdravlje. Kruške su odličan izvor kalijuma, što znači da mogu imati značajan uticaj na zdravlje srca jer je kalijum dobro poznat vazodilatator. To znači da snižava krvni pritisak koji smanjuje opterećenje na celokupan kardiovaskularni sistem i otežava stvaranje trovanja ili nanošenje bilo kakve druge štete.
Štaviše, povećava protok krvi u svim delovima tela, koji oksigeniraju organe i promovišu njihovu efikasnu funkciju. Spuštanje krvnog pritiska je takođe povezano sa smanjenim šansama za kardiovaskularne bolesti kao što su ateroskleroza, srčani udari i moždani udari. Konačno, kalijum deluje kao regulator tečnosti u telu, što znači da održava organizam u hidriranom stanju i obezbeđuje ravnotežu esencijalnih tečnosti u ćelijama i organima. Bez kalijuma, mnoge od naših osnovnih funkcija bile bi usporene ili potpuno zaustavljene.
Uzgajanje i sađenje drveta kruške
Uzgoj kruške može biti veoma korisno iskustvo nakon čega ćete imati i zasluženu nagradu u vidu ovog fantastičnog voća. Pre nego što počnete sa uzgojem kruške, postoji nekoliko saveta koje ćemo vam dati da biste znali kako da ih sadite i uzgajate. Pre same sadnje kruške u vašem domaćem voćnjaku, morate razmotriti veličinu drveta kruške. Stablo u punoj veličini može porasti i do 12-13 m.
U zavisnosti od veličine vašeg voćnjaka, možda ćete želeti da razmotrite patuljaste ili polupatuljaste sorte. Proverite kod pouzdanog rasadnika u vašem kraju koje sorte nudi i potrudite se da se raspitate što više o osobinama svake sorte. Najbolje je da izaberete onu koja najbolje uspeva u vašem regionu. O sortama će nešto više reči biti malo kasnije.
Iako je uzgoj iz semena takođe moguć, svakako ćete bolje rezultate dobiti ako krušku sadite uz pomoć sadnice, tj. kupovine mladog drveta. Kada sadite kruške, manje, a dobro oblikovano drvo će vam pružiti bolji rezultat nego visoko i vretenasto drvo.
Kada izaberete svoju sortu, sledeći korak je sadnja. Kruškama je potrebno puno sunca. Budite sigurni da ste izabrali mesto koje će kruški obezbediti najmanje 6 do 8 sati sunca, ne samo za malo drvo, već i za zrelo, odraslo drvo kruške. Nega i uzgoj će vam lakše pasti ako planirate unapred.
Iskopajte široku i duboku rupu i izmešajte kompost sa zemljom. Izvadite sadnicu iz kontejnera, uključujući i opnu kojom je zaštićen koren i postavite sadnicu u rupu na istoj visini na kojoj je bila i u kontejneru. Nežno raširite koren i ponovo napunite rupu miksovanom zemljom. Dobro zalijte i nastavite da zalivate redovno – jednom ili dva puta nedeljno – sve dok se koren lepo ne primi.
Orezivanje
Znanje o sadnji kruške nije dovoljno. Važan deo brige o drvetu kruške jeste i orezivanje, a prvo orezivanje treba da se dogodi odmah čim se drvo zasadi. Ostavite glavnu, noseću granu i izaberite tri do pet grana sa spoljašnje strane, a ostalo orežite. Odsecite krajeve preostalih grana i grančica, kako biste okuražili razvoj. Postoji mnogo knjiga i članaka o orezivanju, ali za domaći voćnjak, orezivanje stabala kruške može biti limitirano na uklanjanje ukrštenih grana i ubrzavanje uspravnog rasta.
Vaše drvo kruške će dati plodove za tri do pet godina.
Saveti za uzgoj drveta kruške. U poređenju sa drugim voćkama, nega drveta kruške je jednostavna i laka. Kruška ne pati od mnogo bolesti ili štetočina, pa je samim tim jednostavnija za uzgoj. Nega drveta kruške započinje odmah nakon sadnje. Uz sadnicu treba da se postavi pritka koja će pomoći da stablo izraste pravo i da izdrži udare vetra. Malč treba posuti na dubini od 5 do 7 cm i u širini od 1 m u krug, kako bi se sprečio razvoj korova i kako bi se osigurao bolji prijem vode i hranljivih sastojaka.
Osim ako zemljište nije izuzetno posno i loše, đubrenje jednom godišnje treba da bude dovoljno za vašu krušku. U stvari, mora se voditi računa da se izbegne prekomerno đubrenje koje će dati lepo drvo, ali ne i plodove. Za kućni voćnjak sa samo jednim ili dva drveta, kupovna đubriva su sasvim dovoljna.
Neki povrtari će savetovati da se insekticidi prskaju pre nego što krene cvetanje i da je to od suštinskog značaja za adekvatnu negu krušaka. Ovo može, ali i ne mora da bude obavezno.
Kao što je već rečeno, kruške imaju manje problema sa insektima od drugih plodova. Jedan od razloga za ovo je njihov cvetni nektar koji nije toliko atraktivan za insekte kao što je slučaj kod drugih plodova.
Takođe, mora se povesti računa da se prskanjem ne ubiju pčele koje su njihovi glavni oprašivači. U svakom slučaju, najbolje je videti kako će se sadnica ponašati u prvoj godini, pa onda odlučiti za ubuduće.
Kako izabrati položaj za zasad kruške?
Kruška relativno rano cveta tokom proleća, pa je dobro izabrati severnu ili severnoistočnu stranu na vinogradarskom položaju, kako ne bi došlo da smrzavanja cvetova i plodova koji su se zametnuli.
Takođe, možete izabrati i mesto koje je izvan vinogradarske zone, s tim što će to biti jugoistočni ili južni položaj.
Idealna nadmorska visina za zasad krušaka je oko 400-500 m, a nagib treba da bude manji od 6º. Dobro tlo je peskovita ilovača koja je propusna i duboka i ima neutralnu, pa i slabu kiselost. Humusa treba da bude više od 3 %.
Zemljište, pre sadnje, treba da očistite od panjeva, kamenja, korenja drugog rastinja i dr. Parcelu na kojoj želite da zasadite kruške, treba duboko izorati i podrivati na 60 do 80 cm.
Pravi poljoprivrednici odnose uzorak zemljišta na hemijsku analizu, ne bi li utvrdili kako fizička, tako i hemijska svojstva zemljišta. Ukoliko analiza pokaže da zemljište nije dovoljno bogato biogenim elementima, onda se pre oranja stavlja gnojivo, pa se na taj način poboljšava vrednost tla. Idealno je ubaciti 20-30 tona po hektaru stajskog đubriva, potom 500 kg po hektaru kalijum-sulfata i 400 kg po hektaru superfosfata.
Kada birate sadni materijal, gledajte da to bude kvalitetan, jednogodišnji, bezvirusni materijal koji ima dobro razvijen korenov sistem sa zrelim nadzemnim delovima.
Kruška se sadi u isto vreme kada i jabuka. Najbolje je da to bude u jesen. Pre same sadnje, treba istanjirati zemljište.
Razmak između redova će zavisiti od bujnosti sorte i podloge. Kod savremenih voćnjaka i ako imate dobru mehanizaciju, razmak treba da bude do 3.2 m.
Unutar redova razmak će zavisiti od sorte, ali je u principu dovoljno da bude od 1.2 do 1.5 m.
Posle sadnje, a najkasnije do kraja sledećeg proleća, treba da se doda po 20-30 kg stajskog đubriva na svaku sadnicu, tačnije oko sadnice.
Malčiranje se obavlja 6 do 8 puta tokom vegetacije. Između redova se primenjuju herbicidi kako bi se sprečio korov.
Kruška se navodnjava principom kap po kap ili uz pomoć miniprskalica sve vreme od same sadnje, a naročito u vreme suše.
Najbolje sorte kruške za sadnju u Srbiji
Najbolja sorta kruške za sadnju u Srbiji je Viljamovka. To je sorta koja potiče iz Velike Britanije i pripada kasnim krupnim sortama. Ona je ujedno jedna od najpopularnijih sorti na čitavom svetu. Plodovi ove sorte se ubiru oko 20. avgusta, a teže oko 220 do 250 g.
Druge poznate sorte su Konferans, zatim Junska lepotica, Pakamova kruška, Julska šarena kruška, Kaluđerka, Trevuška kruška, itd.
Prinos
Postoji mnogo specifičnosti kada je u pitanju uspešan uzgoj kruške. Neki voćari kažu da je gajenje kruške vrlo plemenit posao. Ima indicija da je uzgoj krušaka na kraju finansijski negativan, ali to najviše zavisi od toga koje se sorte izaberu za uzgoj.
Prosečan prinos kruške bi trebalo da bude 15 tona po hektaru.
