Maline su drvenaste biljke koje pripadaju porodici ruža. One potiču iz Turske, ali se mogu naći u različitim područjima širom sveta koja imaju umerenu klimu. Smatra se da postoji preko 200 sorti malina, ali se svega nekoliko vrsta kultiviše i uzgaja, odnosno konzumira u velikoj meri. Maline vole područja sa blagom zimom i prohladnim letom, kao i plodno, dobro drenirano tlo.
Maline se gaje zbog ishrane, ali i u medicinske svrhe.
Malina ima uspravno ili zakrivljeno stablo, obično pokriveno trnjem. Tokom prve godine života, malina razvije jedno stablo koje poraste od 1.5 do 2.5 m. Potom biljka počinje da se širi horizontalno i da proizvodi bočne grane tokom druge godine rasta.
Malina ima zaobljene listove sa 5 do 7 ovalnih liski sa nazubljenim ivicama. Listovi su zeleni sa gornje strane i beličasti odozdo. Malina rađa cvet tokom druge godine razvoja koji cveta kasno u proleće. Cvetovi su bele boje. Oni su bogati nektarom koji je privlačan pčelama, koje su i odgovorne za oprašivanje.
U botaničkom smislu, plod maline spada u grupu agregatnog voća. Sam plod maline je cilindrično oblikovan, rubin crvene boje i ima sladak ukus. Svaka malina se sastoji od oko 100 pojedinačnih malih plodova, koji se zovu koštunjavi plodovi i imaju jednu semenku. Aranžirane su u šlemastom obliku oko centralno pozicionirane peteljke. Kada su zrele, maline se ubiru sa stabla, a peteljke ostaju na stablu, praveći rupicu u sredini ploda.
Maline mogu biti crvene, purpurne, zlatne i crne po boji, naravno, u zavisnosti od sorte. Jedna biljka proizvodi ili daje nekoliko stotina malina godišnje.
Maline su odličan izvor dijetalnih vlakana, vitamina C, E i B9 (folna kiselina) i minerala kao što su mangan i magnezijum.
Maline se mogu konzumirati kao sveže ili kao dodatak žitaricama, sladoledima, milkšejkovima i različitim kolačima. Od malina se prave sokovi, džemovi i želei.
Fitonutritijenti iz malina mogu biti efikasni u lečenju visokog krvnog pritiska i upale zglobova. Oni takođe deluju dobro na funkcionisanje jetre.
Biljni čaj od lista maline može se koristiti za regulaciju menstrualnog ciklusa.
Istraživanja na životinjama pokazala su da hemikalije izolovane iz korena mladih malina mogu sprečiti razvoj kamena u bubrezima.
Keton maline, jedinjenje izolovano iz maline ima primenu u kozmetičkoj industriji u proizvodnji šampona, losiona, krema i parfema.
Rusija je najveći proizvođač malina na svetu. Oni proizvode 125.000 tona malina godišnje.
Koren maline može da preživi i do 10 godina. Stablo je dvogodišnje, što znači da umire posle dve godine i biva zamenjeno novim izdankom.
Uzgoj malina
Maline je relativno lako uzgajati i one mogu rađati neograničeno samo ako ih negujete na pravi način.
Postoje dve vrste malina, i obe vrste imaju svoje specifične zahteve za uzgajanje i razvoj. To su maline koje rađaju u leto i koje donose jedan prinos po sezoni (jednorodne), od juna do jula meseca.
Druga vrsta su jesenje ili dvorodne (primocane) maline koje donose plodove u jesen, ali mogu rađati i sledećeg leta.
Većina sorti malina su letnje maline i sve one su samooplođujuće, što znači da možete dobiti prinos sa samo jednom sortom. Njih najbolje oprašuju pčele i one počinju da rađaju samo godinu dana nakon sadnje.
Iako su grmovi malina prirodno skloni da rastu u hladnijim klimama, sada postoje varijeteti koji su prilagođeni za rast u veoma širokom opsegu klimatskih zona.
Sve maline zahtevaju godišnje orezivanje. Maline su višegodišnje biljke, pa je važno shvatiti da njeni izdanci koji nose plodove žive samo dva leta. Tokom prve godine, nov mladi izdanak (dvorodni) raste vegetativno. Izdanak razvije braon koru, miruje tokom zime, a tokom druge godine rasta dobija ime floricane. Floricane proizvodi plodove sve do ranog leta, a potom umire. Svake godine se stvore novi dvorodni izdanci, pa se rod nastavlja godinu za godinom. Vaš je zadatak da orezujete sve te mrtve grane, svake godine.
Kada treba saditi maline?
Sadnice malina se mogu kupiti i nabaviti u stanju mirovanja, potom kao sadnice sa golim korenom ili kao rasadi u saksijama. Ako biljku sa golim korenom rasadite u rano proleće, to je dobro jer će zemljište tada odraditi svoj deo posla. Zasadite rasad iz saksije u proleće, nakon što je prošao poslednji mraz i imaćete sigurnu biljku.
Izaberite lokaciju sa puno sunca kako biste dobili najveći prinos. Biljka će rasti i u delimičnoj hladovini, ali će žetva biti skromnija.
Lokacija mora da ima bogato i dobro drenirano zemljište, dobar protok vazduha i zaštitu od vetrova. Izbegavajte vlažna područja, kao i vetrovita mesta, jer maline ne vole da budu u vodi niti vole da budu isušene.
Pripremite zemljište sa nekoliko centimetara komposta ili zrelog stajnjaka nekoliko nedelja pre sadnje. Izorite zemljište dobro pre nego što krenete sa zasadom.
Maline treba da sadite daleko od divljih bobica, u suprotnom rizikujete da se bolesti i štetočine rašire po vašoj bašti i voćnjaku.
Pre sadnje, potopite korenje biljke jedno sat ili dva.
Iskopajte rupu koja je dovoljno prostrana da bi se koren lepo raširio.
Bilo da sadite go koren ili rasad iz saksije, gledajte da krunica biljke bude 4-5 cm iznad površine zemlje.
Stavljanje malča je važno tokom cele sezone kako bi se očuvala vlaga i ugušio korov. Držite gusti sloj malča oko biljke sve vreme.
2.5 cm vode svake nedelje od proleća do vremena nakon žetve je dovoljno. Redovno zalivanje je bolje od neredovnog dubokog natapanja.
Pošto koren stalno ispušta nove izrastke, važno je orezivati biljku redovno kako bi prinos bio dobar.
Važne sorte malina su Vilamet, Gradina, Heritidž, Prelud, Polka, Himbo top, Miker, itd. Ove sorte su stare i postojane.
Sada bismo izdvojili i neke nove sorte koje su dobijene ukrštanjem, kao što su Sugana, Glen Ample, Crimson Giant i Erika, a posebno bismo izdvojili sortu Polana, o kojoj će biti nešto više reči u nastavku teksta.
Polana – malina za 21. vek
Nove sorte malina se razlikuju po količini, veličini ploda, dobroj otpornosti prema transportu i zamrzavanju. Zbog toga se ove maline sve više gaje, jer, naravno, daju dosta veći prihod po površini koja je pod zasadom.
Polana je najpoznatija sorta koja potiče iz Poljske. Ova sorta je dobijena ukrštanjema sorti koje se zovu Zeva herbstente i Heritage.
Ako se posmatra vreme sazrevanja, onda je ovo rana sorta (početak, pa sve do sredine jula). Polana je veoma rodna. Visoka je do 150 cm i nije joj potreban naslon da bi se uzgajala, jer su njeni izdanci čvrsti i ne poležu po zemlji.
Po statistici, prosečan prinos Polana maline je 1.34 kg po metru kvadratnom.
Plod maline Polana je intenzivno crvene boje, krupan je, čvrst po konzistenciji, bogat i aromatičan. Polana će dati plodove već u prvoj godini rasta, i potpuno je svejedno da li ste je posadili u proleće ili jesen. Prve voćke će se pojaviti na kraju jula i tada će i početi berba. Ova malina se bere sve dok ne počnu mrazevi.
Kada prođu jesenji mrazevi, njeni izdanci će se osušiti. Posle toga morate ih orezati i odstraniti.
Plod Polana maline je veoma otporan i može se bezbrižno prevoziti jer će zadržati svoju boju, miris, ukus i svežinu.
Ljudi sve više gaje Polana malinu zato što se veoma lako gaji i nisu im potrebna velika ulaganja. Za ovu malinu vam ne trebaju stubovi i žice, dakle može se uzgajati bez ikakvog naslona.
Njen rod je dobar i redovan. Na primer ako se zasadi 10 ari placa, rod može biti oko 1.5 t. Dakle na hektar zemlje dobijete 15 tona malina. Već prve godine možete zaraditi tri puta više od onoga što ste uložili. Jedna sadnica, u prvoj godini, daje od pola kilograma do kilogram ploda.
Malini Polana će najviše da odgovara rastresito, propustljivo i plodno zemljište. Trebalo bi da bude ravno i da ima optimalnu pH vrednost od 5.5 do 6,5. Ova sorta maline voli vodu, pa se preporučuje navodnjavanje po sistemu kap po kap.
Ako redovno u jesen pokosite izdanke, potrebna joj je minimalna zaštita od bolesti i zaraze. Tokom vegetacije se obično stavlja zaštita i to tri puta.
Kada plodovi sazru, onda se mogu brati svakog drugog dana. Njeni plodovi su tamnocrvene boje i čvrsti su. Ono što je još važnije, to je da će se svežina zadržati i do nekoliko dana. Ovaj podatak je važan ukoliko se malina šalje na dalju prodaju. Plod može da teži od 3 do 5 g, iako se dešava da plod bude krupniji.
Kada se priprema zemljište za sadnju Polane, onda je dobro da bude blago kiselo, da se stavi oko 4 mg fosfora, 3 % humusa, 12.18 mg kalijuma na 100 g zemlje i 4 mg magnezijuma.
Polana može da se posadi i u proleće i na jesen. Ipak, kod nas je bolje da se zasadi u jesen, zbog toga što će se sadnice sto posto primiti. Idelani usevi koji mogu postojati na zemlji pre Polane maline su mahunarke ili kukuruz. Ne bi trebalo da se sadi Polana nakon paprike, jagode, paradajza, krompira, zbog toga što tada postoji mogućnost prenošenja gljivičnog oboljenja (vertilicijum).
Pre nego što se krene sa sadnjom, zemlju morate pripremiti i to čitavih nekoliko meseci ranije. Dobro bi bilo da vam stručnjak izanalizira zemljište u smislu njegovog sadržaja, i svih hranljivih elemenata koje poseduje. Tek kada vidite kakvog je sastava zemljište, onda možete dodavati ono što mu nedostaje.
Kada skinete prethodni usev, najbolje bi bilo da totalom (totalni hibricid) skroz uništite postojeće koreve. Zatim ide podrivanje zemljišta i to na dubini od 90 cm. Tek onda dodajete prihranu koja je potrebna tlu.
Bez obzira da li humusa ima u dovoljnoj količini, stajsko đubrivo morate da stavite.
Na jedan hektar zemljišta ide 50 t rastvora. Potrebno je duboko zaorati.
Neposredno pre samog sađenja, isitnite i poravnajte zemlju. Na taj način ćete sebi olakšati sadnju.
Ako imate sadnice iz rasadnika, onda ih morate zasaditi za jedan centimetar dublje nego što su bile u saksijama. Razmak između sadnica treba da bude izmedju 20 i 50 cm, mada može i malo manje. Razmak između redova treba da bude izmedju 2.5 i 3 metra.
Uz pomoć ašova treba iskopati jame koje su duboke 15 cm. Kada posadite sadnicu u jamu uspravno, pokrijte je zemljom i dobro utapkajte.
Kada na proleće bude krenula vegetacija, tada ćete primetiti da su izašle mladice.
Posao koji tada treba da radite redovno jeste da obrađujete zemljište. Prostor između redova treba obrađivati frezom, dok ćete u samim redovima između sadnica okopavati ručno. Trava mora redovno da se uklanja.
Herbicide smete da stavljate tek u drugoj godini, pa čak i u trećoj.
Najvažnije od svega je navodnjavanje. Vodite računa o vremenskim prilikama, pratite količinu padavina i ponašanje zemljišta i odlučite se za sistem kap po kap. To je najbolje rešenje.
Malina Polana je izuzetno cenjena zato što će ona imati rod već u prvoj godini sadnje. Uopšte nije važno da li ste je posadili u jesen ili u proleće, ona će roditi. Prinos koji budete imali te prve godine, u potpunosti će nadoknaditi sve ono što ste uložili tokom sadnje (kupovina sadnica, radna snaga, i dr.). Kada sadnica poraste na metar i po, pojaviće se i prvi cvetovi. Cvet se prvo pojavljuje na vrhu i može se gledati sve do jeseni.
Malina Polana je interesantna zato što istovremeno uočavate cvet, zeleni plod i zreo plod.
Polanu berete na kraju jula, ali i početkom avgusta meseca. Skoro pa da ćete je ubirati na svaka dva-tri dana.
Kada dođe vreme mrazeva, treba sačekati isušivanje izdanaka. Tek nakon 20-ak dana pristupate košenju. Izdanke koji su se osušili kosite do same površine zemlje. U tom trenutku je dobro uraditi analizu zemljišta i dodati elemente koji fale.
Malina Polana odlično rađa. Preporučuje se za sadnju od koje se može živeti ili barem dodatno zarađivati. Ako je dobro negujete i pratite uputstva, možete ubrati oko 12 t sa jednog hektara.
Za najbolji prinos se preporučuje po 20 stabljika po jednom dužnom metru. Poželjno je i proređivanje stabiljki u toku sezone, kako bi se postigla optimalna gustina.
Zaštita maline Polana
Kada je u pitanju zaštita ove sorte od bolesti, onda se ona ne razlikuje mnogo od drugih sorti. Samim tim što pokosite suve izdanke u kasnu jesen, vi ćete smanjiti mogućnost za pojavljivanje štetočina i bolesti. Gledajte da svoj malinjak ne postavljate blizu nekog izvora zaraze ili blizu divljeg rastinja.
Polana se prska tri puta preventivno. Prvo prskanje se obavlja nakon što izdanak dostigne dužinu od 30 cm, drugo na 90 cm, dok se treće obavi na samom početku pojave cveta.
Takozvana zimska zaštita se radi na samom početku kalendarske godine. To je preventivna zaštita koja se radi da bi se zaštitio list, pa potom i plod i da bi se sprečio razvoj insekata. Najvažnija zaštita je svakako jesenja zaštita bakrom (plavo psrkanje bakrom). Posle toga, druga najvažnija zaštita je prskanje kombinacijom bakra i parafinskog ulja. Ipak, za malinu kakva je Polana, ulje najverovatnije neće biti potrebno. Nju ćemo samo isprskati bakarnim preparatom.
Uobičajene štetočine koje napadaju malinu, mogu napadati i malinu Polanu. To su malinina buba, malinin prstenar, malinin cvetojed, crvena grinja, eriofidna grinja i lisne vaši.
Malininu bubu treba suzbiti već krajem aprila uz pomoć preparata Kozak, Karate Zeon, itd.
Otkup maline
Ove godine je otkup maline počeo početkom juna meseca. Prva cena je bila oko 90 dinara po kilogramu, dok je u hladnjačama bila oko 100 dinara.
Berba maline počinje već sredinom juna, ali sa ovako niskom cenom, malinari smatraju da nemaju nikakvu dobit.
Početna cena, ili akontaciona cena, na koju bi malinari pristali, trebalo bi da bude oko 200 dinara.
