Borovnica je vrlo zdravo voće, i uspostavljanje ravnoteže između ulaganja i prihoda je vrlo važno i u našoj zemlji je gajenje borovnice sve popularnije, jer je otkupna cena sasvim zadovoljavajuća, ali je vrlo važno obezbediti kvalitetne sadnice i uložiti sredstva u pravilan uzgoj ovog voća, kada će i isplativost biti vrlo velika i obezbediti sasvim zadovoljavajuće novčane prihode.
Karakteristike borovnice kao voća i njene osnovne sorte
Borovnica pripada žbunastom voću iz familije Ericaceae, te dostiže visinu od prosečno 25 – 55 cm, i ima bogate bobičaste plodove (veličine oko 10 mm), koji su tamno plave ili ljubičaste boje.
Ukus zrelih plodova je slatko-kiseo, te su borovnice odličan izvor antioksidanasa, tanina, vlakana i raznih važnih vitamina, minerala i biljnih flavonoida.
Borovnica može biti „divlja“ i najčešće se kao takva nalazi u okrajcima šuma ili kraj puteva i/ili livada i polja, ali postoje i sorte koje su modifikovane za uzgoj i prinos, kojima su i plodovi malo krupniji, i koji se nazivaju „pitoma“ borovnica.
Što se tiče ove biljke, ona najčešće cvetava u mesecu maju ili junu, a prinos u vidu plodova daje i u avgustu i u prvoj polovini septembra.
Najpoznatije vrste borovnice
Najpoznatije su tri vrste borovnice, a to su – Vaccinium angustifolium (ili divlja borovnica nisko žbunastog rasta, koja obično ima visinu oko 45 – 50 cm); Vaccinium ashei (poznata i kao sorta „zečije oko“, koja dostiže visinu i do devet metara) i Vaccinium corymbosum (ili borovnica koja je visokog žbunastog rasta, te dostiže visinu od oko jednog metra, i zove se američka borovnica).
Kako je borovnica višegodišnja biljka, to postoje određeni uslovi njene sadnje, nege i zaštite od raznih bolesti i štetočina, a najpriznatije su sorte Duke; Blue jay; Blue crop; Blueray; Berkley; Chandler i Burlington; Bluette ili Covill (koje se grubo dele na rane; srednje rane ili kasne sorte borovnice).
Priprema zemljišta za sadnju borovnice i najpovoljniji klimatski uslovi za dobar prinos
Po nekim savetima stručnjaka, priprema zemljišta koje je namenjeno za sadnju borovnice, vrši se oko godinu dana pre zasađivanja, te podrazumeva oranje, freziranje i brazdanje zemljišta, koje se prethodno preprska određenim sredstvima protiv otravnjivanja i izbijanja korova.
Borovnica najbolje uspeva na zemljištu koje je kiselog pH, te su optimalne vrednosti između 4,0 i 5,2; vrlo je važno da svaka vrsta parcele na kojoj se sadi borovnica, u zemljištu ima barem jednu i optimalnu meru kiselih organskih jedinjenja, koja su poznatija kao „kiseli humus“.
Najbolja su za sadnju borovnice, ona područja sa srednjom ili nižom nadmorskom visinom, ali ne baš „strogo ravničarska“ područja, jer je sadnicama borovnice potrebna stalna cirkulacija svežega vazduha, te predeli koji su topliji i izloženi sunčevoj svetlosti.
Pre postavljanja sadnica, zemlja za borovnice se „izbrazda“ do dubine oko 25 cm, te se u svakoj brazdi dalje kopaju rupe, prečnika oko 100 – 120 cm, i ukupne dubine od 15 – 30 cm, u koje se stavlja sloj ili komposta ili prirodnog životinjskog gnojiva, te se „đubrenje“ vrši u proleće (u martu i u maju), i to dva puta, i stavlja se oko 30 – 150 grama po svakoj sadnici.
Važno je napomenuti, da se tokom prve godine sadnje, a pre svega zbog toga što je sam korenski sistem borovnice neotporan i vrlo osetljiv, ne sme koristiti ni jedna vrsta azotnog đubriva, te isto tako treba izbegavati ona zamljišta u kojima ima dosta krečnjaka odnosno kalcijuma, jer on ima tendenciju da sasvim „sagori“ koren borovnice.
Uticaj faktora spoljne sredine na sadnju borovnice i postupak za navodnjavanje zemljišta
Borovnica je višegodišnja biljka koja je otporna na nepovoljne klimatske uslove, pa joj umerena i kontinentalna klima sasvim odgovaraju, te može da podnese temperature i do – 25 C˚, a kada je i pokrivena snegom, kao jednim vidom izolacije, može podneti i mnogo niže spoljne temperature.
Sa druge strane, važno je napomenuti da sadnice borovnice nikako ne mogu podneti sušno vreme i zato se moraju redovno i navodnjavati, posebno u letnjim mesecima kada je njihova vegetacija u punom listanju, a kada sadnicama nedostaje voda, to ili dovodi do njihovog sušenja ili pak veoma i smanjuje prinos, i plodovi su „zakržljali“, sparušeni i nisu uopšte sočni.
Nekada se koristi takozvana metoda „malčovanja“, a pak kako bi se sadnicama obezbedila vlaga i dovoljno „zadržavanje vode u zemlji“, a pomenuta metoda podrazumeva da se oko sadnica stavi i sloj slame ili pak strugotine od drveta, koji je debljine oko 20 cm, i koji sprečava da voda ispari i da se prebrzo isuši zemljište, a kada su temperature vazduha visoke i/ili vlažnost sasvim niska.
Odabir sadnica borovnice – recept za dobar prinos i dugogodišnju isplativu proizvodnju
Ono što je u gajenj borovnice najvažnije, a što garantuje dobar prinos borovnice po hektaru, jeste adekvatan izbor sadnica i njihov kvalitet, te se u tom pogledu treba konsultovati sa stručnjacima i potražiti savete vrsnih sgronoma, kako bi se uzgoj ove kulture sasvim i isplatio.
Dakle, sadnice borovnice pre svega treba da budu „zdrave“ i sasvim dobro razgranatog i velikog korenskog sistema, te je najbolje da se nabavljaju u sertifikovanim rasadnicima, i da se na takav način ukloni sumnja u njihov kvalitet.
Kada su u pitanju sadnice ove voćke, one mogu biti različite veličine (sa orezanim korenom; pa i dvogodišnje; trogodišnje; sadnice dobijene iz „tkivne kulture“), pa i različitog načina uzgoja, a u samim rasadnicima u kojima se kupuju (sadnice iz „kontejnera“; sadnice „ogoljenog“ korena), pa treba posvetiti pažnju i određenoj sorti sadnica, a već prema tome koliki se prinos i kvalitet ploda i očekuje.
Na primer, sadnice koje su kupljene veće, daju plodove koji sazrevaju ranije i koji su brojniji i/ili krupniji, te sadnice koje su uzgajane u „kontejnerima“ imaju veću otpornost na promene klime, tj bolje podnose varijacije spoljnih temperatura i vlažnosti zemljišta i/ili vazduha.
Postupak sadnje borovnice
Sadnja borovnica, vrši se najčešće početkom proleća, a kako bi se sprečio uticaj mrazeva u prvoj godini sadnje, a pre samog zasađivanja je poželjno da se sa korena ukloni višak zemlje, i da se on „ožili“ dodatnim potapanjem u vodu.
Dužina redova u koje se sadi borovnica je različita, te prvenstveno zavisi od načina branja, ali i kako je on osavremenjen i mehanizovan, preporučuje se da dužina redova bude do 2 metra, a pak razmak između svakog pojedinačnog reda je oko 3 metra.
Sa druge strane, razmak za sadnju, odnosno samo rastojanje između svake sadnice po pravilu baš jeste strogo određeno, i iznosi 100 – 150 cm, dok je broj sadnica borovnice po hektaru, određen i „matematički“, te se preračunava na sledeći način – površina zemljišta u hektarima se prvo podeli sa tačnim brojem razmaka između redova za sadnju, pa se zatim to sve ponovo podeli i sa tačnim razmakom između samih sadnica.
Dakle, ako pojednostavimo napred izneto objašnjenje – ukoliko je površina koja je predviđena za sadnju borovnica 2 hektara (a što je površina od 20000 metara kvadratnih), a dati razmak između redova za sadnju na pomenutoj parceli iznosi 3 metra, te razmak između svake sadnice iznosi 1,2 metra, dobija se broj sadnica od 5555 po površini od dva hektara, odnosno potrebno je oko 2778 sadnica borovnice po jednom hektaru.
Dalje se postavlja pitanje, kako se sadi borovnica, a kada su svi napred navedeni uslovi ispunjeni, te je odgovor vrlo jednostavan i podrazumeva da se pripremljene sadnice postavljaju u rupe koje i imaju sloj đubriva (tako da im je dubina nešto manja od 20 cm), te kada se sadnice voćki postave sasvim „uspravno“, na njih se „nagrne“ zemlja koja se potom i utaba, a onda se zalivaju sa oko 2 ili 3 kubna centimetra vode po sadnici.
Nega i zaštita sadnica borovnice tokom prve godine sadnje
Najvažnija je za dobar prihod, te i za isplativost sadnje borovnice, prva godina u kojoj se sadnice razvijaju i rastu, te im je potrebna i najveća nega i pažnja, pa se posebno vodi briga o zalivanju, o zaštiti od štetočina, kao i o prihrani i o napred pomenutom „malčiranju“ zemljišta oko sadnica.
Kako je ranije i napomenuto, borovnica je biljka koja ima dosta „plitak“ i slab korenski sistem, te je on vrlo osetljiv posebno kod mladih sadnica, i neophodno mu je obezbediti dovoljno vlage, pa se iz tog razloga najčešće borovnica i navodnjava po sistemu „kap po kap“, koji obezbeđuje vrlo dobro zadržavanje vlage u zemljištu (zadržava se čak i do 50% tečnsti kod ovog tipa zalivanja).
Preporuka je da se na 20 metara zasada, obezbedi oko 50 litara vode, a koje uključuju i padavine, te i da se vlažnost zemljišta tokom prve godine sadnje, precizno meri aparatom koji se pak naziva tenziometar.
Postupak „malčiranja“ koji je ranije detaljnije i opisan, podrazumeva da se u razmaku od oko 1 m oko svake sadnice, postavi debljina „malč sloja“ koji iznosi oko 8 – 15 cm, i da se tako zaštiti pak sam koren biljke, koji je u slučaju „ogoljavanja“ vrlo podložan raspadanju i isušivanju, te i nekoj vrsti oštećenja i posledičnog propadanja.
Posebno veliki problem kod mladih i tek zasađenih borovnica, jeste uticaj mraza, koji može da ili sasvim lako ili brzo potpuno i uništi zasad borovnice, te se u cilju zaštite biljke preporučuje često i primena takozvane „veštačke kiše“, odnosno orošavanje cvetova i/ili pipoljaka sadnica, a koji su najosetljiviji na delovanje mraza, i gde pak se primenom napred pomenute metode, temperatura i na samom biljci održava na nula stepeni, što je štiti od smrzavanja.
Postupak prihranjivanja sadnica, obavlja se najčešće u toku prve 3 – 4 nedelje od sadnje, i vrši se obično đubrenjem pomoću amonijum-sulfata (na oko 30 cm oko svake sadnice se stavlja sulfatni amonijum, u količini od prosečno 15 grama), a isti postupak se ponavlja početkom meseca jula, a ako se utvrdi da sadnica ne raste dobro ili pak ne „buja“ dovoljno brzo.
Zaštita sadnica borovnice od korovskih biljaka i bolesti ili štetočina
Veoma bitna stavka u sadnji i uzgoju borovnica, jeste zaštita zasada od korova, te i od biljnih i/ili bolesti i štetočina koje mogu da ugroze ovo voće.
Dakle, zaštita od korova se sprovodi tako što se zasad borovnice redovno plevi ili „plitko“ okopa, a takođe je važna i upotreba herbicida pre i posle same pojave korovskih boljaka (važno je da se obezbedi „čist“ i „uredan“ prostor oko svake sadnice, koji iznosi najmanje 1 metar od biljke).
Životinjske vrste koje najviše ugrožavaju zasad borovnice su ptice i glodari, ali i neke divlje i/ili i domaće životinje (ovce; koze; srndaći; divlje svinje), te se prinos često može smanjiti za trećinu i više od onog koji je očekivan, pa se po pravilu koriste ili mehaničke metode za suzbijanje (zamke i „strašila“, te ubijanje štetočina), ili se pak vrši trovanje pomoću određenih vrsta hemikalija (kao što su rodenticidi).
Razvoj sadnica borovnice – od zasada do berbe
Proces koji protekne od samog zasađivanja sadnica borovnice, pa do njihovog davanja plodova, dosta je i dug i zahteva ulaganje i rada i sredstava, a pravilan razvoj biljke se osvija po redosledu koji će biti opisan u nastavku ovog teksta.
Zavisno od sorte borovnice koja je zasađena, listanje odnosno početak „vegetativne faze“, obično je u periodu ranog proleća, a količina izdanaka i njihov kvalitet, određeni su kako kvalitetom i/ili starošću rasada, tako i spoljnim faktorima i pravilnošću i postupnošću napred navedenih metoda i obrade i zaštite sadnica.
Prvi pupoljci se na borovnici razvijaju krajem leta, i svaki novi izdanak ima oko 5 ili 8 pupoljaka, a cvetanje počinje intenzivno tek nakon perioda „mirovanja“ biljki, i po pravilu se dešava u ranu jesen ili u proleće, zavisno od same sorte borovnice koja je zasađena.
Cvetovi su „cevastog ili zvonastog“ oblika i bele boje, i njihovo oprašivanje je moguće u vrlo i/ili kratkom i ograničenom periodu, a koji traje svega oko 3 – 6 dana nakon „otvaranja“ cvetova.
Nakon oplodnje cvetova, puna zrelost plodova se postiže u roku od oko dva meseca, i zavisno od same sorte borovnice, varijabilna je i veličina i boja ploda, ali je prosečno svaki plod težak od 1 – 4 grama.
Prinos borovnice po hektaru, u idealnim uslovima iznosi oko 4500 kg – 7000 kg, dok je nekada i veći, a već prema kvalitetu sadnica, uloženim sredstvima u obradu i negu, kao i prema uticaju baš nepredvidivih faktora spoljne sredine (da li je borovnica pogođena mrazom ili sušom; da li su je i oštetile korovske biljke, paraziti, bolesti ili krupne štetočine).
Nova tehnologija uzgoja borovnice – hidroponski uzgoj ili uzgoj u saksijama
U svetskim zemljama je odavno poznato takozvano hidroponsko gajenje borovnica, a koje dakle podrazumeva sasvim novu metodu, koja je savremena i dosta skupa i zahtevna, ali se i kod nas ili sve češće primenjuje ili se pokušava da se na ovakav način ostvare efikasniji i bolji prinosi i jako dobar kvalitet plodova.
Dakle, kada se pomisli da se gaji borovnica u saksijama, najpre je potrebno prihvatiti da je ova i nova i sasvim neobična metoda dosta zahtevna, ali da omogućava „kontrolu“ uslova uzgajanja, te tako obezbeđuje siguran prinos i adekvatnu zaradu, jer je za sada otkupna cena borovnice veoma dobra kada se globalno sagleda stanje na svetskom tržištu (oko 600 dinara po kilogramu ili pak i više, a zavisno od kvaliteta i od same sorte voća).
„Saksije za sadnju“ borovnica su izrađene od folije sa ili bez polipropilena, i dosta su skupe (cena je oko 250 dinara po komadu), i one nemaju dno i sasvim lako omogućavaju „bujanje“ korenskog sistema i odstranjivanje onih zasada koji su ili „zakržljali“ ili na neki način oštećeni i oboleli.
Pomenute saksije imaju na svom dnu mrežastu strukturu, a koja koren biljke dodatno štiti i od, ili glodara ili drugih štetočina, koje nemaju način da joj „pristupe“, a ona se sasvim lako navodnjava i izložena je strujanju vazduha, koje joj kako je ranije navedeno vrlo pogoduje u razvoju.
Prednost hidroponskog uzgoja borovnica je u tome što se lako može promeniti i kontrolisati bilo koje zemljište koje bi inače bilo nepogodno za uzgoj ovog voća, te se u saksije stavlja supstrat i postiže se odgovarajući pH zamljišta, pa se obezbeđuje i adekvatna hidratacija i lako se vrši bilo kakav vid prihrane i održavanje same biljke.
Problem predstavlja nedostatak stručnog kadra za ovakav način uzgoja, ali je sam postupak dosta jednostavan i nisu potrebne prevelike tehničke „zavrzlame“, jer se kiselost zemljišta postiže često pomoću kombinacije strugotine četinarskog drveća i kiselog treseta (u odnosu 70:30).
U saksije se dodaje kvarc ili perlit (koji je sasvim inertan i sterilan materijal), a koji omogućavaju drenažu vode i adekvatnu propustljivost za vazduh, te je zemlja u saksijama rastresita i „laka“, pa koren biljke može nesmetano da „diše“ i da se razvija.
Berba i otkup borovnice
U današnje vreme se berba borovnice obavlja pomoću savremene mehanizacije, te se stoga pak u sadnji ostavlja dovoljno prostora između redova, kako bi mašine mogle da nesmetano rade, a da i ne oštete sadnice, te i da ih adekvatno „oberu“.
U našoj zemlji, otkup borovnice još uvek nije na zavidnom nivou, ali se smatra da je uzgajanje ili investiranje u ovo voće, sasvim isplativo i da može uz strpljenje i veliki rad i zalaganja, doneti ili dobru ili zadovoljavajuću materijalnu satisfakciju.
Sadašnja cena borovnice po kilogramu, prevazišla je i cenu maline i jagode, a koje su nekada baš imale „primat“ u izvozu u razvijene zemlje, te je uz aroniju borovnica najtraženija kultura koja se može uzgajati i „preprodavati“, po ceni od oko 600 dinara po kilogramu, što je uz dobar prinos po hektaru, veoma dobra zarada.
Borovnica se može koristiti i u svežem, i/ili u sušenom i smrznutom obliku, te je vrlo poznata kao osnovna sirovina za spravljanje džemova, slatkog ili sokova, i pored toga što je zdrava, pa i što je i nazvana „moćna bobica“, ona je i vrlo ukusna i predstavlja pravu poslasticu i užitak za ljubitelje ovog voća.
