Borovnice su u poslednjih nekoliko godina doživele pravu ekspanziju na našim prostorima. Sve je veće interesovanje uzgajivača jagodastog voća za nju. U medijima su se plasirale razne priče o tome koliko je ova voćka profitabilna, a ujedno i vrlo zdrava. U praksi je to sve jako blisko istini, i zaista se od uzgoja borovnice može dobro zaraditi, a pritom ima jako dobar uticaj na zdravlje čoveka.
U Srbiji trenutno vlada veliko interesovanje za ovu voćku i mnogi traže da kupe sadnice borovnice koje su kvalitetne i koje će lepo radjati. Najčešće se kod nas mogu pronaći tzv. dvogodišnje i trogodišnje sadnice borovnice. Od toga koliko je stara, zavisiće cena sadnice borovnice.
Medjutim, u praksi su često to sadnice stare do oko 18 meseci, ali zavisno od toga koliki su koreni sistem formirale, onda će ih klasifikovati kao dvogodišnje ili trogodišnje. Dvogodišnje obično idu u dvolitarske saksije, a trogodišnje u trolitarske.
Cena sadnica borovnice se kreće u opsegu od oko 2 eura pa ide i do 7-8 eura, zavisno od toga kolike je visine, koliko je stara, kakav koreni sistem ima, a donekle i od toga koja je sorta u pitanju. Sadnice koje imaju dobro razvijen koreni sistem i narasle su na 40-50cm ili više, uglavnom već prve godine nakon sadnje daju neki mali plod, što je zavisno od mnogo faktora uglavnom izmedju 10 i 100 plodova po jednom žbunu sadnice odnosno izmedju 20 i 200 grama. Mnogi zagovaraju priču skidanja cveta prve godine da se ne bi biljka opterećivala sa plodom. Ipak, to slobodno možete i ostaviti, jer tako mala količina ploda ne bi trebala ništa značajnije uticati na rod borovnice u narednoj godini i narednim godinama.
Već naredne godine plod po žbunu bi trebao da se kreće izmedju 100 grama i 1 kilograma, opet zavisno od dosta faktora naravno. U trećoj godini od sadnje je to često izmedju 500 grama i 1,5 kilograma, dok se puni rod očekuje nakon pete godine kada jedan žbun prosečno može dati izmedju 3 i 6 kilograma ploda.
Na našim prostorima, zastupljeno je jako puno sorti, s obzirom na to da se borovnice tek od pre 10 godina počela saditi iole ozbiljnije.
Pre nego što se odučite za konkretnu sortu ili sorte borovnice, trebalo bi da napravite sam plan uzgajanja. Ako želite posaditi borovnice u bašti čisto za svoje potrebe i da vidite kako će se razvijati, onda i nije toliko bitno praviti neki veliki plan sadnje, orezivanja itd. U tom slučaju je najbolje da odaberete standardne sorte koje se kod nas naviše gaje i koje imaju veliku šansu da uspeju i kod vas.
Ipak, pre bilo kakve ozbiljnije sadnje, potrebno je da ispitate kiselost vašeg zemljišta kao i ostale parametre poput humusa i slično. Borovnice najviše vole kiselost izmedju 4 i 5 pH. Najbolje bi bilo oko 4.2-4.5 pH. Ako je kiselost vašeg zemljišta pre 6 pH, onda je verovatno neisplativo da gajite borovnice u zemlji pa u tom slučaju imate opciju hidroponskog uzgoja, odnosno gajenja borovnica u vrećama od agrotekstila ili saksijama.
Poslednje 2-3 godine sve veći broj ljudi se odlučuje da uzgaja borovnice u vrećama od agrotekstila čak iako ima odgovarajuće zemljište. Taj način uzgajanja je dosta forsiran u medijima u poslednje vreme kao dosta isplativiji i bolji, ali da li je to zaista tako ostaje samo vreme da pokaže. Većina se ipak još uvek odlučuje za klasičnu sadnju u zemlju, najčešće uz pomoć bankova.
Ako želite saditi ovu voćku na većoj površini, imajte u vidu da bi bilo dobro da imate bar 2 sorte radi oprašivanja i dopunjavanja. U Srbiji se najčešće gaje rane sorte, da bi stigle u idealnom periodu za izvoz, baš izmedju borovnica koje stižu iz Španije i Poljske. U periodu tokom juna meseca postoji idealan prostor za plasiranje borovnica iz Srbije i tada se uglavnom postiže najveća otkupna cena, koja se ovih godina kretala u opsegu od 3 do 7 eura po kilogramu.
Ko pak želi imati što duži period berbe i što duži period da ima svežu borovnicu, onda nije loše rešenje naravno kombinacija ranih, srednjih i kasnih sorti zrenja.
U nastavku teksta upoznaćemo vas sa svim sortama borovnice koje se gaje na našim prostorima i koje su generalno popularne i u svetu.
Krenućemo redom od ranih sorti, preko srednjih i na kraju ćemo obraditi kasne sorte.
Rane sorte borovnice
Najpoznatije rane sorte borovnice u svetu i kod nas su: duke, huron, chanticleer, bluetta, spartan, meader, hannah’s choice i earliblue.
Duke
Sorta duke je apsolutni pobednik što se tiče uzgoja u Srbiji, jer je ubedljivo najviše zastupljen i uzgajivači se najčešće odlučuju za ovu sortu. Razlozi su mnogobrojni a neki od njih su svakako to što rano stiže pa se na tržištu postiže dobra cena, a zatim i to što nije previše bujna sorta pa je orezivanje lakše nego kod nekih sorti koje imaju bujan žbun.
Inače duke cveta kasnije nego što bi se to očekivalo, a na rod stiže medju prvim sortama. Samim tim jako je otporan na kasne prolećne mrazeve što ga čini idealnim za gajenje na ovim prostorima.
Grm ove sorte je vrlo uspravan, a plodovi su dobrog ukusa, čvrsti i lako podnose transport. Takodje, sasvim dobro podnosne i neku vrstu automatizovanije, mehaničke berbe.
Duke se bere uglavnom već polovinom juna i berba traje oko mesec dana. Berbu je najbolje sprovoditi iz nekoliko tura po 5-6 dana, zavisno kolika je količina u pitanju. Za neku veću količinu svakako će vam trebati berači. Jedan berač za 8 sati branja može ubrati od oko 20 do 80 kg zavisno koliko je vešt i koliko brzo radi.
Plodovi su inače vrlo krupni i dobrog su ukusa. Plod koji je preko 1,2 cm prečnika se smatra prvom klasom dok ostali uglavnom idu za preradu, za pravljenje džemova, sokova, kolača i slično. Ako se dobro radi orezivanje, plodovi duke-a mogu biti i preko 1,5 cm prečnika što se jako ceni na stranom tržištu.
Huron
Huron je nova sorta borovnice, počeo je da se gaji tek 2009.godine. Stiže vrlo rano, ali ipak nekoliko dana posle sorte duke.
Poslednjih godina je na našim prostorima sve češći izbor uzgajivača u kombinaciji sa duke-om. Sa duke-om se sada često kombinuje huron ili chanticleer za one koji žele što više plodova koji stižu na početku sezone.
Plod hurona je srednje veličine, dobrog ukusa i čvrstoće.
Chanticleer
Chanticleer je nova sorta na našim prostorima, još uvek nedovoljno ispitana za neke definitivne zaključke, ali dosadašnja iskustva uzgajivača su pokazala da je jako dobra za gajenje kod nas jer je sasvim otporna, a jako rano stiže na rod, čak i nekoliko dana pre duke-a pa postiže odličnu cenu za otkup i izvoz.
Plodovi ove sorte su srednje krupnoće. Chanticleer slično kao duke cveta kasno i relativno brzo nakon toga stiže na rod, što ga čini još jednom idealnom sortom za uzgoj na ovim prostorima. Upravo zato se poslednjih godina sve češće uzgaja u kombinaciji sa duke-om jer stižu u slično vreme, i može se sa te 2 sorte zajedno postići jako visoka otkupna cena.
Bluetta
Bluetta je sorta koja je već neko vreme zastupljena na našim prostima. Generalno je vrlo otporna ali njeni plodovi su sitniji pa nije baš previše popularna kod kupaca.
Rana je sorta pa stiže vrlo rano na branje i podnosi jako niske temperature.
Medjutim, nedostatak joj je pored sitnoće ploda, još i to što se mora vrlo pažljivo i kompleksno orezivati pa nije preterano popularna za uzgajanje neke veće količine. Većina je uzgaja u kombinaciji sa duke-om, u malom procentu kao dopuna i za potrebe oprašivanja.
Spartan
Sorta spartan je poput Bluetta-e već neko vreme na našim prostorima i nije nepoznata.
Plodovi ove sorte su krupni, jako dobrog su ukusa i imaju svetlije plavu boju. Jako dobro radja i može da podnese niske temperature kao i većina sorti.
Kasno zri pa je otporna i na kasne prolećne mrazeve. Relativno je pogodna za mehanizovanu berbu i sasvim dobro podnosi transport.
Meader
Meader je još uvek nedovoljno poznata i gajena sorta, mada je velika šansa da će se to u narednim godinama promeniti.
Plovodi su jako krupni, dobrog ukusa i žbun je jako brzo razvija. Podnosi niske temperature i jako je pogodna za dalju preradu.
Hannah’s choice
Hannah’s choice je u poslednje vreme počela da se uzgaja na našim prostorima u kombinaciji sa duke-om, slično kao i Chanticleer sorta.
Plodovi ove sorte su srednje veličine. Vrlo rano dolazi na rod, obično 2-3 dana pre sorte Duke, pa je zato super da se gaji u kombinaciji, jer se mogu plasirati proizvodi u istoj turi i dobiti dobra otkupna cena.
Iako relativno rano cveta, ipak je sasvim solidno otporna na kasni prolećni mraz.
Ukus plodova je jako dobar, često podseća na ukus breskve.
Earliblue
Earliblue je poput sorte Spartan već neko vreme na ovim prostorima.
Vrlo rano sazreva i ima jako krupne plodove koji su osrednjeg ukusa. To je možda i glavni razlog zašto se ne gaji masovnije.
Žub ove sorte je uspravan i snažan pa mu je to prednost. Uz to, kao i većina ostalih sorti, dobro podnosi veliki minus zimi.
Sorte borovnice srednjeg vremena zrenja
Najpoznatije sorte koje imaju srednje vreme zrenja su: bluecrop, berkley, blueray, draper i patriot. Postoji i još neke ali one se dosta manje gaje kod nas a to su: hardy blue, collins, coville, rubel, sierra, toro, chippewa, northland i druge.
Bluecrop
Sorta bluecrop je u svetu najgajenija borovnica kada je u pitanju srednje vreme zrenja. Na našim prostorima je svakako najpopularnija i najtraženija posle duke-a.
Bluecrop radja vrlo obilno i kome nije presudno da sav plod izveze odmah na početku sezona, ova sorta je sjajan izbor za uzgajanje. Mnogi koji žele da imaju kontinuirano sveže plodove, gaje ovu sortu u kombinaciji sa duke-om jer taman kad je duke pri kraju sa berom, bluecrop kreće da se bere.
Zbog obilnosti roda, grane znaju često da polegnu pa je potrebno o tome voditi računa i kada je vreme raditi dobra orezivanja. Kao i ostale sorte, jako je otporna na zimske i prolećne mrazeve, može dobro da podnosi temperature do -25 stepeni.
Berba se može mehanizovati ukoliko je veća količina u pitanju i plodovi jako dobro podnose transport.
Bobice bluecropa su vrlo čvrste i relativno krupne, dobrog su ukusa.
Berkeley
Berkeley sorta postoji već neko vreme na ovim prostorima ali nije previše popularna kod uzgajivača pa je nema puno kao što je to slučaj sa bluecropom.
Plodovi su čvrsti i krupni, spljošteniji i malo svetlije plave boje. Žbun je potrebno pažljivo orezivati.
U svetu se gaji još 1949.godine, tri godine pre nego što je počeo uzgoj bluecropa.
Blueray
Blueray sorta je u svetu počela da se uzgaja 3 godine nakon bluecropa, a 6 godina nakon gore opisane sorte berkley.
Kod nas nije previše česta sorta za uzgajanje, ali može se naći ponegde. Žbun blueray-a je uspravan i snažan. Dobro podnosi niske temperature.
Plodovi su svetlo plave boje, vrlo su aromatičnog ukusa, često su vrlo zbijeni na samoj biljci.
Draper
Sorta draper je ponegde popularna za gajenje, jer sazreva nekoliko dana pre bluecropa.
Plod je izrazito krupan a žbun uspravan i otporan na mrazeve. Vrlo lako se skladišti i transportuje.
Patriot
Sorta patriot je jedno vreme na našim prostorima često gajila u kombinaciji sa duke-om ili bluecrop-om. U poslednje vreme je to redje slučaj ali i dalje je vrlo cenjena i poznata sorta.
Patriot je inače niskožbunasta sorta borovnice pa je pogodna za gajenje i u manjim vrtovima.
Jedna je najneotporinijih sorti na kasni prolećni mraz jer vrlo rano cveta. To joj je možda i najveća mana za uzgoj na našim prostorima.
Plodovi su osretnje krupnoće a da bi bili veliki, morala bi da se radi oštrija rezidba.
Kasne sorte
U kasne sorte koje se gaje na našim prostorima spadaju: chandler, bluegold, brigitta, elliott, darrow, jersey, herbert i nelson.
Chandler
Sorta chandler je jedna od zastupljenjih na ovim prostorima, kada se govori u kasnim sortama.
Plodovi su veoma krupni, čvrsti i lako podnose transport. Dobrog su ukusa i lako se beru u produženoj berbi ručno, koja može trajati i do 6 nedelja, u nekoliko etapa.
Žbun obično raste izmedju 1,5 i 2 metra.
Bluegold
Posle chandlera, bluegold je jedna od najpoznatijih kasnih sorti na ovim prostorima.
Plodovi ove sorte su srednje krupnoće. Imaju jako lep ukus i aromu.
Žbun je niskog rasta pa se može lako gajiti i u manjim baštama za svoje potrebe.
Brigitta
Briggita je sorta koja je osetljiva na plamenjaču pa nije previše popularna medju uzgajivačima.
Plodovi su joj pak vrlo krupni i dobrog su ukusa. Lako podnosi transport.
Žbun obično može narasti preko 1,5m pa ide i do 2m visine.
Herbert
Herber je vrlo stara sorta, gaji se čak od 1952.godine u svetu.
Plodovi su jedni od najkrupnijih i finog su ukusa. Žbun je krupan i može ići dosta u širinu.
Sazreva vrlo kasno i dobra je da se koristi u kombinaciji sa ranim sortama zrenja.
