Uzgoj i sadnja badema – sorte, orezivanje, prinos

Bademi spadaju u biljke koje imaju veze sa kajsijama, trešnjama i drugim koštunjavim plodovima. Može se sasvim lako dogoditi da su bademi jedna od naših najstarijih kultivisanih namirnica. Verovatno su poreklom iz Azije i Afrike i tamo su se nalazili još pre nekoliko hiljada godina.

Slatki bademi su vrsta koju jedemo, a gorki bademi se obrađuju kako bi se bademovo ulje koristilo kao aroma za hranu, kao i u kozmetičke svrhe. Ukusni bademi su ispunjeni korisnim hranljivim sastojcima, ali su bogati i kalorijama, tako da bi trebalo da ih jedete polako.

Koje su koristi od badema i koliko su oni dobri?

Zbog visokog kalorijskog i masnog sadržaja u bademima, ograničite se na 23 koštice dnevno, što bi bilo 163 kalorije i 14 g masti. Skoro celokupan sadržaj (osim 0.45 g) su mononezasićene i polinezasićene masti koje snižavaju nivoe holesterola i podržavaju kardiovaskularno zdravlje.

Pored toga, bademi snabdevaju vlaknima naš digestivni sistem, imaju vitamin E i minerale kalcijum, gvožđe, magnezijum i cink. Neki dokazi iz jedne kliničke studije sugerišu da bademi mogu pomoći u borbi protiv raka debelog creva, a istraživanja iz jedne druge studije ukazuju na njihovu upotrebu u kontroli šećera u krvi. Čak i ljudi koji se nalaze na restriktivnim dijetama, kao i na rigoroznim dijetama, mogu uživati u bademima, jer njihove zdrave masti zapravo mogu pomoći u smanjenju kamenčića u žučnoj kesi i napada njima izazvanih. Bademi su zdrav izbor kada je u pitanju ishrana kako bi se smanjio bol u želucu. Izaberite sirove, blanširane ili suvo pečene bademe, pre nego pržene, i dobićete zdravu, ne toliko kaloričnu grickalicu.

Koliko ima vitamina C u bademima?

Koštunjavi plodovi, generalno, snabdevaju nas sa veoma malo vitamina C, a u bademima skoro da ga nema uopšte. Za vitamin C moraćete da uzmete citrusno voće, kivi, jagode, papriku i brokoli, kao dobre izvore.

Bademi sadrže vitamin E, koji je takođe antioksidant. 23 badema daju 7.43 mg vitamina E ili oko pola od dnevnog preporučenog unosa za sve ljude preko 14 godina starosti. Ovaj antioksidant može da pomogne u zaštiti od slobodnih radikala, molekula koji izazivaju oštećenje ćelija i DNK.

Koliko kalijuma ima u bademima?

Kalijum je mineralni elektrolit koji pomaže u održavanju tečnosti u našem organizmu. Iako nije bogat izvor kalijuma, porcija badema sadrži 200 mg ovog minerala ili 4.2 % preporučenog dnevnog unosa.

Istovremeno, sirovi bademi ne sadrže natrijum, drugi elektrolit koji je često van ravnoteže sa kalijumom u američkom načinu ishrane. Konzumiranje različith namirnica koje sadrže kalijum, kao što su povrće, voće, koštunjavi plodovi i mahunarke, i izbegavanje procesuirane hrane sa viškom natrijuma može pomoći zdravlju vašeg srca.

Koliko proteina ima u bademima?

Našem telu su potrebni proteini za kontinuiranu zamenu ćelija, tkiva i organa, ali mnogi od nas unose više proteina nego što nam je potrebno. Američki i uopšte zapadnjački način ishrane zasniva se prvenstveno na mesu i drugim životinjskim proizvodima.

Međutim, mnoge namirnice biljnog porekla su zdraviji izvor makronutritijenata, jer one sadrže zdrave masti umesto nezasićenih masti koje zapušavaju arterije. Porcija od 23 badema daje nam 6.02 g proteina, što je oko 11 % dnevnog preporučenog unosa za odrasle muškarce i 13 % za žene. Kada želite doručak bogat proteinima jednostavno pospite jogurt seckanim bademima.

Kako se uzgaja badem?

Uzgajani još 4000 godina pre nove ere, bademi su domaći u centralnoj i jugozapadnoj Aziji, a preneti su i uzgajani i u mnogim drugim delovima sveta. Badem (Prunus dolcis) je veoma cenjen zbog upotrebe u slatkišima, pecivima i tortama, kao i zbog ulja koje se dobija ceđenjem.

Ovi koštunjavi plodovi koji rastu na drvetu, takođe su poznati kao pomoćna sredstva u lečenju brojnih fizičkih stanja i koriste se kao prirodni lekovi za mnoge bolesti, od kancera do čireva. Kada su ovako popularni kao što jesu, da li je teško uzgajati ih u kućnim uslovima? Navešćemo neke osnovne savete o uzgoju i nezi ove plemenite biljke.

Kada uzgajate bademovo drvo, korisno je znati da ono ne toleriše previše vlažno tlo i da je izuzetno podložno prolećnim mrazevima. Badem raste u blagim i vlažnim zimama i toplim, suvim letnjim mesecima punim sunca. Ako vaš region ne spada u ove parametre, malo je verovatno da će bademovo drvo dati plodove.

Pored toga, vrlo malo sorti bademovog drveta je samooplodno, pa im je zbog toga  potrebno unakrsno oprašivanje kako bi davali plodove. Zbog toga ćete morati uvek da zasadite parove stabala. Ako nemate dovoljno prostora, možete zasaditi dve sadnice u istu rupu, u kojoj će drveće rasti zajedno i preplitati se, omogućavajući cvetovima unakrsno oprašivanje.

Bademovo drveće ima duboke korene i mora se zasaditi duboko u plodnu i peskovitu zemlju koja je dobro drenirana.

Bademovo drvo treba da bude posadjeno na razmaku od 5.5 do 8 m i dobro navodnjavano uprkos činjenici da je drvo tolerantno na sušu.

Aplikacija azota i organskog đubriva će doprineti rastu i razvoju. Bademovo drveće ima velike potrebe za azotom i fosforom.

Da biste zasadili drvo badema, iskopajte rupu koja je šira od njene dubine i uverite se da koren lepo naleže u samu dubinu rupe. Potom ga dobro zalijte. Možda ćete morati da uradite oslonac za mlado drvo, ako živite u vetrovitom regionu, ali uklonite pritke nakon godinu dana kako biste dozvolili drvetu da raste kako treba.

Briga o bademovom drvetu

Briga o bademovom drvetu se razlikuje u zavisnosti od sezone. U zimu ili u vreme mirovanja, drvo badema koje raste se mora orezivati (decembra/januara) kako bi se poboljšao rast, kako bi se omogućilo prodiranje svetlosti i kako bi se uklonile sve mrtve ili zakržljale grane.

Tokom prolećne cvetajuće sezone, briga o bademovom drvetu treba da uključuje đubrenje zrelog drveća ureom ili đubrivom, zalivanjem ili malim dozama azota za mlado drveće. Navodnjavanje kap po kap treba primenjivati na dnevnom nivou za mlade stbljike, jer je drveću potrebno najmanje 5 do 7 cm vode.

Drvo koje je već uspostavljeno može da prođe sa ovakvim zalivanjem, ali jednom nedeljno, kada nema kiše, a može zahtevati i dodatno zalivanje tokom suše.

Takođe, ako je drvo posađeno u peskovito ili plitko tlo, trebaće mu više zalivanja. Tokom leta, nastavite da navodnjavate i đubrite na isti način kao i u proleće, sve do žetve.

Sakupljanje plodova bademovog drveta

Žetva plodova bademovog drveta se događa nakon što se ljuske razdvoje, i ljuspa postane suva i braon boje. Bademu treba 180 do 240 dana da bi sazreo, pri čemu se ljuska osuši do minimalnog sadržaja vlage.

Da biste ubirali plodove badema, morate da protresete drvo, a zatim da odvojite ljuske od zrna. Zaledite badem nedelju ili dve dana, kako biste ubili preostale crviće, a potom ih stavite u plastične kesice. Na kraju, tokom brige o bademovom drvetu, naprskajte drvo tokom i nakon što listovi opadnu u jesen, pre zimskih kiša. To će smanjiti štetu od gljivičnih rupica na proleće.

Razlozi zbog kojih badem ne rađa

Bademi su i ukusni i hranljivi, pa je uzgajanje sopstvenih badema odlična ideja – sve dok ne shvatite da vaše drvo ne rađa. Šta je dobro u vezi sa bademovim drvetom bez plodova? Dobra vest je da možete rešiti problem u samo nekoliko jednostavnih koraka.

Možda ubiranje plodova nije bio jedini razlog zbog kojeg ste zasadili bademovo drvo. Ono pravi hlad i lepo izgleda u vašem dvorištu, ali ste se takođe nadali da ćete moći da ga oberete u jednom trenutku. Bademovo drvo koje ne rađa može biti veliko razočarenje. Jedan od razloga zbog kojeg ne ubirete plodove sa svog drveta jeste da možda niste dovoljno čekali.

Bademovom drvetu je ponekad potrebno nekoliko godina da bi počelo da rađa. Da biste dobili bademove, možda ćete morati da čekate četiri godine. Tako da ako imate drvce koje je staro godinu dana, možda je potrebno samo da budete strpljivi. Jednom kada počne da rađa, možete očekivati da će 50 narednih godina davati prinos.

Drugi problem može biti oprašivanje. Mnogi kultivari bademovog drveta nisu u stanju da se sami oprašuju. To znači da ćete morati da zasadite drugo drvo blizu prvog kako biste ukrstili oprašivanje i kako biste dobili plodove. U zavisnosti od kultivara koji odaberete, možda ćete morati da izaberete drugi za svoje dvorište, tako da oprašivači kao što su pčele, mogu da urade svoj posao i prenesu polen od jednog do drugog.

Ako nemate pravu kombinaciju, na bademovom stablu nećete dobiti ništa. Na primer, dva drveta iste sorte ne ukrštaju oprašivanje. Neki od uobičajenih kultivara badema koja proizvode bademove su Nonpareil, Price, Mission, Caramel i Ne Plus Ultra. Jedan kultivar badema koji se zove All in One, može se samooprašivati i može se uzgajati sam. Ako imate bademovo drvo bez plodova, onda je problem jedan od ova dva navedena i u tom slučaju je rešenje ili da sačekate još malo ili da nabavite drugo drvo za oprašivanje.

Koje su moguće bolesti i štetočine badema?

Šupljikavi listići. Ova bolest je gljivična bolest. Može se pojaviti na mladarima, plodovima i lišću. Kada se dogodi na listovima, onda se mogu uočiti male, crvenkaste i okrugle pege, veličine od 3 do 10 mm. One su oivičene tamnijom linijom. Tamo gde se nalazi pegica, list će odumirati, sušiti se i na kraju ćemo videti rupice. Pegica može biti mnogo na jednom listu. Kada listovi mnogo obole, onda će se potpuno osušiti i opadati. Mera zaštite se sastoji od uklanjanja suvih grana orezivanjem. Tokom jeseni treba prskati drvo preparatom na bazi bakra (kada lišće opadne), a u zimu se može naprskati uljem i bakrom (pre nego što napupi). Kada nastupi vegetacija, onda treba prskati 1 ili 2 puta, a posle cvetanja opet.

Za badem je dobro koristiti pesticid Metod 480SC sa aktivnom materijom Kaptan 480.00 g/l. Koncentracija potrebna za prskanje je 2-3 kg po hektaru (20-30 g u 10 l vode).

Crveni voćni pauk. Ova štetočina napada breskve, maline, kupine, dunje, šljive, lešnike, trešnje, kruške, jabuke i bademe. Štetočina ostavlja crvena jaja koja su velika oko 0.15 mm u pukotinama kore i u račvama grana kod dvogodišnjih biljaka. Ova jaja se potom ispile i pojave na donjoj strani listova. Izgledaju kao grinje koje se mogu videti pod lupom. Ove štetočine oštete list, te će on prvo da promeni boju. Crveni voćni pauk se hrani i onda može da poveća transpiraciju i da smanji proizvodnju nutritivnih materija. Plodovi će, na kraju biti sitni. Grane koje drže taj oštećen list, neće ući spremne u zimski period.

Zaštita badema od ove štetočine se radi uz pomoć akaricida, i to samo ako je količina iznad nivoa štetnosti. Tretiranje akaricidom se radi noću.

Dobar preparat je Bifentrin od 100.00 g/l, koji se stavlja u koncentraciji od 2-5 l po hektaru (20 do 50 ml u 10 l vode).

Sorte badema

Poznate sorte badema u Srbiji su badem Markone, Teksas, Domaći meki, Feranjez, itd.

Sorta Markone potiče iz Španije i zri sredinom septembra meseca. Najbolja podloga za ovu sortu je vinogradarska breskva. Ovaj badem bujno cveta, a oprašivači su joj Teksas i Tuono. Kada da plod, jezgro je teško oko 1.70 g.

Prinos

Na plantaži od recimo 300 stabala može se ubrati oko 6 tona plodova u ljusci.