Šljiva se smatra nacionalnim voćem Srbije.
Ova važna voćka pripada rodu Prunus. Na latinskom se zove Prunus domestica. U njenom rodu se nalaze i breskve, bademi, višnje, trešnje i sve ove voćke imaju košticu u sredini ploda.
Veruje se da je šljiva potekla iz Azije i gajila se još pre nove ere. U nekim starim spisima postoje dokazi da je ona ukrašavala Semiramidine vrtove u Vavilonu. Ostaci šljive su pronađeni na nekim arheološkim nalazištima iz neolitskog vremena, zajedno sa smokvama i maslinama.
Rimljani su je dovozili iz Sirije, i još tada su praktikovali da je suše i tako konzumiraju. U zapadnu Evropu, šljiva je stigla sa krstašima.
Smatra se da danas na celom svetu postoji negde oko 2000 sorti šljive.
Plod šljive je ovalnog ili okruglastog oblika, a može biti crvene, plave ili žute boje, sve u zavisnosti od sorte. Meso ploda je žućkasto i slatko i ima glatku košticu u središtu. Zrela šljiva je srednje veličine, negde između 2 i 7 cm u prečniku. Kožica ploda je glatka sa prirodnom voskastom površinom.
Šljive imaju različite grupacije svoje vrste. One vrste koje su komercijalno važne obično imaju drveta srednje veličine i uzgajivači ih orezuju do visine od oko 6 m. Kada se ne bi orezivalo moglo bi da naraste do 12 m i da dostigne raspon od 12 m. Drvo šljive je po tvrdoći srednje tvrdo.
Šljiva cveta u različito vreme u zavisnosti od toga gde se uzgaja (na kom delu sveta). Na severozapadu Evrope, cvetaće početkom aprila, dok će u istočnoj Aziji procvetati u januaru.
Po svetskoj podeli, šljive možemo razvrstati na sledeće sorte:
- gringejdž – to su zelene šljive, čije su meso i kožica čvrsti čak i kada sazre;
- jelougejdž – to su takozvane zlatne šljive, vrlo slične prethodno navedenoj vrsti, samo se razlikuju po boji;
- viktorija – to su šljive žutog mesa, dok im je kožica crvena ili išarana;
- satsuma – to je šljiva sa čvrstim crvenim mesom i crvenom kožicom;
- damson – to je šljiva sa purpurnom ili čak crnom kožicom, zelenim mesom i astringentnog ukusa;
- mirabel – to je šljiva tamnožute boje i uglavnom raste u severoistočnoj Francuskoj.
Kako izgleda rast šljiva?
U rano proleće šljiva procveta. U dobrim rodnim godinama, više od 50 % cvetova bude oprašeno, a potom i rod bude bogat.
Cvet šljive koji se zove peoni ili meihua je kineski tradicionalni cvetni amblem.
Kada je sušna godina, dešava se da se šljiva ne razvije i tada plod otpada sa grana dok je još uvek zelen i majušan. Ako je godina puna vlage ili ako se, pak, šljive ne uzberu čim sazre, može doći do bolesti gljivičnog porekla koja se zove smeđi trulež. Ova bolest nije toksična i ako se dogodi, uzgajivači mogu jednostavno odseći pogođeni deo. Ipak, ako bolest zahvati veći deo šljive, ona više ne može biti jestiva.
Kakav je ukus šljive?
Plod šljive može imati različite ukuse, u zavisnosti od sorte. Ukusi se kreću od kiselkastog, pa do slatkog. Kod nekih sorti je, recimo, kožica posebno kisela, ali u svakom slučaju, šljiva je veoma sočno voće koje je najzdravije i najlepše kada se jede sveže. Naravno, u mnogim krajevima, od šljiva se pravi džem ili pekmez, a negde se od soka napravi i vino.
U centralnom delu Velike Britanije, poznat je alkoholni cider napitak pod imenom “plum jerkum“.
Verovali ili ne, u nekim krajevima se suve šljive usole, pa se grickaju za užinu. Tako pripremljene šljive nazivaju se salao ili saladito.
Na Istoku imamo i ukiseljene šljive koje se prodaju po specijalizovanim internacionalnim radnjama. Recimo, poznate su japanske umeboshi šljive koje se stavljaju u rižoto.
Na posletku, kod nas na Balkanu, od šljiva se pravi tradicionalno alkoholno piće, odnosno rakija šljivovica.
Mađari prave voćni brendi palinka od damson sorte šljiva.
Drvo šljive vole zanatlije i umetnici koji od njega prave drške za noževe, muzičke instrumente i postolja.
Proizvodnja
Ukupna proizvodnja šljiva na celom svetu, u prethodnoj godini iznosila je oko 12 miliona tona. U toj proizvodnji, Kina se nalazi na vodećem mestu sa više od 50 %. Naša mala Srbija se nalazi na trećem mestu, odmah iza Rumunije, što je zavidna brojka.
Kako se sadi i uzgaja šljiva?
Tlo/zemljište. Šljiva voli propusno, lagano i duboko zemljište. Bilo bi poželjno da tlo bude humusno i da se u njemu nalaze dovoljne količine kalijuma i fosfora. Naravno, šljiva može da podnese i zemljišta koja su teža, ali bi svaki ozbiljan uzgajivač ipak trebalo da gleda da svoje zemljište obogati tako što će dodavati stajska đubriva i što će primenjivati agromeliracione mere. Svako ko želi da ima redovan prinos, ali i siguran rod, mora obezbediti pH nivo zemljišta od 6.0 do 7.5. Ukoliko je tlo sa 10 % kreča i više, onda ono neće odgovarati šljivi.
Na koji način se zemljište priprema za sađenje?
Pre nego što se pristupi rigolovanju, odnosno zasadu, zemljište morate izravnati i lepo ga očistiti. Bilo bi dobro da se naspe NPK đubrivo, pre nego što se uradi rigolovanje, ali bi to trebalo uraditi nakon analize stručnjaka i njihovih pedoloških nalaza. Tek kada je tlo skroz prosušeno (do razine prodiranja pluga), može se uraditi rigolovanje. Najčešće se to zbiva sredinom leta, tačnije u toku jula meseca i početkom avgusta. Šljiva traži rigolovanje na dubini od 50 do 70 cm. Kada je zemljište sušno, dubina mora biti i veća od toga.
Kakva temperatura odgovara šljivi?
Drvo šljive može da podnese i temperature koje idu ispod -30 stepeni, u vreme mirovanja tokom zimskih meseci. Kada šljiva počinje da cveta i kada se otvaraju prvi pupoljci, temperatura bi trebalo da bude iznad nule jer cvetovi izmrzavaju na -1 stepen. Kada ova faza dostigne puno cvetanje, onda ne sme da padne temperatura ispod -0.5. Ako se mlad plod nađe na temperaturi koja je između -0.5 i -2 stepena, onda će on sigurno propasti.
Ipak, prosečna temperatura tokom letnjih meseci (jun, jul, avgust) najviše će uticati na kvalitet ploda šljive. Najidealnije je da srednja temperatura tokom ovih meseci bude oko 18 do 20 stepeni.
Navodnjavanje i količina padavina
Šljiva neće dobro uspevati ako je prosečna cifra godišnjih padavina preko 600 mm. U isto vreme, količina godišnjih padavina uticaće na šljive i u zavisnosti od rasporeda tih padavina, od temperatura koje su prisutne u vreme vegetacije, ali i u zavosnosti od zemljišta. Kod nas, recimo, bude i preko 800 mm godišnjih padavina, pa to ne smeta.
Prikraćivanje sadnica
Kada obavljate sadnju u jesen, onda ne morate prikraćivati sadnice tada. Sačekajte rano proleće, te onda uradite prikraćivanje. Treba ih prekratiti kada budu na visini od metar i dvadeset, i tada će visina stabla biti nekih 80 cm. Na toj visini je moguće uraditi berbu uz pomoć mehanizacije.
Podloge – kakve izabrati?
Šljive se mogu saditi na vegetativnim i generativnim podlogama. Najbolja podloga je Prunus myrobalana. Do izbora ovakve podloge kao najbolje došlo se nakon dugih ispitivanja. Ipak, ovo su podaci za srpsko tlo. U nekim drugim zemljama se koriste podloge Damascena, Juliana, itd.
Uzgojni oblik – koji odabrati?
Piramidalni uzgojni oblik u najvećem odgovara šljivi. Kada uzgajivač prepusti šljivu slobodnom i prirodnom razvitku, onda na kraju ne može biti zadovoljan. Krošnja tada postaje isuviše gusta, a primarne grane obrastu na loš način i onda ogole.
U isto vreme, ta mesta se ne mogu zaštititi od štetočina i od bolesti, pa plod bude sitan i slabog kvaliteta. Piramidalna kruna je najbolji oblik. Ovaj oblik se dobija tako što se izvede produžnica, a onda se na njoj razvode skeletne grane na razmaku od 20 do 40 cm (spiralno).
U koje vreme treba saditi šljivu?
Kada se zemljište pripremi na vreme, onda sadnju možete obavljati i u proleće i u jesen. Sadnica se na proleće prekrati (pre nego što krene vegetacija). Ona treba da bude oko 30 cm viša od visine na kojoj želimo da bude deblo. Na primer, da bi se dobilo stablo koje je visoko oko 80 cm, onda treba prikratiti sadnicu na 110 cm.
Razmak
Kada se sadi šljivik onda se preporučuje razmak između redova od 5m, a razmak između stabala od 4 m. Međutim, razmak između stabala, odnosno sadnica može biti i 3 ili 2 m. Kada je gusta sadnja onda se mora češće rezati i moraju se sprovoditi intenzivnije agrotehničke mere.
Orezivanje i održavanje
Rodna stabla šljive se orezuju dok miruju, ali i u doba vegetacije. Letnje orezivanje služi da se uklone mladice koje nisu neophodne i da se osvetli unutrašnjost krošnje. U isto vreme omogućiće se bolje prskanje. Sva prihrana koja se stavlja tada će ići u rast ploda, pupoljaka i osnove krošnje, a ne u mladice. Zimsko orezivanje služi za održavanje oblika kakvog želimo i za usmeravanje balansiranog odnosa između generativnog i vegetativnog rasta.
Kada prođe 3 godine od postavljanja zasada, može se zatraviti prostor između redova sadnica. Travu treba kositi jer će se na taj način uvećati koncentracija organske materije i poboljšaće se svojstva zemljišta u hemijskom, fizičkom i biološkom smislu. Zahvaljujući tome, tlo će bolje upiti kišu i sneg. Tokom leta je tlo koje se nalazi ispod ove organske materije hladnije. Kada je zima, zemljište će biti toplije i onda neće izmrznuti koren. Neodstatak postojanja travnog pokrivača jeste u tome što se u vreme suše, koren bori za neophodnu vlagu.
Đubrenje/prihrana
Kada prvi put đubrite zasad šljiva onda treba nabaviti zrelo stajsko đubrivo. Razmera je 40 do 60 tona po hektaru i to sa obe strane reda sadnica (u brazde). Morate pratiti zasad i čim vidite korov, ručno ga okopajte. Međutim, pre nego što ga ručno okopate, potrebno je da nabacate KAN 27 % i to po 100 g/po sadnici. KAN treba da bude razbacan 30-40 cm u prečniku.
Sledeća prihrana ide na početku leta (jun) i to na potpuno isti način kao na početku (ista količina đubriva, ista površina). Pred kraj avgusta, između redova treba dodati mineralno đubrivo KAN 27 % i to oko 500 kg po hektaru. Onda treba poorati, istanjirati i izdrljati prostor između redova i posejati uljanu repicu.
U drugoj godini rasta, pre nego što počne vegetacija, stavljate 150 g KAN 27 % za svako stablo. Prostor između redova morate zaorati kada vidite da je uljana repica procvetala. Početkom maja ponovo stavljate azot, isto kao pri prvoj prihrani.
U trećoj godini, azot stavljate nekih mesec dana pre nego što šljiva procveta. Najbolje je da prihranjivanje obavite uz pomoć traktorskog rasipača i to 200 kg po hektaru. Odmah posle cvetanja ide druga prihrana i to sa 200 kg po hektaru. Kada se obere šljiva, na jesen, dodaje se đubrivo NPK 5:20:30 i to 800 kg po hektaru.
U četvrtoj godini stavljate azot mesec dana pre nego što šljiva procveta, a potom posle cvetanja. Količina je oba puta 150 kg po hektaru.
Branje šljiva
Šljiva se može koristiti u svežem obliku, kao i za dalju preradu. Prema ovim parametrima se organizuje i branje, kao i način na koji će se voćka obrati. Pošto se rane sorte koriste za sveže konzumiranje, a jesenje za prerađivanje, onda se ova prva grupa bere pre nego što skroz sazre i to ručno sa sve peteljkom. Gleda se da na kožici ploda ostane vosak.
Ovakve šljive se zatim pakuju u korpe ili gajbice.
Sveža šljiva može da izdrži i do 4 meseca u hladnjači sa vlažnošću vazduha od 85 % i sa temperaturom od -1 do 1 stepen.
Ako se šljive beru za dalju preradu, onda se koristi mehanizacija. Voćke moraju potpuno sazreti.
Prinos i isplativost
Današnja savremena tehnologija omogućava relativno brzo dostizanje punog rodnog prinosa, redovnost i dobar kvalitet. Ipak i pri korišćenju savremene tehnologije neophodno je posedovati određena znanja, koja se pre svega tiču prilagođavanja tehnologije uzgoja određenoj sorti.
Na primer, sorta Čačanska rodna ostvaruje brz i dobar prinos kada je zasađena po sistemu guste sadnje, ali je masa ploda veoma mala, dok je masa ploda kod sorte Stenlej i kod Čačanske lepotice najveća, ali je njihov prinos manji.
Od Čačanske rodne se može godišnje uzeti 3200 eur po hektaru, a sa čačanskom ranom čak i 9630 eur po hektaru. Ne zaostaje ni Čačanska lepotica sa 6210 eur po hektaru.
Prosečan prinos bi bio 10-12 t na 50 ari zasada sa voćkama starim oko 15 godina.
Najpoznatije sorte šljive u Srbiji
Najpoznatije sorte šljive u Srbiji su: Čačanska rana, Čačanska rodna, Čačanska lepotica, Stenlej, Kalifornija blu, Geršteter, Valjevka, Požegača, Timočanka, Crvena ranka, Džanarika. Ove sorte su plave i sve su pre svega stone sorte. Stenlej su dobre za sušenje.
Čačanska rana je sorta koja je nastala ukrštanjem Požegače i Vangenhajms. Ova sorta će sazreti u prvoj polovini jula. Za ovu sortu je najbolje imati oprašivače Stenlej i Čačansku lepoticu. Plod ove sorte je veliki i može da teži do 60 g. Najviše se jede u svežem stanju.
Čačanska rodna je dobijena ukrštanjem Požegače i Stenlej sorte. Ona donosi zreo plod tek u drugoj polovini avgusta. Može se samooplođavati. Ova sorta šljive je fina za sušenje, ali i za rakiju.
Čačanska lepotica je produkt ukrštanja Vangenhajmsa i Požegače, a plod joj je nešto manji od Čačanske rodne. Za branje je spremna tek u drugom delu jula meseca.
Stenlej je poreklom iz SAD-a. Postoji od 1912. godine. Ima srednje plodove (najviše do 50 g), samooplodna je i dospeva na kraju avgusta meseca. Ona je najbolji oprašivač za ostale sorte. Može da se koristi za zamrzavanje, proizvodnju rakije, preradu, svežu upotrebu i sušenje.
