Aronija je biljka iz porodice ruža (Rosaceae), i spada u žbunastu višegodišnju biljku, koja je pak originalno poreklom iz Severne Amerike i Kanade.
Plodovi aronije kada su sasvim zreli, imaju vrlo veliku i hranljivu i lekovitu vrednost, pre svega zbog izobilja antioksidanasa i vitamina, kao i minerala, koji deluju antikancerogeno i vrlo dobro i povoljno utiču na održanje brojnih funkcija ljudskih organskih sistema, kao i organizma u celini.
U našim krajevima se aronija kao kultura sve češće uzgaja, te se sve bolje organizuje njen otkup i masovna proizvodnja, a najpoznatija sorta koju naši poljoprivrednici gaje jeste takozvana sibirska aronija.
Pored naše zemlje, aronija je biljka koja se danas sve više uzgaja širom Evrope, a u njenoj većoj proizvodnji i preradi, prednjače Rusija, Poljska, ;Mađarska, Grčka, Italija; Bugarska; Slovačka i Češka.
Kako izgleda biljka aronija i njeni plodovi – morfologija
Kako je ranije napomenuto, aronija spada u red žbunova, a koji mogu da narastu, i do visine od 1,5 – 2,5 metara, i njeni listovi su vrlo “sočni” i debeli, te su tamnije zelene boje i imaju pljosnat oblik, dok u jesenjem periodu poprimaju i nijanse crvenkaste boje, pa je biljka ranije ili korišćena kao dekorativna ili kao ukrasna (pre nego što su i utvrđena njena hranljiva i lekovita svojstva).
Aronija počinje da cveta u proleće, tačnije u maju mesecu, i njeni su cvetovi vrlo lepe rozikaste ili pak sasvim bele boje, te su skupljeni u “krunicu”, a prve plodove biljke daju obično u mesecu avgustu.
Plod aronije je takozvana “crna bobica” ili “magična bobica”, te i predstavlja loptastu formaciju tamno plave do ljubičaste nijanse, koja raste u grozdovima (u jednom grozdu se nalazi oko 15 ili 20 loptastih plodova aronije), i koja ima oko 5 – 8 semenki u svakom pojedinačnom plodu.
Uzgajanje i sadnja aronije – zemljište; klimatski faktori i održavanje zasada
Aronija je biljka koja spada u grupaciju “samooplodnih voćki”, te se pak ona najviše uzgaja na zemljištu koje je neutralne ili blago kisele pH vrednosti (pH između 5,5 i 6,0), te na nadmorskoj visini od oko 400 – 800 metara.
Kao biljka je aronija vrlo otporna i izdrživa (što dokazuje i činjenica da jedna biljka može da živi i punih 30 godina), te joj odgovara praktično svaka vrsta tla – od kamenitog i sasvim neplodnog, pa do onog koje je vrlo bogato organskim materijama (humus), ili pak koje je peskovito i veoma porozno, ili koje je “glinovito” ili ma visok sadržaj krečnjaka ili ilovače (smatra se da je ipak za uspešan prinos, najbolje da se izbegavaju ona zemljišta koja su previše “zbijena” ili suva).
Najpovoljniji klimatski uslovi za uzgajanje aronije
Mada je ranije napomenuto da je aronija vrlo i otporna i sasvim dobro prilagodljiva biljka, i može da podnese temperature koje se kreću u rasponu od -30 do -26 ˚ C, mada se to pre svega odnosi na fazu kada je ona u mirovanju (odnosno kada nije u procesu bujanja vegetacije, i/ili formiranja cveta ili zametaka plodova).
Pomenuta biljka aronija, može da podnese i vrlo niske temperature, te generalno sve i nepovoljne klimatske uslove, ali joj svakako najviše pogoduje umerena kontinentalna ili mediteranska klima (opet u zavisnosti od same sorte biljke), te se preporučuje da se ona gaji na područjima koja su ili “osunčana”, i/ili koja imaju dosta svetlosti i sunčanih dana u toku jedne kalendarske godine.
Priprema zemljišta za sadnju aronije
Kao i za svaku voćnu kulturu, određeno vreme pre sadnje, potrebno je da se adekvatno obradi i pripremi zemljište odnosno parcela koja je namenjena za zasad aronije.
Najpre se zemljište mehanički i herbicidima, očisti od korovskih biljaka, te se zatim ono dublje uzore, pođubri stajskim i azotnim đubrivom, pa se zatim freziranjem usitni, i naprave se “rupe” koje su namenjene za sadnju aronije.
Nabavka sadnica, sadnja aronije i kontrola rasta i prihranjivanje zasada
Vrlo je važno da se pre sadnje aronije, nabave dobre sadnice, jer će od njihovog kvaliteta, u najvećoj meri da zavisi i prinos i sam uspeh sadnje ovog voća.
Naime, ako su same sadnice loše, stare, obolele ili u nekom smislu “škart”, nikakva dodatna niti skupa niti savremena sredstva, neće moći da nadomeste gubitak novca, i propast koja je skoro ili sigurna i stoprocentna, ukoliko je sadni materijal loš.
Sadnice aronije se nabavljaju u sertifikovanim i licenciranim rasadnicima, sa dokazom o poreklu i “zdravstvenoj ispravnosti”, te se njihova cena kreće oko 350 – 400 dinara po jednoj sadnici.
Sledeće važno pitanje jeste kako se sadi aronija, a na njega će biti bolje odgovoreno u nekoliko narednih redova ovoga teksta.
Sadnja aronije i razmak sadnje
Kako je ranije napomenuto, nakon adekvatne obrade i pripreme zemljišta za sadnju, u njemu se kopaju rupe, čija dubina treba da odgovara samoj veličini korena aronije (zavisno od toga koliko je razvijen i ožiličen korenski sistem sadnice), te širina rupe, treba da bude duplo veća u odnosu na njenu dubinu.
Prosečni razmak za sadnju aronije je oko 1,5 – 2,5 metara (a pre svega u zavisnosti od toga da li će dalja obrada i održavanje zasada, kao uostalom i sama berba, da se obavlja uz pomoć mašina ili pak da se vrši ručno), te se ona prema tome i određuje (ovakvi razmaci se odnose na udaljenost između svake pojedinačne sadnice biljaka).
Nakon što se odabrana sadnica postavi u rupu, na nju se “nagrne sloj zemlje”, a zatim se dodaje i stajsko odnosno organsko đubrivo (koje treba da iznosi oko trećinu prostora od korena pa do vrha zemljišta), a zatim se sadnice ponovo dobro zatrpaju zemljom, pa se preko toga “malčiraju” bilo i jednim debljim slojem pokošene trave, te slame ili strugotine (kako bi se obezbedilo zadržavanje dovoljne količine vlage u zemljištu).
Navodnjavanje i đubrenje odnosno prihrana zasada aronije
Kada je u pitanju količina vode koja je optimalna za uzgoj aronije, ona treba da bude umerena, jer ova biljka ne podnosi ni preveliku vlagu (koja uzrokuje truljenje korena i samih sadnica), ali niti i preveliku sušu (koja dovodi do slabijeg napredovanja biljke, te rađanja manjih i smežuranih, vrlo i kiselih plodova koji su siromašniji mineralima i hranljivim materijama).
Dakle, kada su u pitanju idealni uslovi za aroniju, to je oko 500 – 700 mm kubnih kiše (prirodnih padavina) tokom jedne godine, ali ako je u pitanju godina koja je sušna, potrebno je da se biljke i dodatno navodnjavaju (posebno u prvim godinama nakon sadnje, sistemom “kap po kap” i datom i pomenutom metodom malčiranja zasada).
Poželjno je da se u najtoplijim letnjim mesecima, po svakoj sadnici dodaje oko 3 – 10 litara vode, i to jednom ili dva puta sedmično, pre svega noću i/ili rano ujutru (ali nikako po najtoplijem delu dana ili po direktnom suncu).
Dakle, prema napred istaknutim činjenicama, navodnjavanje aronije je najvažnije u vreme prve godine njenog rasta i razvoja, kao i u vrlo sušnim kalendarskim mesecima, ili u uslovima kada je godina sadnje siromašna padavinama (odnosno kada je prirodno manje od 500 mm padavina, po metru kubnom).
Đubrenje i prihrana formiranog zasada aronije
Kao što je važno da se zemljište dobro pođubri prilikom same sadnje aronije, i kasnije đubrenje je preporučljivo i vrlo je i važno, te se sprovodi najbolje jednom godišnje, u prvim godinama sadnje kako bi se potpomogao porast i razvoj sadnica, a kasnije kako bi se povećao prinos, i sam kvalitet plodova.
Jedna od vrlo dobrih preporuka stručnjaka, jeste da se zemljište između redova aronije “otravi”, kako bi se kasnije trava kosila, i ona se sama koristila kao vid prirodnog organskog komposta ili humusa, i njome se “zatrpavao” prostor oko svake pojedinačne sadnice aronije.
Kada je u pitanju prihrana zasada aronije, ona se sprovodi tako što se svake godine u zamljište dodaje po 80 – 100 kg azotnih đubriva; oko 100 -120 kg kalijuma, i prosečno oko 30 – 60 kg fosfora (posebno ukoliko je samo zemljište siromašno u ovim mineralima, koji su neophodni za pravilan i rast i razvoj biljke).
Sadnja aronije se najčešće obavlja u jesenjem periodu, i to dvogodišnjim ili trogodišnjim vrlo ili kvalitetnim ili razvijenim sadnicama (koren već u rasadniku treba da je oformio 3 – 5 novih žilica odnosno izdanaka), a optimalan prinos se može očekivati oko tri godine nakon sadnje aronije.
Bolesti i štetočine koje u našem podneblju mogu da utiču na razvoj i prinos aronije
Iako je kao biljka, aronija otporna na većinu bolesti i štetočina kojima podležu druge domaće i voćne i povrćne biljne kulture, najčešća bolest ove biljke je pepelnica (koja je jedno gljivično oboljenje), te koja napada pojedine grane na žbunu aronije, pa se može prevenirati propadanje čitave sadnice, ako se oboleli delovi na vreme orežu i spale, da se zaraza ne bi širila dalje.
Među ostalim oboljenjima aronije su i truležna gljiva i pegavost lišća, koje još uvek nisu uzele maha, ali su se javljale sporadično u nekim zasadima u Rusiji i u Češkoj i Slovačkoj.
Među najznačajnijim štetočinama koje napadaju aroniju su svakako biljne vaši (koje napadaju lišće i mladice aronije), kao i crveni pauk; trešnjin crv; crv kruške; zimski i jabučni moljac; te dudovac; majski gundelj i rutava buba.
Orezivanje aronije – kada, kako i zašto se radi?
Smatra se da je proces orezivanja aronije, potrebno raditi na svakih nekoliko godina, a pre svega da biljke ne bi preterano rasle u visinu ili u širinu, i tako gubile na plodnosti i kvalitetu roda.
Naime, preporuka je da se sadnice koje su starije od deset godina, orezuju svake četvrte ili pete godine (jer u suprotnom mogu da narastu i do visine od 8 metara), a one sadnice koje su mlađe se pak orezuju kako bi im se povećao prinos i zadržala optimalna visina od 2 ili 3 metra, koja olakšava berbu i dalju prihranu, kontrolu i zaštitu biljaka od bolesti i štetočina.
Berba aronije i ukupan prinos po hektaru zasada, otkup i upotreba
Prve plodove zasad aronije po pravilu daje oko tri godine nakon sadnje, a maksimalan rod i bolji prinos tek u petoj ili sedmoj godini od sadnje.
Tako je prinos u trećoj godini oko pola kilograma po svakoj sadnici aronije, dok je pak u petoj ili sedmoj godini, prinos po sadnici oko 8 ili 10 kilograma bobica po svakoj sadnici.
Najbolji prinos imaju sadnice koje su stare devet ili deset godina, kada je po svakoj biljci prinos veći od 15 ili 20 kilograma.
Berba aronije se može vršiti ručno ili mehanizacijom, i najčešće počinje u avgustu, ali kako već i plodovi dozrevaju i sama berba je produžena i vrlo je važno napomenuti da ni oni plodovi koji su već sasvim zreli, a nisu ubrani u “prvom naletu branja”, neće niti otpasti niti propasti, ako se oni pak kasnije i oberu, ali obavezno pre prvih mrazeva u jesen.
Organizovani otkup aronije u našoj zemlji i cena po kilogramu
Iako se na našim prostorima aronija sve više gaji, i vrlo je cenjena kada je u pitanju njena dosta ili velika i dobro poznata lekovitost, otkup za svetska tržišta nije dovoljno dobro organizovan, mada se ne može reći da je otkupna cena zanemarljiva, i ona iznosi oko 100 – 400 dinara po kilogramu, a posebno je kod nas cenjena sorta Nero, koja se i najmasovnije uzgaja za izvoz na strana tržišta.
Međutim, kada se uporede ulaganja i profit, poljoprivredni proizvođači smatraju da je daleko viša i bolja zarada, onda kada se aronija prodaje u manjim količinama, a kao sveža ili sušena, te u vidu prerađevina kakav je vrlo poznat i lekoviti sok od aronije (čija je cena za litar oko 1500 pa do baš visokih 2500 dinara, zavisno da li je u pitanju “hladno ceđeni sok”, organski sok, ili pak od koje je sorte on tačno i ceđen).
Kao i lekovita svojstva ove biljke (pre svega na srce i krvne sudove; kao pomoćna antikancerska terapija; kao prevencija rane demencije i oboljenja nerava; te u snižavanju nivoa loše masnoće ili holesterola), tako je i poznata upotreba aronije u proizvodnji likera; slatkog; sokova; pekmeza; te džema ili rakije, pa se sve češće ona može naći na policama marketa ili na pijacama u vidu nekih prerađevina, ali i suva i kandirana aronija, koja je zdrava poslastica koju u umerenim količinama mogu da upotrebljavaju i dijabetičari.
U našoj zemlji je sve popularniji i čaj od suvih listova i/ili plodova aronije, koji po kilogramu košta i oko 2000 dinara, a jednostavno se priprema i distribuira na tržište, uz posedovanje vrlo važnih sertifikata o zdravstvenoj ispravnosti, kao i o pravilnoj proizvodnji ovih prerađevina.
Od deset kilograma sušenih bobica aronije se može dobiti mlevenjem jedan kilogram praha, koji se krupnije mleven koristi kao čaj, a sitnije samleven se čak može koristiti i kao vrlo zanimljiv, i zaista i perspektivan novitet na našem tržištu, a to je – brašno od aronije.
