Sorte i sadnice trešnje

Drvo i jestivi plod trešnje pripadaju rodu Prunus. Trešnje se obično konzumiraju sveže.

Postoji i izvestan broj sorti koje se uzgajaju kao ukrasne vrste zbog svog bogatog prolećnog cveta, ali i onih koje se uzgajaju zbog izuzetnog tamnocrvenog stabla koje je posebno cenjeno u proizvodnji finog nameštaja.

Većina vrsta trešanja je domaća na severnoj hemisferi, gde se široko uzgajaju. Nekih 10 do 12 vrsta je poznato u Severnoj Americi i otprilike isto toliko u Evropi. Najveća koncentracija vrsta, međutim, pojavljuje se u istočnoj Aziji. Domaći habitat vrsta od kojih su nastale kultivisane trešnje najverovatnije dolazi iz zapadne Azije i istočne Evrope sa Kaspijskog mora, pa sve do Balkana.

Drvo trešnje je veliko i uspravno. Može da dostigne visinu i do 11 metara. Plod je mesnat, sa košticom u sredini, srcolikog oblika i oko 2 cm u prečniku. Varira u boji od žute, preko crvene, skoro do crne. Kiseli sadržaj slatke trešnje je nizak.

Trešnje se gaje u svim delovima sveta gde zimske temperature nisu toliko strašne i gde su letnje temperature umerene. One zahtevaju zimsku hladnoću da bi cvetale u proleće, odmah posle bresaka i pre jabuka. U Aziji, naročito u Japanu, vrste trešanja se biraju po lepoti cveta, a većina njih ne rađa plodove. Ovi prelepi ukrasi karakterišu mnoge vrtove, a počev od 20. veka, mnoge sorte su raširene i po Severnoj Americi i Evropi.

Zašto je trešnja važna voćka?

Trešnje su omiljeno letnje voće u mnogim zemljama sveta. Samo u Americi se rodi oko 167 miliona kilograma svake godine. Sa kratkom sezonom branja (od maja do juna), visokom podložnošću bolestima i kratkim rokom trajanja nakon što se otkinu sa drveta, sezona trešanja prolazi za čas.

Trešnje, koje pripadaju istoj voćnoj porodici kao i breskve, šljive, kajsije i bademi, često se smatraju desertnim voćem u komadu ili kao ukras za koktele (maraskino trešnja).

Ali trešnje imaju i svoju zdravu stranu, koja može ponuditi terapeutske prednosti i pomoći održavanju vašeg dobrog fizičkog stanja jer su bogate antioksidansima i mnogim drugim jedinjenjima koja promovišu zdravlje.

Trešnje sadrže moćne antioksidanse kao što su antocijanini i cijanidin. Antioksidansna aktivnost ovih supstanci, izolovana iz trešanja, superiornija je od vitamina E.

Trešnje sadrže male količine kvercetina, koji je jedan od najpotentnijih antioksidanata i ima širok spektar svojstava koja promovišu zdravlje.

Trešnje sadrže vlakna, vitamin C, karotenoide i antocijanine, a svaki od ovih sastojaka može igrati važnu ulogu u prevenciji kancera.

U jednoj studiji koja je obuhvatala više od 600 ljudi sa gihtom, oni koji su jeli samo pola porcije trešanja dnevno (10-12 trešanja), imali su 35 % manji rizik od napada gihta.

Giht se javlja kada metabolički procesi koji kontrolišu količinu mokraćne kiseline u vašoj krvi ne uspevaju efikasno da obavljaju svoj posao. Ukočenost i oticanje su rezultat viška kristala u obliku mokraćnih kiselina u zglobovima, a bol povezan sa ovim stanjima je uzrokovan upalnim odgovorom našeg tela na kristale.

Konzumiranje dve porcije trešanja vodi ka redukciji (15 %) mokraćne kiseline i ka nižim nivoima azot-oksida.

Trešnje sadrže mnoga antiinflamatorna jedinjenja i zbog toga mogu olakšati bol koji dolazi od upalnog osteoartritisa.

Ovo su samo neke od zdravstvenih prednosti kozumiranja trešanja.

Kako se sadi trešnja?

Izaberite lokaciju na potpuno sunčanoj površini sa dobro dreniranim zemljištem sa pH od 6.0 do 7.0. Uverite se da postoji neka zaštita od preovlađujućih vetrova. Severna ekspozicija je manje sklona kasnim mrazevima u proleće i verovatnije je da će imati više snežnog pokrivača. Ovo će zaštititi biljku od toga da izmrzne.

Izbegavajte tešku glinastu zemlju, kao i peskovito tlo. Nađubrite ako je potrebno organskim đubrivom.

Nekim trešnjama je potrebna i druga sorta kako bi se ukrštale. Proverite koju sortu sadite. Na primer, sorta “Nadia” rađa najbolje kada se posadi sa japanskom šljivom. Obavezno posadite stabla na udaljenosti od 15 m, ako će se unakrsno oprašivati.

Sadnicu zasadite u proleće čim zemljište počne da funkcioniše.

Rupa za sadnju treba da bude dovoljno velika da drži kompletan koren bez savijanja ili gomilanja. Iskopajte rupu najmanje 50 cm duboku i široku. Razbijte tvrde grumenove zemlje ako ih ima. Nemojte dodavati sveže đubrivo u tlo. Preterana prihrana može da ubije mladicu. Postavite sadnicu u rupu tako da koren leži prirodno. Dodajte zemlju u slojevima i utapkajte oko korena kako biste bili sigurni da postoji dobar kontakt između zemlje i korena i kako ne bi bilo vazdušnih džepova.

Odmah zalijte kako biste napojili zemlju i koren u rupi.

Kako se uzgaja trešnja?

Kada nema dovoljno padavina, zalivajte nove sadnice duboko najmanje jednom nedeljno tokom prve sezone rasta. Aplicirajte 11-15 l vode po sadnici. Izriljajte malo zemlje oko svakog stabla kako biste osigurali da voda ne ode.

Azotno đubrivo bi trebalo da se nanese na nove sadnice 3-4 nedelje posle sadnje. Uverite se da granule đubriva ne dolaze u direktan kontakt sa stablom.

Pratite štetočine i bolesti.

Sorte i sadnice trešnje

Sadnice trešnje su vrlo isplativa vrsta jer trešnje imaju finu cenu na tržištu.

U evropskim zemljama postoji zaista ogroman broj sorti, ali i one koje se smatraju najboljim imaju svoje mane.

Kada se bira najbolja sorta onda treba razmišljati o tome da zasad pruži stalni prinos tokom nekoliko nedelja koliko trešnja rađa. Kvalitet treba da bude kontinuiran jer tako zahteva sve veća otvorenost tržišta ka internacionalnim putevima.

U Srbiji je veliki broj zasada ove voćke napravljen na takozvanim bujnim podlogama. Na primer na magrivi (Prunus mahaleb) ili na divljoj trešnji (prunus avium). Ovakve podloge se biraju zbog toga što imaju veliku moć prilagođavanja u odnosu na više vrsta zemljišta i sasvim su kompatibilne sa onim sortama trešnje koje se danas sade.

Kod nas postoje odlični uslovi za uzgoj trešnje, ali ipak proizvodnja ne uspeva da zadovolji sve potrebe tržišta kako po kvalitetu tako i po kvantitetu. Moguće je da je razlog loš izbor sorti, takozvani sortiment, koji nije u potpunosti u skladu sa standardima koje postavlja svetsko tržište.

Kada jedan voćar odluči da napravi zasad trešanja, mora voditi računa o tome da li će ta sorta koju je izabrao, a koja je po svim karakteristikama teorijski bez premca, zapravo odgovarati našem zemljištu, našim klimatskim uslovima i našim uobičajenim štetočinama, kako bi dala dobar kvalitet ploda i kako bi imala prinos koji je isplativ.

Prvo ćemo opisati sorte koje se sade u inostranim zemljama.

Bing

Jedna od najpopularnijih sorti svuda na svetu jeste Bing sorta. Njen plod je tamnocrvene boje, krupan je i vrlo sočan. Ova sorta trešanja redovno ima prinos i najbolje prolazi kada se konzumira u svežem stanju, ali se smatra dobrom i za preradu. Bing sorta mora da ima oprašivača jer je “samobesplodna”. Smatra se da Bing sortu najbolje oprašuje vrsta Stela. Da bi Bing sorta uspešno sazrela početkom jula meseca, potrebno joj je najmanje 900 sunčanih časova.

Gold

Ovo je sorta koja se može brati tek sredinom jula. Plodovi Gold sorte su svetlocrvene boje. Stablo joj je dosta otporno na uobičajene bolesti i može dosta izdržati. Kada procveta u proleće, pupoljci uspevaju da izdrže niske temperature, pa čak i izmrzavanje. Pošto je plod ove sorte sitniji u odnosu na uobičajene, vrlo lako se bere uz pomoć mašine. Ono što je najvažnije jeste da ova sorta trešnje služi kao oprašivač mnogim drugim sortama.

Koral

Ova sorta trešnje je novijeg datuma. Smatra se izuzetnom sortom, ali uglavnom za toplije krajeve. Koral trešnja ima lep, krupan, sladak plod – bolji nego Bing. Sočno meso je čvrsto i ružičasto po boji. Kada rodi, Koral trešnja se može brati bez mehanizacije jer stablo nije visoko. Da bi sazrela negde na samom početku jula meseca, potrebno joj je oko 400 sati sunca.

Venus

Ova sorta obećavajućeg imena daje plod srednje veličine i tamnocrvene boje. Venus je otporna na raznovrsne bolesti i dosta dobro rađa početkom jula meseca. Postoje situacije kada toliko rodi da je plod preoptereti.

Rainier

Bela trešnja – Rainier je trešnja koja se uglavnom može naći u SAD-u. Iako su plodovi žute boje, imaju blago rumenilo i dosta su slatki i vrlo ukusni. Ova žuta trešnja rano rađa, a potrebno joj je najmanje 900 sunčanih sati.

Sorte koje se najviše uzgajaju u Srbiji

Statistika kaže da se proteklih godina povećava izvoz trešnje iz Srbije. To bi značilo da je perspektivno uzgajati ovo voće jer svetsko tržište traži naš proizvod. Područje na kome se nalazi naša zemlja može da pruži odlične uslove za proizvodnju kvalitetnog ploda.

Samo u prošloj godini izvezeno je nešto više od 9.5 tona i to oko 80 % je bio svež plod. U novcu bi se vrednost mogla meriti sa oko 16 miliona američkih dolara.

Najveći izvoz je otišao u Rusiju.

Za sve one voćare koji nameravaju da zasade trešnju dajemo sledeća mišljenja stručnjaka: trešnje treba saditi na nadmorskoj visini do 1000 m, ne treba da bude vetrovito područje i treba zasaditi sorte koje imaju različite trenutke zrenja jer će se tako vršiti prodaja u širem rasponu i bolje će se organizovati berba.

Stručnjaci preporučuju sledeće sorte za sadnju kod nas: Early Lory, Sweet Early, Canetova, Carmen, Vera, Vega, Čarna, Lapins, Big Star, Regina, Cristalina, Burlatova rana, Lionska rana, Droganova žuta, Primavera, Vipavka, Hedelfingerova.

Burlatova trešnja

Burlat sorta potiče iz Francuske. Njeni plodovi imaju srcolik izgled, veoma su krupni i posebno ukusni. Boja ove trešnje je bordo. Zrenje se događa na kraju maja. Pošto se ubraja u ranu sortu, Burlat je zaštićena od bolesti i štetočina, a takođe je otporna na sušu, kao i na mraz. Najbolji oprašivači za Burlat su Van i Lionska rana trešnja. Može se kalemiti isto kao i sorta Regina.

Regina

Ova sorta ima poreklo u Nemačkoj. To je nova sorta trešnje koja je dosta tražena. Boja ploda ove trešnje je tamnocrvena. Vrlo je krupna, jedra, čvrsta i ukusna. Zrenje se odvija tokom sredine juna meseca. Uspešno podnosi mraz i hladnoću.

Sorte niskog rasta

Sve je popularnija sadnja trešanja niskog rasta. Ove trešnje se sade na udaljenosti od najviše 3 m, pa se na taj način dobija više stabala na malom prostoru. Trešnje niskog rasta će mnogo brže nego klasične trešnje ući u period plodnosti.

Najpoznatije sorte niskog rasta su po vremenu zrenja sledeće: Riversova rana, Aerly Burlat, Izabela, Džordžija, Nova zvezda, Van, Napoleonka, Popovka, Kraljica trga, itd.