Šljiva (Prunus), je drvenasta listopadna biljka koja pripada familiji ruža (Rosaceae), a koja se uzgaja zbog svojih plodova koji se mogu koristiti sveži ili prerađeni (sušeni; u formi džemova; marmelada; sokova), ili se od njih može praviti jedno od najpoznatijih alkoholnih pića, a to je rakija šljivovica.
Pored naše zemlje, u kojoj se gaji pre svega neka od sorti domaćih šljiva ili Prunus domesticae, poznati svetski proizvođači šljive su po količini i prinosu – Kina; Indija; Srbija; Rumunija; kao i Čile; Turska; Iran; Bosna i Hercegovina; Italija i Sjedinjene Američke Države.
Zanimljiva je i činjenica da šljiva pripada prema botanici istom rodu (Prunus), kao i breskva; te i bademi; kajsija; trešnja; višnja i lovor-višnja.
Za praktični aspekt uzgoja ovog voća, mnogo je važnija podela na nekoliko osnovnih sorti šljiva, koje sve imaju svoje „podsorte“, a to su – domaća šljiva (Prunus domestica); trnošljiva (Prunus insititia); dženarika (Prunus cerasifera) i trnjina (Prunus spinosa).
Po pretpostavkama, domaća šljiva koja se i kod nas najviše uzgaja, i koja je kako će kasnije biti navedeno podeljena u veći broj sorti (smatra se da ih ima i više od dve hiljade), predstavlja jednu hibridnu sortu, koja je nastala nakon ukrštanja dženarike i trnjine.
Sadnice šljive – vrste i cene sadnica koje se mogu pronaći u našoj zemlji
Kada su u pitanju sadnice šljiva, njih je najbolje nabaviti u sertifikovanim rasadnicima, koji uvek garantuju zdravstvenu ispravnost određene sorte, i koji poseduju sve dokaze o poreklu i kvalitetu ovog koštunjavog voća.
Većna sadnica šljive, uspeva na „južnim“ nagibnim terenima, jer je šljiva voće koje rano cveta, i jako je osetljiva na mrazeve i hladnoću uopšte, te joj je za pravilan rast i razvoj potrebno dosta ili svetlosti i/ili toplote.
Stručnjaci smatraju da ravnice ili kotline nisu povoljna područja za zasad šljiva bilo koje sorte, a najbolja su kako je i pomenuto ona područja sa „bagibom“ na jug i/ili sever-jug.
Sadnja šljiva se najčešće obavlja u jesen ili u proleće, kada su povoljni klimatski uslovi, a uvek i najbolji je razmak između sadnica od oko 4 metra, dok se preporučuje da razmaci između redova, budu ili oko 5 ili 6 metara.
U prve tri godine od sadnje, potrebna je dobra i redovna obrada zasada, i to tako što se međuredni prostor redovno frezira i sprečava se njegovo „zatravnivanje“, dok se svaka sadnica ručno orezuje i pravilno okopava.
Kada je u pitanju podloga na koje se neka sorta šljiva kalemi, po pravilu je to najčešće dženarika, a po pitanju sadnje, postoje izvesne razlike u smislu same podloge i „bujnosti“ sorte šljiva, te je pravilo da se sadnja vrši na sledeći način:
Kada je kruna odnosno krošnja sadnice „piramidalna“, sadnja se za srednje bujne sorte vrši u razmaku između redova od 7 metara, a između samih sadnica je razmak oko 6 metara;
Kod iste vrste sadnica, koje su slabije bujnosti, razmak sadnje je međuredno 6 metara, a između pojedinačnih sadnica oko 5 metara;
Ukoliko je kruna sadnice oblika „vaza“, sadnja je za srednje bujne sorte međuredno na 6 metara, a između pojedinih sadnica je razmak sadnje oko 4 metra;
Slabije bijne sorte sa ktunom ili krošnjom oblika „vaza“, zasađuju se u razmaku od oko 5 metara između redova, te oko 4 metra između svake pojedinačne sadnice;
Sadnja šljiva sa oblikom krošnje ili krune „palmeta“, vrši se za srednje bujne sorte međuredno na oko 5 metara, a između sadnica na oko 4 metra;
Ista vrsta sadnice koja je slabije bujnosti, zasađuje se „gušće“, te je razmak među redovima oko 4 metra, a sam razmak među sadnicama u redu je 3 metra.
U našoj zemlji se može naći veliki broj sadnica za razne sorte šljiva, a cena sadnice šljive, iznosi oko 100 – 150 dinara po komadu.
Sorte šljiva koje se najviše gaje u našoj zemlji
Kako je ranije i navedeno, osnovna podloga za najveći broj sorti šljiva jeste dženarika, a svuda i najpopularnija sorta je domaća šljiva, mada je gruba podela izvršena i prema tome koje se sorte koriste za preradu ili za svežu upotrebu, i prema tome koje su najbolje sorte šljiva za rakiju (koje su sasvim prigodno nazvane i – rakijske sorte šljiva).
Rakijske sorte šljiva
Kada je u pitanju uzgoj šljiva za proizvodnju rakije šljivovice, pokazalo se da su za tu svrhu uvek i najpogodnije neke od sledećih sorti (obično su u pitanju stare ili autohtone sorte šljiva):
Požegača (Madžarka) – sorta koja se naziva još i Plava šljiva; Jasenka ili Bistrica;
Ova sorta potiče iz Male Azije, a kod nas se “odomaćila” odnosno dospela iz Grčke; uzgaja se na većim nadmorskim visinama i daje zrele plodova već od prve polovine meseca septembra;
Plodovo ove sorte šljiva su sitni (oko 17 grama), i modro-plave su boje, i smatra se da je ovo pak kod nas, najbolja šljiva za rakiju;
Požegača je srednje bujna sorta, koja cveta krajem aprila meseca, i vrlo je osetljiva i na mrazeve i na razne bolesti kakve su pre svega – plamenjača; rđa; štitaste vaši; rogač i šarka šljive;
Ova sorta daje prve plodove oko pet godina nakon sadnje, a oni su vrlo bogati šećerima (oko 11 – 12 %) i organskim kiselinama (0,5 – 0,6 %); sorta se obično dobija kalemljenjem na dženariku, ili pak klonskom selekcijom krupnijih varijanti same Požegače.
Crvena ranka (Ranošljiva; Šumadinka) – spada u rakijske sorte šljiva, a naziva se još često i Crvenka ili Šarošljiva;
U našoj zemlji se ova sorta smatra jednom od najstarijih sorti šljiva za proizvodnju rakije, iako ima nešto krupnije plodove od Požegače (oko 18 – 22 grama), koji sazrevaju već sredinom ili u prvoj polovini meseca avgusta;
Karakteristika ove sorte šljiva je u tome što je ona “samobesplodna”, odnosno nema oprašivače (jer cvetovi ne poseduju prašnika), te u njenoj oplodnji ne učestvuju insekti, već druge sorte šljive kakve su crnošljiva ili neke druge rakijske sorte;
Ova sorta šljiva je poznata i samo kao “ranka”, te se od nje najčešće pravi dobra rakija šljivovica u našoj zemlji, a podloga za kalemljenje sorte je dženarika.
Dragačevka (Metlaš; Okruglica) – rakijska sorta šljiva koja je domaćeg porekla i smatra se da potiče i najmasovnije se i uzgaja u okolini Čačka;
Plodovi ove sorte šljive su sitni (oko 17 grama), i kako im i samo ime kaže okruglasti, a vreme zrenja je druga polovina avgusta meseca.
Crnošljiva (Pošarka) – jedna od najstarijih rakijskih sorti šljiva, koja je pak domaćeg porekla (iz Valjeva), a koja daje zrele plodove već krajem meseca jula;
Ova sorta šljive ima srednje bujnu krošnju, a plodovi su joj sitni (oko 15 – 16 grama), i imaju pak i vrlo jasnu “brazdu”, te su okruglasto-pljosnatog oblika;
Ukus zrelih plodova Crnošljive je kiselkasto-sladak, koštica je baš sitna i vrlo se teško odvaja od “mesa” osnosno od unutrašnjosti plodova šljive;
Bitno je napomenuti da se ova sorta ranije dosta koristila za sušenje, kao i da je ona otporna na praktično sve bolesti šljive (pa čak i na vrlo ozbiljno oboljenje ovog voća – virusnu šarku šljive).
Jakljanka (Trnovača) – rakijska je sorta šljive koja potiče iz Užica i okoline, a veruje se da je ova sorta nastala samostalno, ukrštanjem trnjine i dženarike (te spada u domaće sorte šljiva);
Pomenuta sorta je otporna i na mrazeve i na bolesti (takođe i na virus šarke šljive), te cveta već u mesecu martu, a zreli plodovi se ubiraju početkom septembra meseca;
Trnovača je sorta koja daje vrlo bogat rod, te su njeni plodovi vrlo bogati šećerom, i pored datih sorti Požegače i Ranke, spada u tri najbolje rakijske sorte šljiva;
Upravo se za proizvodnju rakije, ova sorta i kombinuje sa Požegačom, ali pod uslovom da ukus i aroma Trnovače predominiraju prilikom proračuna procentualnog udela svake od sorti.
Sorte šljiva koje se uzgajaju u našoj zemlji
Pored pobrojanih rakijskih sorti šljiva, postoje i još neke kvalitetne sorte koje se uzgajaju u našoj zemlji, za izvoz, domaću upotrebu ili za preradu, a najpoznatije su:
Čačanska rana – domaća je sorta šljive, koja je proizvedena u Institutu za voćarstvo u Čačku;
Ova sorta rađa obilno i dosta rano (prve zrele plodove daje početkom prve polovine meseca jula), a plodovi su srednje krupni i tamno ili ljubičasto plavi, slatki i sočni, sa lakim odvajanjem koštice od “mesa” plodova;
Sorta je osetljiva na kasne prolećne mrazeve, a podloga na koju se kalemi je po pravilu dženarika.
Kalifornijska plava – sorta je šljive poreklom iz Amerike, i otporna je na većinu bolesti šljive (i na plamenjaču, i na rđu i šarku đljive);
Pomenuta sorta sazreva sredinom jula meseca i daje krupne i loptaste plodove, koji su vrlo sočni i ukusni, te su ljubičaste ili tamno plave boje.
Stenlej – poznata kao “Stenlejka”, ova sorta je u naše krajeve dospela iz SAD-a, i daje vrlo lepe i krupne plodove, obično krajem avgusta meseca;
Iako su plodovi ove sorte dosta krupni, može se reći da im je kvalitet “osrednji”, te se obično oni i koriste za preradu, ili ređe za izvoz ili proizvodnju rakije.
Čačanska rodna – domaća je sorta šljive, koja kako joj i samo ime kaže, ima vrlo dobar prinos, te sazreva obično krajem avgusta ili početkom septembra meseca;
Ova sorta daje sitnije plodove, ali su oni od svih sorti šljiva najbogatiji šećerom, te se i koriste za preradu i za spravljanje slatkog; kompota; džemova; pekmeza ili marmelada;
Ukus ove sorte je vrlo aromatičan i slatko-kiselkast, koštica je sitna i vrlo se lako odvaja od žutog “mesa” ploda.
Čačanska lepotica – domaća je sorta šljive koja rađa vrlo rano i obilno, te daje dobar prinos u svim uslovima uzgoja, a sazreva obično krajem meseca jula;
Plodovi ove sorte su srednje krupni i okruglastog su oblika, i vrlo su ukusni i stoga su poželjni za “trenutnu” potrošnju, a u svom svežem stanju;
Smatra se da je posebno dobra osobina ove sorte šljive, to što je ona otporna na virus šarke šljive (iako je osetljiva na rđu i na plamenjaču).
Od ostalih poznatih sorti kod nas se uzgajaju i – Čačanska najbolja (domaća sorta vrlo krupnih plodova, koja rađa sredinom avgusta meseca); Timočanka (domaća sorta poreklom iz Čačka; i ona rađa sredinom avgusta meseca i nastala je ukrštanjem sorti Kalifornijska plava i Stenlej); Rutgeršteter (sorta šljiva poreklom iz Nemačke, koja daje krupne plave plodove koji sazrevaju već krajem meseca juna); Prezident (sorta poreklom iz Engleske, koja rađa početkom septembra meseca); Blufri (sorta koja daje vrlo krupan plod, težine i do 50 grama, otporna je na mrazeve, a sazreva obično u avgustu mesecu); Rhein Gold (nova sorta poznata i kao bela šljiva, američkog je porekla i ima vrlo sočne i krupne plodove koji su žute boje); Haganta (sorta šljiva koja daje vrlo krupan plod); Valor (sorta poreklom iz Kanade, koja sazreva sredinom septembra meseca); Opal (sorta poreklom iz Švedske, koja sazreva u julu mesecu); Viktorija (engleska sorta koja sazreva krajem avgusta meseca); Avalon (engleska sorta koja sazreva početkom avgusta); Ruska plava šljiva i Ruska žuta šljiva (nove sorte koje su tek u “povoju” za uzgoj kod nas), te pak tako i mnoge druge sorte, koje se ređe uzgajaju ili koje još uvek kod nas nisu sertifikovane i priznate.
