One su ukusne, sočne bobice kojima začinjavamo voćne salate, pravimo sokove, džemove i slatko, ali koliko zapravo znamo o malinama?
Sigurno ste ih jeli, stavili na svoju listu nedeljne kupovine, pa čak možda i razmišljali da ih uzgajate, ali koliko ste stvarno upoznati sa ovim delikatnim voćkicama?
Poznate i kao Rubus ideaus, maline pripadaju istoj botaničkoj porodici kao i ruže i kupine. Ali niz interesantnih činjenica se ovde ne zaustavlja – ispostavlja se da postoji mnogo toga što ne znamo o ovim brilijantnim bobicama.
One su zaista veoma dobre za vas
Maline sadrže više vitamina C nego pomorandže, pune su vlakana, sa malo kalorija, a ujedno vas snabdevaju sa dobrom dozom folne kiseline.
Pored toga, imaju puno kalijuma, vitamina A i kalcijuma. Ko bi rekao da ćete naći toliko fantastičnih stvari u jednoj malecnoj bobici?
Smatra se da pomažu trudnicama
Smatra se da konzumiranje čaja od lista maline skraćuje drugu fazu porođaja.
Maline potiču od davnina
Smatra se da su se maline jele u praistorijskim vremenima, ali su počele da se kultivišu u Engleskoj i Francuskoj u 16. veku.
Postoji preko 200 vrsta malina – verovali ili ne.
Dolaze u svim nijansama.
Maline mogu biti crvene, ljubičaste, zlatne ili crne. Zlatne su najslađa sorta i veoma su ukusne.
Da bi se formirale nove vrste, maline se ukrštaju sa drugim bobičastim voćem.
Loganberry je ukrštaj između malina i kupina; boysenberry je ukrštaj između crvenih malina, kupina i loganberija; nessberry je ukrštaj između djuberija, malina i kupina.
Maline imaju mnogo semenki.
Prosečna malina ima oko 100 do 120 semenki.
Maline su duboko simbolične voćkice.
U hrišćanskoj umetnosti, u nekim regijama, maline su simbol dobrote. Crveni sok se posmatrao kao krv koja ide kroz srce, odakle potiče dobrota.
Karakteristike malina (šta su maline)
Maline (evropske maline ili crvene maline) su voće drveta maline (Rubus idaeus). Biljka malina je biljka porodice Rosaceae, unutar koje se nalaze mnogi drugi žbunovi, kao što su drač, kupina (Rubus fruticosus), crvena ribizla (Ribes rubrum) ili divlja jagoda (Fragaria vesca).
Kako razlikovati maline od kupina?
Iako su maline vrlo slične sa kupinama, one se veoma lako razlikuju jer su kupine kada sazru crne, dok su maline crvene.
Nezrele kupine su takođe svetlo crvene, glatke i imaju veoma kiseo ukus dok su maline crvene i imaju dlačice.
Drugi način da razlikujemo ove dve voćke jeste da ih odvojimo od stabla. Maline kada se otkinu imaju na vrhu šupljinu koja ostane od peteljke koja je zalepljena za grančicu, dok kupine nemaju ovu rupicu jer peteljka ostaje na njima.
Opis malina
Crvene maline su višegodišnji grm koji može da dostigne visinu od oko 2 m. Imaju drvenasto, okruglo, uzdignuto crveno stablo sa tankim grančicama koje su pune trnja i manje su rezistentne od kupina.
Listovi maline su reckasti i imaju od 3 do 7 reckastih listića koji su baršunasti sa zadnje strane. Cvetići maline mogu da dostignu 1 cm u prečniku. Bele su boje i grupisani su u cvasti od po 10 cvetova. Voćke rastu i sazrevaju u leto ili na jesen.
Istorija malina
Maline su biljke iz severne Azije i istočne Evrope. Veruje se da su prvi put pronađene na planini Ida u Grčkoj, jer su im Rimljani dali ime Idaeus što znači sa planine Ida.
Zapravo, tamo možete naći puno malina, iako rastu po celoj Evropi osim u dalekim severnim krajevima. U atlantskoj klimi, pojavljuju se u nizijama na kamenitim područjima, dok u toplijim klimatskim delovima rastu na visini, naročito u planinskim šumama.
Veruje se da su Rimljani promovisali njihovo uzgajanje u Evropi. Mnogo semenki različitih vrsta je pronađeno u nekim ostacima rimskih utvrđenja u Engleskoj.
Prvi pisani dokument o malinama potiče iz 4. veka pre nove ere i pojavljuje se u pisanim radovima pisca koji je napisao Palladio Opus agriculturae.
Tokom srednjeg veka, maline su konzumirane kao voće i korišćene kao lek. U 18. veku, njihov uzgoj je raširen Evropom. Evropski kolonisti su doneli evropske sorte u Ameriku, gde su takođe bile ostale domaće sorte sa kojima su se stvarali hibridi i tako formirale ukrštene vrste.
Gde rastu maline?
Maline su otporne biljke. Imaju veliku sposobnost kolonizovanja praznog prostora koji je ostao nakon velikog požara ili seče drveća.
Ekstremno ih je lako uzgajati, jer su veoma otporne na bolesti i raznorazne spoljašnje okolnosti i klimatske uslove. Mogu izdržati i do minus 40 stepeni.
Rastu u izobilju na poljima i lako se gaje u domaćim uslovima, ali ova prilagodljivost ih određuje i kao veoma invanzivnu vrstu koja se može širiti i kolonizovati plodno zemljište, gde je neko planirao da zasadi neki drugi zasad.
Ono što bi svako ko želi da sadi maline trebalo da ima na umu jeste da mora da obrati pažnju na to da se grane ne šire previše, jer u kontaktu sa zemljištem proizvode korenove odakle izrastaju nove biljke.
Korišćenje malina
Maline se uzgajaju primarno zbog plodova. Maline se jedu sveže ili se od njih pripremaju kolači, džemovi, sokovi, slatko. Mogu se i zamrzavati i čuvati konzervirane.
Zbog bogatog sadržaja vitamina C, folne kiseline, magnezijuma, kalijuma, kalcijuma, flavonoida i drugih komponenata, maline su vrlo zdravo voće.
Zašto su maline zdrave?
Maline su bogate vitaminom C. Jedna porcija malina daje 88 % potrebnog dnevnog unosa ovog vitamina. Moramo da naglasimo da antioksidansna funkcija vitamina C uspeva da neutrališe negativan uticaj slobodnih radikala. Ako jedete maline to će pomoći da izvršite detoksifikaciju organizma i da sprečite mnoge degenerativne bolesti koje mogu biti uzrokovane akumulacijom toksina u organizmu.
Uloga malina je fundamentalna u snižavanju visokog krvnog pritiska i u prevenciji kardiovaskularnih boelsti, jer promoviše kapilarnu rezistenciju. One vrše preventivu i poboljšavaju simptome alergija. Povećavajući naš kapacitet apsorpcije gvožđa, one poboljšavaju simptome anemije.
Vitamin C u kombinaciji sa rutinom, poboljšava cirkulaciju zbog svojih vazodilatatornih svojstava jačanja kapilara. Na taj način se sprečavaju problemi prekomernog krvarenja, kao što su krvarenje iz nosa, obilne menstruacije, pa čak i moždani i srčani udari. U ovu funkciju su uključeni i antocijanini koji voću daju karakterističnu tamno crvenu boju.
Vrste malina
U osnovi postoji dve vrste malina. Prema trenutku proizvodnje dele se na: letnje vrste i letnje-jesenje vrste.
Letnje vrste predstavljaju veliki deo proizvodnje. To su one koje sazrevaju tokom letnjih meseci (jul i avgust). Ovim vrstama treba nekoliko godina da bi počele da rađaju. Vrsta latam je dobro poznata vrsta unutar ove grupe.
Letnje-jesenje vrste su one koje rađaju tokom leta i jeseni, od jula do oktobra. U poređenju sa letnjim vrstama, po prodaji, proizvode se u manjem procentu. Amiti je jedna od najpoznatijih vrsta.
Ako maline delimo po njihovoj boji, onda znamo za postojanje crvenih vrsta i vrsta sa žuto-zlatnom, purpurnom i crnom bojom. Među crvenim vrstama znamo za: amiti, duram, hilton, latam, nova ili tejlor. Žute vrste su goldi i kivi zlatna. Među crnim vrstama pomenućemo bristol, alen i nakit.
U nastavku teksta govorićemo o vrstama raširenim u Evropi i sortama koje su kod nas najpopularnije.
Prema karakteristikama maline možemo podeliti na čiste sorte i hibridne sorte. Čiste sorte nisu podvrgnute procesu hibridizacije, pa one zadržavaju svojstva divljih biljaka (imaju trnje).
Hibridne sorte su dobijene ukrštanjem urođenih vrsta. Ukrštanjem se poboljšava produktivnost i modifikuje struktura biljke kako bi se lakše uzgajale i brale. Kao najznačajniju promenu vredi pomenuti nestajanje ili smanjenje trnja i proizvodnju grana koje su uspravne.
Proizvodnja malina u svetu
Ako posmatramo sve voće, bobice predstavljaju 2 % od ukupne proizvodnje. Maline drže 9 %, od svih bobica. Trenutna svetska proizvodnja malina iznosi oko 400.000 tona. Ova cifra se povećava u mnogim zemljama kao što su Argentina, Kolumbija, Gvatemala, Zimbabve i Južna Afrika. 90 % svetske proizvodnje ovog voća se koristi za pravljenje sokova.
Koji su najveći svetski proizvođači malina na svetu?
Evropa proizvodi najveću količinu malina na svetu, sa Rusijom, Srbijom i Poljskom kao glavnim proizvođačima na ovom kontinentu. Tu su još i Nemačka, Britanija i Mađarska. Na američkom kontinentu, tu su Čile, SAD i Kanada.
Poljska daje najveći procenat izvoza u zemlje EU tokom letnjih meseci.
Koji su najveći uvoznici malina na svetu?
SAD je najveći uvoznik malina, a najveći deo uvoza dolazi iz Kanade i Čilea.
Tokom zimskog tržišta u Evropi, Engleska je najveći uvoznik malina i to uglavnom iz Čilea. Generalno, Evropljani, za razliku od Amerikanaca, smatraju da je konzumiranje ovog voća van sezone još uvek luksuz, što određuje minimalno trgovanje malinama tokom zimskih meseci.
Kultivacija malina, sadnice i sorte
Crvene maline su višegodišnji grmovi koji dostižu visinu od 2 do 3 metra. Maline trebaju visok nivo vlažnosti da bi bile zaista produktivne (oko 800 do 900 litara godišnje). Zato, tokom leta i naročito ako je leto suvo, mora im se obezbediti adekvatno navodnjavanje. Ove je neophodno tokom leta jer je to period kada nove grane proizvode cvetove i plodove. Malinama treba minimum 350 litara kiša tokom sezone.
Iako im treba dosta vode, one ne vole natopljenu zemlju jer to može da dovede do propadanja plodova i pojave mnogih bolesti. Zbog toga im se mora obezbediti dobra drenaža. Njima je potrebno dosta ventilacije kako bi se izbeglo nagomilavanje vlage na listovima i plodovima, što lako može da dovede do pojave plesni, odnosno do buđanja.
Iako mogu da izdrže hlad, maline preferiraju izloženost suncu, zaštićenost od vetra i mraza. Treba im sklonište, ali u isto vreme i dobra ventilacija kako bi se izbegla pojava brojnih gljivičnih oboljenja.
Maline ne vole vrela leta, jer vrelina smanjuje kvalitet plodova. Više vole hladnije zime, ali ne previše hladne, iako su otporne na mraz.
Sadnja maline
Kada nisu niske temperature i kada je zemljište spremno za obradu i sadnju, onda maline možete da sadite sve od oktobra pa do aprila. Ipak, preporučuje se sadnja na jesen. To omogućava da izdanci do prolećnih meseci izrastu. Ako se malina sadi na proleće, onda će izdanci da budu slabi, pogotovu kada proleće nije vlažno ili kada zima dugo traje. U tom slučaju, voćar mora dodatno zalivati, a to donosi veće izdatke za gazdinstvo.
Najbolje je izdanke saditi u pripremljene brazde. Takođe, sadnja se može obaviti i pored žice. Pre nego što krenete sa sadnjom, najbolje je da obeležite tačna mesta u jednom redu.
Izdanci koje koristite za sadnju treba da budu zreli, zdravi, debeli oko 8 do 10 mm i dugi oko 50 cm. Preporučuje se da skratite koren i da ga ubacite u mešavinu ilovače i goveđe balege. Rupa treba da bude iskopana malo dublje, a sadnica se stavlja po dubini od 4-5 cm.
Sadnice i sorte malina
Himbo Top. Ova sorta je predstavljena 2008. godine. To je dvorodna sorta crvenih malina. Ima veliku toleranciju na Phytophthora korensku bolest. Ona proizvodi veoma krupne, glatke svetlocrvene plodove koji ne tamne. Plod ima dobar ukus i konusnog je oblika. Na bobicama se nalaze male, dobro konstruisane peteljke, pa se lako beru. Za najbolje rezultate u komercijalnoj proizvodnji, preporučuje se redovna nega, posebno navodnjavanje i gustina zasada.
Ova sorta je veoma izdržljiva i jaka i zahteva manje đubriva. Smatra se jednom od najproduktivnijih sorti. Himbo top se bere na kraju jula i na početku avgusta, a berba ukupno može da traje od 6 do 8 nedelja. Bere se pod nadstrešnicom. Sorta Himbo top se koristi za konzumaciju u svežem obliku i može se uzgajati na raznim vrstama zemljišta. Ipak, zemljište treba da bude od 6.5 do 6.8 pH.
Kada se sadi Himbo top, dobro je da se postave nasloni jer su grane rodne i duge, pa se mogu slamati. Iskusni voćari sa dobrim plastenicima mogu da ubiraju plod u maju mesecu, pa ponovo sredinom leta. Zbog toga je Himbo top dvorodna sorta.
Sadnice Himbo top maline se mogu naći i po ceni od 50-70 dinara.
Vilamet. Sorta vilamet je na našim prostorima jedna od najpoznatijih i najgajenijih sorti. Ima dugu tradiciju. Sorte vilamet i miker su simboli srpskog mailnarstva. Više informacija o ovoj sorti možete pročitati u ovom tekstu.
Sadnice vilameta mogu da se nadju u prodaji po ceni od 10-20 dinara.
Malina miker (Meeker). Maline svih vrsta imaju sjajnu i ukusnu mešavinu slatkog i kiselog ukusa, ali ova sorta ima zaista nešto specijalno. Kažu da je ukus ove sorte pravi ukus leta. Veliki, tamnocrveni plodovi imaju klasičan ukus maline koji se ne može uporediti sa ostalim vrstama. Zahtevaju osunčano mesto i najbolje uspevaju na organskom, dobro dreniranom zemljištu, blago kiselom, peskovitom.
Miker sorta je stvorena u SAD-u još 1967. godine, a kod nas je doneta 1994. Plod ove sorte ima dosta šećera, fantastičan ukus i krupan je po gramaži (4.5 g). Bere se krajem juna.
Kada se sadi, miker malina traži naslon, ali zato nakon branja može da podnese transport, kao i zamrzavanje.
Sadnice sorte miker se mogu naći po ceni od oko 10-15 dinara.
Tulamin. To je jednorodna letnja malina koja donosi plodove od sredine do kraja leta. Plodovi su srednje veliki i krupni sa karakterističnim, pomalo izduženim, konusnim oblikom. Tulamin je poznat po svojim dobrim nivoima slatkoće i aromatičnom ukusu i po blagoj kiselosti. Voćka može biti prilično delikatna, pa je potrebno pažljivo rukovati.
Heritidž. Ova sorta potiče sa Kornel univerziteta iz Njujorka. To je standardna dvorodna sorta koja ima čvrste i visoke izdanke, sa izraženim trnjem. Donosi visok prinos. Plodovi stižu kasno u odnosu na druge sorte, ali imaju odličan ukus, čvrsti su i dosta se koriste da bi se zamrzavali.
Sadnice se mogu naći po ceni od 40-50 dinara.
Polka. Sorta maline polka je relativno novija sorta na našim prostorima. Poreklom je iz Poljske. U poslednje vreme jako je popularna uzgajivačima sa ovih prostora jer daje jako dobar prinos sve do prvih jesenjih mrazeva. U jesen se reže do zemlje i onda s proleća ponovo poteravaju izdanci.
Polana. Ova sorta je kao i Polka poreklom iz Poljske. Sve se više gaji zbog svojih prednosti i dobrih prinosa. Ima slične karakteristike kao Polka.
Sadnice polane i polke se u prodaji mogu naći po ceni od 10-30 dinara.
