Iako su do sada u našim krajevima gajene maline sorti „vilamet“ ili „miker“, sve se češće traže i zasađuju maline sorte „polka“ (Rubus idaeus), jer su vrlo „dugorodne“, odnosno njihova berba je moguća sve od maja pa čak do decembra meseca, i voćari smatraju da se uložena sredstva sasvim i „vraćaju“, već nakon prve godine od sadnje ove sorte jagodičastog voća.
U poslednje vreme, zbog svoje isplativosti i relativno malih ulaganja uz vrlo dobar prinos, malina pomenute sorte je potisnula autohtone vrste u našim krajevima, te se sve češće uzgaja, a posebno se pokušava sa organskim uzgojem ove vrste, jer je na nemačkom tržištu povećana potreba za baš tako gajenim voćem koje je vrlo cenjeno kao supstrat u farmaceutskoj i u prehrambenoj industriji.
Osnovne karakteristike maline polka sorte
Malina „polka“ je poreklom iz Poljske (što implicira i njen naziv), a odomaćila se dosta u našim krajevima, jer je to pak sorta koja omogućava produženu berbu i daje jako dobar prinos, i sazreva praktično punih 7 – 8 meseci, te se baš i drugačije naziva i „dvorodna“ ili „dugorodna“ malina.
Polka je sorta koja se najčešće bere početkom leta u „prvom zrenju“, a zatim i početkom jeseni u „drugom zrenju“, te se smatra dugorodnom vrstom, i bere se praktično tokom cele godine, nakon prolećnih mrazeva, pa sve do prvih zimskih mrazeva (iako se po nekim iskustvima pokazala kao vrlo otporna sorta, koja može da podnese i temperature ispod nule, odnosno vrednosti i do -6 ˚C).
Kada se sadi malina polka i kakva su pravila sadnje, klimatski uslovi i nega koji su najbolji
Najčešće se sadnice maline polka, zasađuju u ranu jesen, pre svega zbog ili povoljnih vremenskih uslova, ili pak zbog toga što ona već u leto naredne godine daje svoje prve plodove, pa je isplativ njen uzgoj i sa tog finansijskog aspekta.
Međutim, prema savetima nekih stručnjaka, polku je bolje saditi u proleće, a dalji saveti kako se sadi pomenuta sorta, biće detaljnije opisani u nastavku teksta.
Dakle, najbolje je da se malina sorte polka zasadi u brdskim područjima (ili pak, u područjima sa “nagibom”), sa prosečnom nadmorskom visinom od oko 600 metara (toleriše se raspon između ili 400 m ili 800 m nadmorske visine), sa neophodnim “odmicanjem” zasada od brojnih drugih vrsta jagodičastog voća, a kako bi se prevenirao prenos biljnih bolesti, ili se pak sprečile štetočine da je “napadnu” i ugroze (preporučljivo je da se sorta polka, sadi najmanje 200 – 300 m dalje od drugih voćnih vrsta).
Ono što je za ovu sortu maline karakteristično, jested a za njen uzgoj nisu potrebni “povezivanje” za žicu i kolje, te se ona sad ii raste u “žbunićima”, i lakša je za branje i za obrađivanje kao takva.
Kada je u pitanju razmak sadnje, on je propisan pravilima poljoprivrednih stručnjaka, ali je vrlo i često i individualno određen, ali se preporučuje da rastojanje između redova bude oko 2,5 – 3,5 m dok je razmak između samih sadnica oko 20 – 50 centimetara (malina se sadi u pravolinijskim ili dugim redovima, čija je dužina prosečno oko 50 – 100 metara).
Obrada i priprema zemljišta za sadnju polka maline
Pre početka sadnje maline sorte polka, neophodno je izvršiti dobru pripremu zemljišta koje je baš i namenjeno za sadnju ovog voća, a što podrazumeva da se godinu dana pre sadnje parcela očisti od korovskog bilja, te da se uzore i “istanjira” i da se potom “freziranjem” zemlja usitni od većeg busenja, pa da se zatim izvrši formiranje brazdi u koje će se saditi malina.
Najbolje zemljište za sadnju ove sorte maline je ono koje je dosta dobro drenirano, te sadrži sloj ilovače ili pak peska, kako bi se obezbedila dobra propusnost, i kasnije efikasno navodnjavanje.
Takođe, vrlo je važno da se u zemljištu nalaze dovoljne količine organskih materija (a što se pak utvrđuje odnošenjem uzorka na hemijsku analizu), te da ukoliko je zemlja previše “ispošćena”, u periodu pripreme za sadnju, njega obogatiti đubrenjem odnosno “prihranjivanjem”, stajskim i/ili kokošijim đubrivom, a u količini od oko 20 – 40 tona đubriva po hektaru zemlje.
Najpogodnije je da se ova malina, zasadi u zemljištu čija je pH vrednost između 5,5 i 6,5, a što je neutralno ili blago kiselo tlo, koje mora imati kako je već i rečeno, dobar površni drenažni sloj, te da bi se sprečilo obolevanje ili isušivanje korena biljke.
Navodnjavanje i najpovoljniji klimatski uslovi za uzgoj polka sorte malina
Najbolji tip navodnjavanja sadnica maline je po sistemu “kap po kap”, i to je jedna od stavki u koje je neophodno uložiti dodatna sredstva, jer ova sorta ne voli sušne prilike i zemlju koja nije vlažna, a kako su se klimatski uslovi poslednjih godina dosta izmenili, dovoljna količina vode je sasvim potrebna za dobar rod i adekvatan prinos.
Malina pomenute sorte najbolje podnosi umerenu i kontinentalnu klimu, te se sadi na “osunčanim padinama”, i može uspeti i rasti na “direktnom suncu”, ali samo ako je samo zemljište dovoljno i navodnjeno i prihranjeno, a kako bi se njen korenski sistem nesmetano razvijao.
Kada je malina izložena “suši”, njeni plodovi postaju sitniji i suvi, a lišće počinje da žuti i opada, te da sasvim “sagoreva” i da se značajno smanjuje i sam prinos po svakoj sadnici.
Upravo iz pomenutih razloga, polka se zasađuje pored prirodnih izvora vode, a najveće količine tečnosti sadnicama su potrebne u avgustu i u septembru, a pored toga je vrlo važno da se malini i obezbedi “strujanje vazduha”, kako njen koren ili plodovi ne bi istrulili pod dejstvom vlage, ako i samo zemljište nije dovoljno porozno i nema adekvatnu drenažu.
Malina polka ne podnosi vetrovita područja, koja joj mogu oštetiti lastare ili cvetove, pa se zato obično i zasađuje u “zavetrinama”, te se malina takođe mora zaštititi i od prolećnih i ranih i jakih zimskih mrazeva, mada neki stručnjaci savetuju i da se ova sorta, zaštiti i od direktnog delovanja sunca (postavljanjem mreža koje prave hladovinu, ali obezbeđuju dovoljno toplote ili sunca da se vegetacija adekvatno razvija).
Sadnice maline sorte polka, razvoj voćki i uzgajanje od sadnje do berbe plodova
Cena sadnica maline ove sorte se kreće oko 20 – 100 dinara po komadu, i najbolje ih je nabaviti u rasadnicima, ili pak od proverenih i dugogodišnjih poljoprivrednih proizvođača (mada postoji ili veći rizik za neuspeh ili za potpuno smanjenje rodnosti, ako se sadnice nabavljaju kao “poljske”, te se preporučuje da se biraju sadni materijali koji su “sertifikovani” i koji su uzgajani ili iz tkivne kulture, ili pak u staklenim baštama).
Vrlo važna stavka kod sadnje ove sorte malina, jeste rezidba koja se obavlja nakon berbe malina, i detaljnije rečeno, podrazumeva da se zaperci odnocno jednogodišnji izdanci pokidaju ili se kose sasvim do zemlje, a moguće je i da se u mesecu novembru, skraćuju “lastari” maline, a do visine od 30 – 40 cm.
Svakog proleća se i dvogodišnji lastari proređuju ručno, kako bi se omogućio bolji rod, i krupniji plodovi maline, i na takav način se pored uklanjanja sasvim suvih izdanaka biljke, razređuju i oni izdanci koji su “plodonosni”, ali koji su pak malo i previše gusti, i tako dovode do “usitnjavanja” zrelih plodova ovog voća.
Poznato je i da sam proces orezivanja maline, u velikoj meri štiti biljku od bolesti, te se olakšava i obrada i plevljenje oko sadnica, te okopavanje i sama berba zrelih plodova.
Posebno je pitanje kad cveta malina ove sorte, i najčešće se njeni pupoljci pojavljuju već krajem ili sredinom proleća, da bi malina bila već spremna za berbu početkom meseca juna, te se dalje i brala i sazrevala naizmenično, sve do kraja novembra ili početka decembra.
Zaštita sadnica od bolesti i štetočina
Od bolesti koje pogađaju malinu sorte polka, najčešća je gljivica koja se stručno naziva Bortritys, a koja dovodi do izraženog truljenja zrelih plodova tokom same berbe, jer najpre napada cvet ove biljke, a naročito u slučaju da su u vreme formiranja cvetova, dani hladniji ili su praćeni obilnijim padavinama.
Dakle, kada dođe do gljivične infekcije maline, ne može se uraditi ništa, ako su plodovi već truli, osim da se oni odbace, a najbolja je prevencija pojave ovog biljnog oboljenja, prskanjem maline u vreme pre ili pak tokom rane faze cvetanja, nekim fungicidom odnosno “borocidom”, koji ima dužu karencu, a kako bi se u slučaju nepovoljnih klimatskih uslova (ako se produže kiša i hladno vreme), prskanje moglo ponoviti sa fungicidom koji ima kraću karencu.
Što se tiče nekih drugih biljnih oboljenja, na njih je ova sorta dosta otporna, a kako je ranije i već pomenuto, u tome značajno pomaže i process orezivanja jednogodišnjih izdanaka, te i sam proces proređivanja dvogodišnjih lastara koji su isušeni, i koji se nakon rezidbe spaljuju u polju.
Najčešće štetočine koje napadaju ovu sortu maline su gusenice, stenice, smrdibube i/ili skakavci, kao i takozvana “junska buba”, a koji se hrane njenim listovima i/ili cvetovima, te i pčele koje i napadaju cvetove i plodove, jer je polka dosta slađa od ostalih sorti maline; najbolja zaštita biljke od insekata, jeste primena neke vrste ili insekticida, ili pak postavljanje zaštitnih mreža, a koje u isto vreme malinu mogu da zaštite i od grada, i nekih sličnih vremenskih nepogoda.
Prinos, berba, otkup i plasman polke na domaće i svetsko tržište
Kako je ranije i napomenuto, malina polka je dugorađajuće sorta, te je prinos evidentan već prve godine nekon sadnje, ali je najveći u drugoj godini, kada se procenjuje da se može ubrati količina od oko 12 – 20 tona po hektaru, uz dobru obradu i povoljne vremenske prilike (to je oko 2,5 kg po svakoj pojedinačnoj sadnici).
Malina polka ima vrlo lepe i krupne plodove, koji su jako slatki i odličnog kvaliteta, a nešto su i “suvlji” u odnosu na klasične sorte maline, te se duže i lakše mogu koristiti u svežem stanju, jer se ne “gnječe” i ne “cede”, pa se najviše kao sveži koriste u poslastičarstvu.
Druga važna pogodnost ove sorte je u tome, što je ona na tržištu pristupačna dugo, te kada nema i ni jedne druge vrste malina, polka se može pronaći (u novembru i decembru), a što joj u takvim i uslovima, sasvim povećava cenu i u tom smislu je njen uzgoj takođe vrlo unosan
Polka ne zahteva dodatna sredstva za postavljanje žice i “podvezivanje” za drvene stubove”, te se bere sa manje radnika, i berba se obavlja ručno, na svaki drug ii/ili treći dan.
Tržišna cena maline sorte polka, zavisi od vremena kada je dostupna za plasmen, te se pak u leto, kada postoje i sorte “vilamet” ili “miker”, njena cena kreće oko 200 dinara po kilogramu za sveže voćke, dok se u vreme kada je na tržištu ova sorta jedina i dominantna (jesen i zima), njena cena i povećava, i na 300 – 350 dinara po kilogramu, pa se već u prvoj godini povrati sav uloženi novac, dok se dobra zarada može očekivati već od druge godine sadnje ove sorte.
Dakle, kada se sagleda odnos između ulaganja i prinosa, “računica je dosta jasna”, te se pak tako i nakon dve godine od sadnje, može očekivati da se od jednog hektara zasada, sa prosečno 12000 sadnica, dobije rod od oko 6 tona ploda, a što po ceni koja je oko 2 evra po kilogramu, dobije baš dobar finansijski prinos od oko 12000 evra godišnje.
Otkup maline sorte polka je i u našoj zemlji sve bolje organizovan, pa se ona izvozi u brojne veće evropske zemlje, i koristi se kao sveža za domaću upotrebu, odnosno kao smrznuta za izvoz.
Malina – voće koje je i poslastica i dobra za zdravlje
Poznato je da se i listovi is am plod maline, u razvijenim zemljama u koje se izvoze, koriste dosta u farmaceutskoj industriji, a takođe se od ovog voća spravljaju čajevi ili poslastice u vidu slatkih, sokova, pekmeza ili džemova.
Naime, malina je po svom sastavu voće koje sadrži u 100 grama ploda, oko 50 Kcal, te ima 85% vode, 13% voćnih šećera, 0,7% masnoća i oko 1,5% belančevina.
Pored toga, u plodu maline se nalaze važni biljni flavonoidi – kvercetin, kempferol, cijanidini i/ili pelagonidin glikozidi, koji su prirodni antioksidansi, i imaju antikancerogena i antimikrobna (pre svega antibakterijska i antigljivična) svojstva.
Hranljive i lekovite tvari se iz maline ne gube njenom obradom niti zamrzavanjem, te se ona pak koristi sa istim efektom i kao sveže voće, i u obliku prerađevina u vidu ceđenih sokova, te džema ili pekmeza i marmelada.
Neka istraživanja su pokazala da malina ima svojstvo da smanjuje nivo šećera u krvi, te spada u red retkog voća koje (u umerenoj količini), mogu da konzumiraju i osobe koje boluju od šećerne bolesti.
Listovi maline se koriste kao sveži ili sušeni, i od njih se pripremaju čajevi i čajne mešavine, koje povoljno utiču na rad srca, te za lečenje hemoroida ili bolesti materice i jajovoda, a kupke od čaja se mogu uspešno primeniti za lečenje raznih alergijskih ili infektivnih kožnih bolesti, kao i za baš jednostavno “pročišćavanje” površnih rana i povreda na koži.
Ceđeni sok od maline, povoljno deluje na oboljenja služnice želuca (gastritis ili ulkus), kao i kod nekih vrsta infekcija urinarnih puteva, a poznato je, i da ima efekat u snižavanju povišene telesne temperature (pa se koristi kao antipiretik).
Plodovi maline su bogati fruktozom (koja je značajan izvor “zdrave” energije), kao i vitaminima C i E, K i B kompleksa, te mineralima (vrlo su bogat izvor kalijuma), te i biljnim flavonoidima i vlaknima.
Malina je voće koje daje energiju, poboljšava i “pročišćava” krvnu sliku, te podstiče apetit i dosta pomaže u prevenciji i u lečenju mučnine i povraćanja (posebno kod dece).
Plodovi maline polka su vrlo krupni i slatki, te su kada su zreli lepe tamno-crvene boje, i vrlo su i lepog mirisa i odličnog ukusa.
