Goji ili godži bobice se danas smatraju „super voćem“, hranom koja je pravo „blago“ i drugačije se zato i nazivaju „crveni dijamanti“ ili „crveno zlato“, među poznavaocima ove biljne kulture, i među pobornicima zdrave ishrane, te i prirodnog načina za poboljšanje stanja organizma u celini.
Šta su goji bobice i koje su njihove prednosti u ljudskoj ishrani
Goji ili latinski Lycium barbarum odnosno Lycium chinense, spada u familiju Solanacea, i jedna je od biljaka koje imaju drvenasto stablo i rađaju sitne crvene bobičaste plodove, a vrlo je nekom i zanimljiva činjenica da goji spada u istu porodicu kao i paradajiz, krompir i plavi patlidžan.
Ono što je za bobice goji karakteristično, jeste da su one u suštini otrovne biljke, jer u sebi imaju vrlo visoke koncentracije biljnog alkaloida solanina, te se on mora i „ukloniti“, obradom bobica gojija, pre svega njihovim „ljuštenjem“ i termičkom obradom, pre nego što se upotrebi za ljudsku ishranu.
Poreklo i izgled goji voća
Pretpostavlja se da je goji poreklom iz Azije, tačnije iz Kine, koja je danas zemlja sa najvećom industrijskom proizvodnjom, i najpopularnije je „uzgajalište“ goji voća na svetu.
Goji je drvenasto voće koje ima visinu od oko 1 – 3 metra, te raste u formi „žbuna“, koji je bogat sitnim jarko crvenim bobicama, pojedinačne veličine od oko 15 – 20 cm.
Svaka goji bobica, u sebi ima do 40 semenki, a nakon izvršene obrade, kako bi se iz njih uklonile pomenute toksične materije, u ishrani se može koristiti ili kao sirova ili kao sušena namirnica.
Zdravstvene prednosti goji bobica
U poslednjih nekoliko decenija, goji voće je sve popularnije i u brojnim evropskim zemljama, te tako i kod nas, a pre svega se odlikuje sposobnošću da organizam zaštiti od dejstva toksičnih i/ili vrlo štetnih slobodnih kiseoničnih radikala, te u alternativnoj i savremenoj medicini, ima dobro ili poznata i vrlo priznata antioksidativna, i time i antikancerogena svojstva, i spada u vrstu poznate i preporučljive „supernamirnice“, i hrane koja je sinonim za zdravlje i dugovečnost.
Smatra se naime, da unosom goji bobica dolazi do pojačanja odbrambenih sposobnosti organizma i da se usporava proces starenja već na „ćelijskom nivou“, te da se pod dejstvom goji bobica, jako utiče na sposobnost regeneracije oštećenih ili kancerski izmenjenih tkiva ili ćelija.
Bobice goji voća, veoma su bogate gvožđem, brojnim mineralima i vitaminima, te karotenoidima koji se pretvaraju u vitamin A, a preporučeni dnevni unos je oko 20 plodova u sušenoj ili svežoj formi.
Kako se sadi i neguje goji voće?
Kako je goji sve popularnija kultura u Evropi, to i u našim zemljama sve češće biva sađena kao ili nova ili „egzotična“ biljna kultura, a prilikom uzgoja ovog voća, potrebno je ispoštovati neka vrlo bazična pravila, kako bi se dobio i očekivani prinos ali i kvalitet.
Kvalitet zemljišta i klimatski faktori koji su najbolji za uzgoj goji voća
Najpovoljniji klimatski faktori za uzgoj goji bobica su umerena klima i srednja vlažnost vazduha, jer ovo voće nije otporno na velike vrućine i ne voli previše vlage, pa se najpre može ili uzgajati u području sredozemne klime, ili u predelima koji su ravničarski ili brdski, dok mu veće i planinske visine nikako ne prijaju.
Ukoliko su predeli u kojima se planira uzgoj goji bobica izloženi prevelikom „broju vrlo toplih ili sunčanih dana“, potrebno je obezbediti dobro navodnjavanje, najbolje po sistemu „kap po kap“, ali kako goji ne voli ni „previše vode“, treba obezbediti da u tlu bude makar 1/3 peska u odnosu na celokupnu „zemljanu podlogu, te da se pesak nalazi u što površnijem sloju.
Što se tiče same „kiselosti“ odnosno pH vrednosti zemlje u koju se sade goji sadnice, ono pak baš treba da je bazno ili alkalno, te najpogodnije uslove za uzgoj, daje tlo koje je peskovito (a kako bi se lakše i drenirao i odstranio višak vode“), te okvirne vrednosti pH između 8,0 do 8,5.
Kako se sadi goji voće i koja je cena sadnica?
Što se tiče najvažnijeg dela o uzgoju goji voća, to je svakako kvalitet sadnica i vreme sadnje, kao i sam postupak i princip koji se prilikom uzgoja i zasađivanja ove kulture mora ispoštovati.
Dakle, ukoliko ste se pitali kako se sadi goji, odgovor je dosta jednostavan, počev od same cene i nabavke sadnica, pa do nege i održavanja biljke, a do njenog potpunog razvoja i davanja plodova.
Sadnice goji bobica se najčešće nabavljaju u proverenim rasadnicima, mada se lako mogu i često poručiti preko interneta, ali tada ne može da se garantuje za njihov kvalitet ni za „originalnost“.
Cena sadnica goji voća pre svega zavisi od njenog kvaliteta i „starosti“, a najbolje sadnice se cene i preko 350 dinara po komadu, što je relativno visoka cena, ako se uzme u obzir da se goji najpre i uzgaja za „sopstvenu“ upotrebu, a jer je njegov otkup i preprodaja u većim količinama, sasvim i loše organizovan i nije zaživeo u dovoljnoj meri, barem u današnjem vremenu i kod nas u Evropi.
Manje je poznata činjenica da se goji voće može uzgajati i iz semena bobica, ali je tada rizik vrlo veliki i odnos između ulaganja i prinosa je neizvestan, jer je sam postupak znatno komplikovaniji i iziskuje više vremena da se od semena dobije „gotov proizvod“.
Način sadnje goji voća – potrebni uslovi za uzgoj i poštovanje „procedure“ sadnje
Kada se uzgaja goji voće, potrebno je najpre obezbediti adekvatno zemljište, koje je opisane pH vrednosti i odgovarajuće je nadmorske visine, te i odgovarajuće temperaturne uslove (dovoljnu i „osunčanost“ terena i umerenu temperaturu vazduha), kao i stalno navodnjavanje, te je posebno u letnjem periodu važno da se biljka dovoljno zaliva, pa je preporuka da se mlade sadnice tada baš i moraju zalivati, a najmanje dva puta dnevno (najbolje pak i ujutru i uveče, a ne po „direktnom“ dnevnom suncu).
Vreme koje je najpovoljnije za sadnju goji voća, jeste polovina meseca aprila, pa sve do perioda samoga kraja jeseni, mada pak neki stručnjaci navode da je sadnja ovog voća moguća čak i stalno odnosno tokom cele godine, uz poštovanje određenih propisa, koji su vezani za uzgoj u zimskim i letnjim kalendarskim mesecima.
Za sadnice goji voća, potrebno je najpre iskopati rupe dubine oko 40 cm, te i širine koja je takođe i približno oko 40 cm, dok razmak za sadnju treba po preporukama da iznosi oko 1,5 – 2 metra.
Dalji postupak sadnje podrazumeva da se u pripremljene „rupe“ u zemljištu, najpre stavi đubrivo (najbolje prirodno gnojivo od domaćih životinja, koje je „odstajalo“ i koje je sasvim „prepečeno“ na jakom suncu), pa se preko njega stavlja sloj peska i sloj zemlje, sve dok se „dubina“ ne smanji na oko 20 cm, kada se u nju „položi sadnica“, koja se dobro okolo i zatrpa zemljom, pa zatim se i obilato zalije vodom.
Nekada je preporučljivo da se mlade sadnice „privežu“ uz naslon od neke drvene pritke, kako ne bi „polegle“ i kako bi uspele da dobiju dovoljno svetlosti i vlažnosti iz vazduha, te da se razvijaju i da se od njih formira žbun.
Štetočine ili bolesti koje mogu ugroziti uzgoj goji voća
Na našim prostorima nema puno biljnih oboljenja koja napadaju goji sadnice, te su one relativno i otporne na razne parazite i insekte, ali su jedan od problema gljivična oboljenja koja zahvataju ili list ili plod biljke, pa se preporučuje preventivna primena plavog bakra ili „crvenog ulja“, a pre nego što sama biljka počne da formira pupoljke.
Od životinja koje vole da jedu sadnice goji voća, najveći problem predstavljaju zečevi, krtice ili poljski miševi, pa se kao jedan vid zaštite preporučuju ograđivanje sadnica ili pak istrebljivanje i „uklanjanje“ ovih štetočina „fizički“, odnosno njihovim trovanjem, ubijanjem ili pak hvatanjem u zamke.
Isplativost sadnje, prinos i berba goji voća
Kako bi prinos goji bobica bio što bolji i sami plodovi kvalitetniji, koriste se razni biljni supstrati kojima se „prihranjuju“ sadnice, te se vrlo vodi računa o načinu „orezivanja“ biljke, a kada ona već i formira žbun, pa se najviše preporučuju tri načina, takozvani – cilindrični; „kišobran“ ili pak „tri nivoa“ modeli orezivanja voća.
Sadnice najčešće daju plodove nakon dve ili tri godine od sadnje (nekada je takav period malo ili kraći ili duži, a što je opet povezano sa kvalitetom i „starošću“ samih sadnica), a obično se dobija oko 5 kg plodova po jednoj sadnici goji voća.
Berba goji bobica traje, celim periodom od kraja leta pa sve do „prvog jesenjeg mraza“, odnosno do sredine meseca septembra ili početka oktobra, i sadnice će tokom celog ovog vremenskog toka davati plodove, čija se berba vrši uvek „ručno“.
Cena i upotreba plodova goji voća
Ubrane goji bobice se koriste kao sveže ili pak kao sušene (na suncu ili termičkom dehidracijom) i od njih se mogu spravljati razne poslastice, kakvi su čajevi, sokovi, džemovi i/ili voćni likeri.
Cena jednog kilograma goji bobica se kreće oko 2000 – 3000 dinara, te je njihov uzgoj relativno isplativ, ali kako je preprodaja sasvim loše organizovana, u našoj zemlji se još uvek ova biljka ne sadi „masovno“, već se zasađuju manje površine zemljišta, kako bi se obezbedio dovoljan prinos samo za ličnu upotrebu.
Zdravstvene prednosti goji voća su u Kini i na Tibetu poznate već više od 5000 godina, te se pak i kod nas polako „otkrivaju blagodeti“ koje pomenuti „crveni dijamant“ ili „vučije bobice“ imaju, i pomenuto je da se najviše upotrebljavaju kao pomoćna i sasvim prirodna terapija raznih vrsta ili tumora ili pak poremećaja imunskog sistema, i pravilne odbrane organizma od bolesti ili pak od i gljivičnih i bakterijskih infekcija.
Međutim, goji bobice blagotvorno deluju i na rad srca i na cirkulaciju uopšte, pomažu rad jetre, te imaju ulogu u prevenciji nastanka anemija (jer su vrlo bogate gvožđem), ali i sprečavaju rani i/ili gubitak ili poremećaj vidne funkcije (jer obiluju beta karotenom, a koji je supstrat za stvaranje A vitamina u organizmu).
Neka novija istraživanja su pokazala, da je plod goji voća veoma značajan za pravilan rad mozga i da može značajno da utiče na sprečavanje staračke demencije ili Alchajmerove bolesti, najpre ili poboljšanjem moždane cirkulacije, ili pak povećanjem vitalnosti neurona u mozgu.
