Maline su biljke niskog rasta iz porodice ruža (Rosaceae). Raste do 2, ponekad čak i 3 metra visine, a prosečna starost biljke iznosi između 8 i 12 godina. Ipak, postoje i sorte malina koje u idealnim uslovima mogu opstati i do 20 godina.
Plodovi maline se prvi put rađaju već prve godine, a u toku narednih godina mogu rađati i do 3 puta godišnje. Najveći proizvođači malina su Rusija, SAD, Poljska, Čile, Nemačka i Mađarska, ali ni ostale države ne zaostaju u proizvodnji.
Glavni razlog tome je njihova isplativost. Naime, prve godine već počinju da rađaju, lake su za održavanje, masovno rađaju u junu i julu kada na tržištu nema toliko svežeg voća. Jedini rizik kom je žbun izložen je jak mraz koji ga može oštetiti.
Na svetu je poznato oko 195 vrsta malina, a među najpoznatije spadaju:
- Crvena malina (Rubus idaeus strigosus)
- Crna malina (Rubus idaeus occidentalis)
Svaka od ovih vrsta ima još dodatnih 10ak podvrsta.
Maline su od davnina našle različite primene u ishrani. Pored svežih plodova, maline se koriste i u vidu sokova i sirupa, džemova i slatka, marmeladi, likera i kao dodatak različitim dezertima kao što su sladoledi, torte i kolači. Dodaju veoma lep, ali i ne previše jak ukus, a dokazano je i njihovo antioksidansko dejstvo kao i sposobnost sprečavanja razvitka i širenja različitih vrsta tumora.
Ukoliko se i Vi odlučite da započnete sa proizvodnjom crnih malina, na pravom ste mestu jer ovo su stvari koje morate znati pre početka sadnje prvog žbuna.
Sadnja
Pre nego što uopšte počnete sa donošenjem sadnica, morate stvoriti povoljne uslove kako biste bili sigurni da će se sadnice crne maline uopšte i primiti. Faktori na koje morate obratiti pažnju su sledeći:
Temperatura
Temperatura je veoma bitan faktor za održavanje izdanka malina jer one uglavnom ne podnose ni preterano niske, ali ni preterano visoke temperature.
Same po sebi, maline uspevaju i u podnebljima sa izuzetno niskim temperaturama, pri čemu potrazumevamo artičku i crvenu malinu koje bez ikakvih problema opstaju na krajnjem severu planete pod temperaturom od čak -35°C. Ipak, da bi malina opstala na ovako niskoj temperaturi, potrebno je da bude prekrivena snegom koji će je praktično zaštititi, u suprotnom će izmrznuti na temperaturi od -18 do -26°C, u zavisnosti od sorte maline.
Sam koren izmrzava na temparaturi od -12 do -14°C, naročito ukoliko je zimi otkriven, tj. ukoliko nije prekriven snegom.
Ipak, maline ne podnose ni podneblja sa izuzetno visokim temperaturama, naročito podneblja u kojima se smenjuju temperature veće od 6 – 7°C. Podneblja koja najviše odgovaraju uzgoju malina su podneblja sa prohladnim letom i ne toliko oštrim zimama.
Vetar
Osim od visokih i niskih temperatura, maline morate zaštiti i od jakih vetrova, naročito hladnih, suvih i olujnih. Blagi povetarci su poželjni za uzgoj malina jer otežavaju pojavu gljivičnih bolesti i obaraju bubice koje prete da naškode stablu i plodu, ali jaki i hladni vetrovi prvenstveno isušuju žbun maline, a zatim ih i prelamaju i u potpunosti otkidaju.
Svetlost
Malina ne podnosi visoku temperaturu, ali joj je zato za pravilan rast potrebno dosta svetlosti, zbog čega joj se ista mora i obezbediti. Malina dokazano najbolje uspeva ukoliko se gaji po sistemu žive ograde i morate se potruditi da je što manje senke pokriva.
Orografija
Kada govorimo o orografiji, mislimo na činioce kao što su nadmorska visina, položaj i ekspozicija.
Što se nadmorske visine tiče, maline najbolje uspevaju na nadmorskoj visini od 400 do 800 metara nadmorske visine. Pri tom morate paziti na položaj na kom postavljate stabljike, jer maline ne bi trebalo da previše budu izložene vetrovima kao što su severac i košava, a treba izbegavati i široke doline sa uskim izlazom.
Zemljište
Sa pripremom zemljišta sa za sadnju treba početi nekih mesec dana pre same sadnje. Samu sadnju je najbolje obaviti u oktobru, ali se pogodnim vremenom za sam proces sadnje smatra svaki mesec do aprila, pri čemu treba izbegavati nepovoljne uslove u vidu snegova i mrazeva. Razlog zbog kog se preporučuje jesen za sadnju je taj što u tom slučaju do proleća malina može da se stabilizuje i već početkom proleća da prve plodove, a već je opšte poznato da su prihodi prve godine najslabiji.
Malina nikako ne uspeva na suvim, krečnim ni peskovitim zemljištima, već joj najviše pogoduju propustljiva i slabo kisela zemljišta koja su bogata organskim materijama. S obzirom na to da koren maline može ići u dubinu i do 1 metra, bitno je naći zemljište ispod čije površine se na barem 2 metra dubine ne protežu podzemne vode.
Najbolje zemljište za sađenje malina je zemljište koje sadrži barem 3% humusa i sastoji se iz kombinacije gline i peska, a kiselost ne prelazi vrednost od 6 Ph. Nakon što nađete zemljište koje ispunjava sve ove uslove, vreme je za njegovu pripremu, tj. počinje se sa ravnjanjem zemljišta, pri čemu se iz istog uklanja sav korov i kamenje.
Nakon ravnjanja zemljišta i njegovog čišćenja od korova i kamenja, dolazi oranje. Brazde koje pravite tokom oranja moraju biti dubine između 30 i 40 centimetara. Nakon završetka ovog procesa, izorane brazde treba pođubriti i dodati ureu.
Preporučeno je koristiti NPK 6:18:36 đubrivo, oko 700 kg po hektaru, a ureu oko 110 kg po hektaru. Ovime se završava proces pripreme zemljišta za sađenje malina i možete sačekati oko mesec dana za početak sađenja.
Način sadnje
U slučaju malina, najbolje je kupiti zrele razvijene sadnice dužine oko 50 cm, čiji je prečnik stabala između 8 i 12 mm, zbog bolje otpornosti. Koren sadnice maline najpre skratiti i staviti u vodu ili ilovače na sat do dva.
Nakon toga sadnice zasaditi u redovima obeleženim tokom procesa oranja, koji moraju biti u međusobnom rastojanju od 2 do 2,5 metara, zavisi od vrste maline, a razmak između 2 sadnice treba biti oko 60 cm.
Sadnice treba zasaditi 5 cm dublje nego što su bile zasađene u saksijama u rasadniku, tako da nikako nemojte zaboraviti da se informišete i o tome pri kupovini sadnica. Nakon svakog fiksiranja sadnice, lepo je učvrstiti tako što ćete nogom utabati zemlju oko nje i svaku sadnicu zasebno zaliti dovoljno da zemlja bude umereno vlažna, nikako natopljena vodom.
Nakon sađena dolazi do orezivanja sadnica, tako da nadzemni deo ostane visok oko 20 cm i sadrži 2 do 3 pupoljka, kako bi se pravilno razvijale jer su iskustva pokazala da, ukoliko se na jednoj sadnici nalazi previše pupoljaka, međusobono će se ugušiti. Posle orezivanja ostaviti izdanke da se slobodno razvijaju tokom cele sezone egetacije, pa na kraju leta, kada se formiraju novi izdanci, opet pristupiti obrezivanju, pri kom ćete obrezati stare izdanke sve do površine zemlje.
Svake nove sezone nikne 2 do 4 nova izdanka koji se kasnije opet razvijaju do proleća. Ipak, s obzirom da je korenski sistem maline takav da može svega 2 izdanka da održi u životu, bitno je da izaberete 2, po vama najzdravija, izdanka , sa 20 do 25 pupoljaka koje ćete ostaviti, dok ostale treba iseći do površine zemlje. Iz ovih pupoljaka se kasnije rađaju grančice, na kojim se kasnije rađaju plodovi. Nakon sazrevanja i branja plodova, izdanci počinju da odumiru i na kraju leta ih treba u potpunosti orezati.
Visinu izdanka uvek držati između 120 i 180 cm, u zavisnosti od gustine redova. Nakon što prerastu željenu visinu treba ih kratiti, ali nikako u sezoni sazrevanja, već pre ili posle sezone.
Izdanci koji ostanu u životu nakon branja se moraju postaviti na oslonac, kako se ne bi prelomili do sledeće sezone. Oslonac se postavlja tako što se po jedan kolac visine oko 2 metra zabije na krajevima i sredini reda malina i na visinama od 60 i 120 cm zategne žicom, pa se svaka sadnica maline PVC kanapom pričvrsti za žicu, pazeći pri tom da se sadnice ne oštete.
Navodnjavanje
Navodnjavanje je veoma bitan segment u uzgajanju malina. Njih je potrebno navodnjavati 4 puta godišnje sa po 5 do 10l vode po sadnici:
- Pre sazrevanja plodova;
- Pri sredini berbe;
- Pri kraju berbe;
- Nakon berbe, tj.orezivanja izdanaka
Sistem navodnjavanja koji se ispostavio najdelotvornijim je sistem ’kap po kap’, ali zbog skupoće možete i započeti sa nekim drugim sistemom navodnjavanja.
Prehranjivanje
Prehranjivanju maline treba podvrgnuti samo jednom godišnje jer generalno ne podnose veliku količinu dodataka hranljivih materija. Mogu se koristiti đubriva koja ne sadrže hlor i pravljena su u sklopu domaće proizvodnje ili kupljena đubriva namenjena prehrani bobičastog voća.
Domaća đubriva se koriste oko 2 do 4 l po metru kvadratnom, dok je za veštačka đubriva potrebno svega 50 do 80 grama po kvadratnom metru.
Prednosti za zdravlje
Crne maline se, zahvaljujući svom pigmentu, često koriste i kao boja za kosu, ali i pored toga su veoma zdrave i pogodne za pravilno funkcionisanje našeg organizma, a služe i kao prevencija od različitih oboljenja, prvenstveno zato što su jedan od najvećih izvora antioksidanasa.
Pored antioksidanasa, bogate su i elaginskom kiselinom i antocijaninima.
Pogledajmo koje su to najveće beneficije koje naš organizam ima od redovnog konzumiranja crnih malina:
- Usporavaju razvoj raka dojke;
- Usporavaju razvoj raka creva;
- Usporavaju razvoj raka grlića materice;
- Jačaju imunitet;
- Ublažava upale;
- Sprečava viruse i bakterije da se slobodno kreću po organizmu;
- Savršene su voćke za detoksikaciju organizma;
- Imaju pozitivan uticaj na digestivni sistem čoveka;
- Pozitivno utiču na mršavljenje.
