Iako je gajenje jagoda vrlo unosan posao, on je i vrlo veliki rizik za svakog proizvođača, jer ova voćna vrsta zahteva neke specifične uslove sadnje i obrade, te se u našoj zemlji sve ređe ovo voće i uzgaja, iako mu je tržišna cena i dalje vrlo visoka.
Naime, dobar rod jagode i stabilan prinos nisu sasvim sigurni, te je pre svega problem u načinu ili vrsti uzgoja, kada je pre svega neophodno da se osigura takozvana „tunelska zaštita“ sadnica, i od nepovoljnih i nepredvidivih klimatskih uslova, koji su u našoj zemlji vrlo promenljivi.
Šta je potrebno za dobar prinos i kvalitetan rod jagode
Pre svega je osnova dobre proizvodnje ovog jagodičastog voća, kvalitetan i baš „proveren“ sadni materijal ili pak i kontrolisani uslovi zašte sadnica, njihove prihrane i navodnjavanja, kao i čestog korišćenja posebnih plastenika ili zaštićenih parcela, te i upotreba određenih supstrata i primena i takozvanih „dobrih i korisnih mikroorganizama“.
Vrste sadnica jagoda i njihova cena
Iako je do nedavno u našoj zemlji uzgoj jagoda u plastenicima imao primat, danas sve češće ovaj vid proizvodnje „ustupa“ mesto takozvanoj „kontejnerskoj“ proizvodnji jagoda.
Kontejnerske sadnice jagoda, poznate su i u našoj zemlji, a dobijaju se uzgojem u veoma specijalnim saksijama, u koje se “ožiliče” biljke sa najmanje dva sasvim razvijena lista, te se čeka oko 5 – 6 nedelja da se formira korenski sistem, i takve sadnice su odmah spremne za rasadu, te i najbolje uspevaju ako se zasade u julu ili avgustu mesecu.
Sa druge strane, postoje i frigo sadnice jagoda ili holandske sadnice, koje se uzgajaju u velikim ili plastenicima ili staklenicima, i koje se sade obično vrlo rano odnosno baš početkom proleća, a jer su tada optimalni i ispunjeni svi klimatski uslovi (niže su spoljne temperature i veća je i vlažnost vazduha), pa se sadnice mogu lakše “primiti” i napredovati do berbe vrlo dobro.
Pored prethodno pomenutih, postoje i takozvane nemačke sadnice jagoda, ili pak stalnoradjajuće jagode, odnosno jagode “mesečarke”, koje su unosne za sadnju, ali su nešto skuplje i zahtevnije.
Kako se sade jagode – priprema zemljišta, klimatski faktori i vreme sadnje
Kako je napred i napomenuto, kvalitet roda jagode zavisi od vrste i kvaliteta same sadnice, kao i od toga da li se ovo voće uzgaja “napolju” ili pak u ograđenim prostorima kakvi su plastenici i/ili staklene bašte.
Priprema zamljišta za sadnju jagoda, podrazumeva da se ono očisti od korova, najpre prskanjem herbicidima, a zatim i “plitkim oranjem” i freziranjem do dubine od oko 10 cm, a nakon toga se i ponovo preore zemljište (posle oko 20 dana, a na dubinu od 20 – 30 cm), ili se pođubri stajskim đubrivom, pa se tek onda preore ili frezira.
Za zasade jagoda nije poželjno da se koristi zemljište na kome je pre toga rasla trava ili pak neke dtuge vrste livadskog bilja, a pre svega jer je koren jagode vrlo osetljiv i sasvim je neotporan na različite vrste bolseti in a štetočine koje se nalaze u blizini šuma ili livada.
Najbolje je jagode zasaditi na mestima na kojima su ranije uspevale kulture mahunarki, dok su ili najnepovoljniji ili najgori izbor, polja na kojima su ranije sađeni paradajz i/ili krompir.
Nakon “freziranja” zemljišta, formiraju se redovi u koje se jagode sade, a pomenute pripreme je najbolje vršiti ili u ranu jesen ili u leto, kako bi se sadnja jagoda izvršila u proleće (što je najbolje vreme sadnje po preporukama stručnjaka).
Nakon sadnje jagoda potrebno je dodati “pregorelo” stajsko đubrivo, te same sadnice voća obilno navodnjavati (posebno u prvim danima i nedeljama nakon zasađivanja).
Kada je u pitanju cena sadnice jagode, ona zavisi od toga koja je vrsta odnosno sorta u pitanju, te se kreće u rasponu od 5 – 120 dinara po komadu.
Kako se mogu samostalno “rasađivati” jagode
Najjednostavniji način za rasađivanje jagoda je njihovo umnožavanje od već formirane sadnice, i to tako što se pred sam kraj leta, iz takozvane “matične biljke”, uzimaju mladi izdanci koji su tad izrasli, i presađuju se dalje.
Vrlo je važno da se tokom pomenutog postupka, mladica nikako ne seče, već da se sačeka da ona formira koren, te da se tada polako i pažljivo iščupa i da se odvoji od već formirane biljke.
Smatra se da je ovaj postupak bitan, zato što posle pet do šest godina rađanja, sadnice postaju baš izraženo “manje plodne”, te ih tada treba rasaditi, odnosno zameniti pomenutim mladim rasadnim biljkama.
Uzgoj kontejnerskih jagoda u plastenicima ili u spoljnim uslovima
Uzgoj jagoda u kontejnerima, podrazumeva da se mladi izdanci jagoda postavljaju u vrlo posebne folije, te u odgovarajuću zemlju obogaćenu hranljivim supstratom, sve dok ne dostignu potpuno i odgovarajuću razvijenost korenskog sistema.
Dalji postupak podrazumeva, da se sadnice koje su se “ožiličile”, prenesu na već pomenuto i gore i opisano obrađeno zemljište, i da se zasade, ili u plasteniku (što je pogodno u smislu sprečavanja uticaja spoljnih faktora i mogućnosti kontrole sadnica i rađanja), ili pak “na otvorenom”, a u vidu takozvane “malč folije” (što podrazumeva proces malčovanja pomoću slame, odnosno zaštitu po svakoj od sadnica slamom, koja štiti dosta plitak koren i od smrzavanja i od bolesti i štetočina) .
Proces zaštite sadnica slamom (malčiranje), najbolje je izvršiti u mesecu aprilu, kada su jagode u fazi cvetanja, te je vrlo važno da postoji proctor oko same sadnice koji je sasvim “čist” kako se ne bi dogodilo da jagode satrunu od prevelike količine vlage.
Smatra se da je najpametnije da se jagode proizvode po principu “jednoredne produkcije”, a koja ima prednosti u tome što je omogućeno kvalitetno navodnjavanje (po sistemu “kap po kap”), te ili dovoljna količina sunčeve svetlosti i vlažnosti koja je umerena, te sprečava pojavu truljenja, te ili pojave bolesti ili potpunog propadanja zasada.
Danas je po mišljenju stručnjaka, najisplativija jednogodišnja proizvodnja, koja podrazumeva pak jedan red jagoda zasađen na foliji koja je široka oko jedan metar, i koja ima “ispod sebe” sistem i za navodnjavanje po već pomenutom principu “kap po kap” (sasvim je dovoljna količina vode od 0,5 litara po svakoj sadnici jagoda, u trajanju od jedan ili dva sata u toku svakoga dana).
Odnos između ulaganja i kvaliteta – da li se uzgoj jagoda isplati ili ne?
Ukoliko neko ima ambiciju da se bavi profesionalnom proizvodnjom jagoda, potrebno je, da za površinu od jednog hektara zemlje (koja je prethodno obrađena, i čije troškove obrade nećemo ni uzeti u obzir), nabavi oko 50 hiljada sadnica jagoda.
Kada se uzme u obzir da je kvalitetna sadnica jagode kupljena u rasadnicima koji su provereni ili imaju sertifikat o proizvodnji, okvirne cene od oko 0,25 evra, računa se da je potrebno da se samo za sadnice “prvog” kvaliteta izdvoji oko 12500 evra.
Uz cenu koja za navodnjavanje i foliju dostiže i oko 3 – 3500 evra, ukupno ulaganje po hektaru je celih 16000 evra, što je zaista velika suma koju neko treba da uloži iz sav rad i trud oko uzgoja i održavanja sadnica zdravim, od momenta sadnje do dobijanja prvih plodova.
Sa aspekta prinosa, on je po hektaru oko 20 – 24 tone jagoda, kada su uslovi povoljni i obrada je i adekvatna i pos vim pravilima, a cena kilograma jagoda se kreće zavisno od sorte oko 200 – 250 dinara, pa je zarada izražena u evrima skoro trostruka, te iznosi oko 45000 evra po hektaru.
Sorte jagoda – vrlo rane; rane; srednje rane i kasne sorte jagoda
Među najbolje sorte jagoda, kako po isplativosti, tako i po kvalitetu spadaju sledeće klasifikacije i vrste, koje će biti u nastavku teksta detaljnije opisane.
Vrlo rane sorte jagoda
Premy sorta jagoda – ova sorta jagoda jeste vrlo pogodna, za uzgajanje na umerenoj i/ili blago- kontinentalnoj evropskoj klimi, te spada u sorte koje imaju bujnu vegetaciju, vrlo krupne cvetove koji su sasvim pogodni za oprašivanje.
Plodovi sorte Premy su sasvim pravilnog kupastog oblika, krupni su i slatki.
Alba – sorta jagoda koja je vrlo “rodna”, te daje ukusne i jednako krupne plodove, otporna je na bolesti i štetočine, i daje oko 800 – 900 grama plodova po svakoj sadnici.
Ova sorta je najpoznatija po svojim otpornim plodovima, te se i najčešće izvozi u Rusiju ili Kinu i Nemačku, a karakteristično je da je nakon “rashlađivanja” prilikom transporta još boljeg ukusa, jer joj se smanjuje prirodna kiselost (koju uzrokuje visok sadržaj vitamina C).
Romina – predstavlja noviju sortu koja je poreklom iz Italije, te je srednjeg prinosa, pogodna za gajenje u kontinentalnim klimatskim uslovima, i najpogodnija je za prodaju u svežem stanju.
Ova sorta je poznata po izrazitom bogatstvu u materijama koje se zovu antocijani, koji su veoma i jaki prirodni antioksidansi.
Clery – spada u vrlo rane sorte jagoda italijanskog porekla, koje odlikuje vrlo velika sklonost ka brzom truljenju, te velika neotpornost na promenu klimatskih uslova, ali ona ima antioksidativna svojstva koja su sasvim izvanredna, te plodove koji su srednje veličine, i vrlo su i mirisni i svetlo crvene boje, te su i veoma ukusni.
Ova sorta je pogodna kako za izvoz, tako i za domaću prodaju u svežem stanju.
Rane sorte jagoda
Antea – novija italijanska sorta jagoda, srednje “rodnosti”, sa krupnim crvenim plodovima, koji se mogu zbog svoje čvrstine izvoziti na udaljena tržišta.
Plodovi su jarko crvene boje, pravilnog oblika i srednje su krupni, ali su vrlo “konzistentni” i nisu previše vodenasti i mekani.
Madelaine – italijanska sorta jagoda, koja uspeva in a manje plodnom zemljištu i otporna je na promene klimatskih faktora.
Produktivnost sorte je vrlo visoka, plodovi su krupni i ujednačene veličine, vegetacija je izražena sa krupnim cvetovima koji se “izdižu iznad” površine biljke, i pogodni su za oprašivanje.
Među ranim sortama su pozante još i Honeoye i Daroyal, koje su veoma otporne, plodonosne i spadaju u poznate rane evropske sorte jagoda.
Srednje rane sorte jagoda
Asia – karakteriše se vrlo bujnom vegetacijom i odličnim prinosom (oko 900 – 1200 grama po sadnici), te i izvanrednom otpornošću korena na bolesti i oštećenja.
Pomenuta sorta je vrlo bogata šećerima i sasvim je slatka i ukusna, a može da se transportuje ukoliko se izloži “rashlađivanju”, najkasnije 30 – 35 minuta nakon berbe, jer joj je plod manje čvrstine, te je ukoliko je svež, sklon da se “gnječi” ukoliko je previše “natrpan” u gajbice.
Syria – italijanska srednje rana sorta, koju karakteriše otpornost na najčešće bolesti koje obično i zahvataju jagode kao voće.
Plodovi su srednje veličine i vrlo su jarko crveni i ukusni, ali su i smanjene čvrstine, pa su najviše u upotrebi za svežu upotrebu, te za prerađivanje ili zamrzavanje.
Elsanta – holandska autohtona sorta, visoke otpornosti na najčešća oboljenja (pepelnica i gljiva botrytis), sa vrlo dobrom plodnošću, i bujnom vegetacijom sa čvrstom i uspravnom stabljikom i pravilnim rastom.
Pomenuta sorta je osetljiva na mrazeve, raste neujednačeno, te su plodovi svetlo-crvene boje, a sa zelenkastim vrhom, sočni su i vrlo ukusni, ali su i tvrdi i blago kiselkasti.
Dipred – novija srednje rana sorta, otporna na bolesti plodova, lišća i korenskog sistema, te je i vrlo poželjna i isplativa za organsku proizvodnju.
Sorta daje vrlo veliki prinos, plodovi su “srcastog” oblika i srednje veličine, te je i vrlo tvrdo i kada je jagoda “prezrela”, pa je zbog takvih karakteristika pogodno za izvoz i za zamrzavanje.
Od ostalih srednje ranih sorti, kao dosta poznate treba pomenuti i sorte Sonata i Figaro, koje su otporne i na sušu i na visoke temperature, te se mogu uzgajati i na otvorenom polju, ili pak kao “plasteničke” vrste.
Kasne sorte jagoda
Sibilla – spada u grupu srednje kasnih sorti, i odlikuje se bujnom vegetacijom i otpornošću na ili bolesti ili nepovoljnu klimu.
Plodonosna sorta, sa veoma krupnim plodovima, jako crvene boje, slatkog ukusa i velike čvrstine ploda.
Marmolada – srednje kasna sorta poreklom iz Italije, srednje bujne vegetacije i velike otpornosti na niske temperature.
Rodnost sorte je visoka, plodovi su srednje veličin, blago pljosnatog oblika, vrlo su i ukusni i vrlo i mirisni, plod je čvrst i oslično podnosi svaki vid transporta i “manipulisanja”, nakon berbe.
Arosa – kasna sorta jagoda poreklom iz Italije (Ferara), visoke produktivnosti, te i sa plodovima sasvim svetlo crvene boje, sa slatko-kiselkastim ukusom, i veoma aromatičnim mirisom zrelog ploda.
Cristina – kasna sorta jagoda vrlo visokog prinosa, namenjena za prodaju u svežem stanju, sa ili prinosom od 1,2 – 1,5 kg po sadnici, visoke otpornosti na nepovoljne uslove i bolesti.
Sorta daje plodove koji su vrlo krupni, uniformno su crveni, slatkog ukusa ali vrlo mekani i vrlo i osetljivi na fizička oštećenja, te se moraju upotrebiti ili obraditi u najkraće vreme, a nakon same i berebe.
Roxana – sorta koja stiže vrlo kasno, 2 dana posle Marmolade, a i do 12 dana nakon sorte Alba. Plodovi su jako krupni, finog ukusa i ova sorta je jako popularna za izvoz. Na našim prostorima se sve više gaji. Po jednom živiću može doneti oko 1kg u drugoj godini. Prosečna težina ploda je oko 30 grama.
Među poznatim kasnim sortama jagoda su i Salsa; Florence i Simphony, koje su vrlo visokog prinosa (oko 1 kg ploda po sadnici), te su otporne na bolesti korena in a truljenje plodova.
