Kruška je listopadna drvenasta voćka koja pripada familiji ruža (Rosaceae), te se koristi zbog svojih kvalitetnih plodova, koji se pak mogu konzumirati sveži ili prerađeni (u formi sokova; kompota; džemova; marmelada; likera i rakije od kruške – viljamovka i kruškovača).
Kruška uspeva na području Evrope, Azije i Afrike, a u najveće svetske proizvođače kruške danas se ubrajaju Kina; Amerika; Italija; Turska i Argentina.
Smatra se da postoji oko 23 – 38 raznih sorti kruške (oko 1000 različitih podvrsta), a dve osnovne su divlja kruška i domaća ili „hibridizovana“ odnosno „kultivisana kruška“.
Morfološke odlike kruške, uzgoj i sadnja
Kada je u pitanju sadnja i uzgoj kruške, ona ne podnosi preveliku hladnoću, te je neotporna na zimske temperature od – 25 ˚ C ili – 30 ˚ C, dok joj takođe ne prijaju ni prevelika vlaga niti suša, te nije otporna ni na previsoke temperature (od preko 34 – 35 ˚ C), te ni na vlažnost vazduha od manje od 60 %.
Zemljište koje je najpogodnije za uzgajanje zasada kruške je plodno i dobro drenirano, sa slojem i peska i gline, te i bogato organskim humusom, i važnim mineralnim materijama.
Stablo kruške dostiže visinu od oko 10 – 17 metara, dok su joj listovi raspoređeni na stabljikama naiznmenično i dugi su do 21 cm.
Plod kruške ima vrlo karakterističan oblik, koji zavisi i od sorte, ali se naziva Pomum, i spada u red bobica.
Sadnice i sorte kruške koje su najpoznatije u našim uslovima za uzgoj i preradu
Kada je u pitanju podela sadnica i sorti krušaka, vrlo je važno pomenuti da postoje stare sorte krušaka, kao i one koje su novijeg porekla i koje su nastale kalemljenjem i kultivisanjem na raznim divljim ili domaćim odnosno autohtonim podlogama.
Stare sorte krušaka kod nas
Turšijara – stara je domaća sorta kruške koja se odlikuje srednje krupnim plodovima, i ubraja se u kasne jesenje sorte;
Ova sorta je srednje slatkoće ploda, čija je unutrašnjost bela i dosta čvrsta, te je ova sorta dosta ili pogodna za skladištenje ili za duži transport.
Karamanka – sorta kruške koja je poreklom iz Francuske i spada u vrlo stare sorte; podloga na koju se kalemi je obično dunja ili divlja kruška;
Plodovi ove sorte su srednje krupni i glatke i tamnije žute kore, dok im je unutrašnjost sočna i vrlo slatka i ukusna;
Plodovi su sa osunčane strane sa primesama crvene boje, a sama sorta sazreva krajem meseca septembra i ona se takođe ubraja u rane jesenje sorte.
Vodenjača – sorta kruške koja je poreklom iz Belgije; podloga na koju se kalemi je dunja ili pak divlja kruška;
Plodovi ove sorte dozrevaju krajem septembra, i spadaju u srednje do vrlo krupne plodove (težine oko 190 – 200 grama);
Kako i samo ime ove sorte implicira, plodovi su vrlo sočni i vodenasti, te i nisu posebno pogodni za transport i izvoz, već se češšće koriste za stonu upotrebu ili za neki vid prerade.
Krasanka – spada u stare i domaće sorte krušaka; kalemi se najčešće na dunju ili divlju krušku, a sazreva početkom oktobra meseca;
Plodovi ove sorte su veoma krupni (težine pojedinačnog ploda i do 500 gr), a boja pokožice je ili zelene ili pak žuto-zelene nijanse; ova sorta se mora brati pre nego što potpuno sazri, jer je vrlo osetljiva na truljenje (posebno ako je jesen obilno kišovita i ako je visoka vlažnost vazduha);
Pomenuta sorta kruške je vrlo osetljiva na prolećne i jesenje mrazeve, kao i na sušu, a obično se i koristi za izvoz, uz adekvatno čuvanje ili podmrzavanje u hladnjačama.
Ječmenka – stara je i autohtona sorta kruške; kalemi se na podlogu dunje ili divlje kruške; rađa već u mesecu junu, te se ubraja u vrlo rane sorte krušaka;
Plodovi ove sorte su sitni i imaju “meso” koje je vrlo slatko i aromatično, te je i karakteristične mrko-braon boje; ova sorta je vrlo osetljiva na bolesti, sušu i na mrazeve;
Sorta ječmenka rađa vrlo redovno i obilno, a obično se koristi u svežem stanju za stonu upotrebu, ili za neki od vidova prerade i za domaću potrošnju.
Lubeničarka – vrlo poznata stara srpska sorta kruške, koja daje sitne plodove vrlo lepog i dosta i aromatičnog ukusa, okruglastog oblika, i unutrašnjosti koja je svetlo ružičaste boje (te je po tome i dobila ime);
Plodovi sazrevaju u mesecu avgustu, a sorta se kalemi na podlogu divlje kruške ili dunje; obično se upotrebljava sveža i retko se transportuje jer su plodovi vrlo osetljivi i lako prskaju i “gnječe se”, jer su vodenasti i dosta mekani.
Kaluđerka – stara sorta kruške poreklom iz Francuske, koja se kalemi na podlogu dunje ili divlje kruške, a sazreva obično početkom septembra meseca;
Plodovi ove sorte su dosta krupni, zelenkasto-žute boje sa primesama crvene na osunčanoj strani ploda; mogu da se čuvaju na odgovarajućim uslovima oko 4 – 5 meseci nakon berbe;
Ova sorta se odlikuje ranim cvetanjem, i dobrom prilagodljivošću svim uslovima sredine u kojoj se uzgaja.
Žutica – stara je srpska sorta kruške, koja sazreva početkom septembra meseca, a kalemi se na ili divlju krušku ili dunju;
Plodovi ove sorte su srednje krupni i vrlo lepe zlatno-žute boje, dok im je ukus slatkasto-opor.
Takuša – stara je domaća sorta kruške koja sazreva početkom meseca oktobra; kalemi se obično na podlogu dunje;
Plodovi ove sorte su vrlo sitni i imaju oblik “čigre”; boja je žuto-zelena, sa primesama crvene na osunčanoj strani ploda; unutrašnjost plodova je bela i vrlo sočna.
Medenjak – stara sorta kruške koja je jedna od najslađih sorti kruške; spada u takozvane letnje sorte jer sazreva početkom meseca jula ili krajem juna;
Plod ove sorte je dosta sitan, svetlo žute boje, vrlo sočan i lepog aromatičnog ukusa.
Arapka (Kantarka) – stara je sorta kruške koja se odlikuje krupnim plodovima (oko 300 – 350 gr);
Ova sorta ima vrlo tvrde plodove tokom berbe, te je potrebno da pre same upotrebe ona malo pak i “odstoji” kako bi omekšala; ime je dobila po svom obliku koji liči na “đule od kantara”, te i po svojoj bojikoja je tamno zelena sa primesama mrke nijanse na osunčanoj strani (otuda drugo ime Arapka – mrka boja).
Ilinjača – stara sorta kruške koja ima srednje krupan plod koji sazreva oko Ilindana (početkom avgusta meseca), te je tako i dobila ime;
Plodovi su smeđe boje, a unutrašnjost je vrlo sošna i slatka, te se ova sorta ubraja u jednu od vrlo omiljenih konzumnih voćki.
Gospođinka – stara autohtona sorta kruške, koja sazreva u septembru mesecu; ima srednje krupan plod i jako je rodna sorta,
Boja plodova je žuta ili smeđa, sa primesama crvene boje na osunčanoj strani ploda; unutrašnjost je bela i vrlo slatka i sočna.
Novije sorte krušaka koje se uzgajaju uspešno u našoj zemlji
Turandot – sorta kruške poreklom iz Italije; ubraja se u rane sorte krušaka jer sazreva početkom meseca jula;
Plodovi ove sorte su srednje krupni (oko 120 – 140 gr), te su zelenkasto-žute boje dok im je unutrašnjost bela, slatka i vrlo sočna;
Sorta Turandot se obično kalemi na podlozi dunje; vrlo je rodna i otporna sorta; može se čuvati duži period nakon berbe i zbog čvrstine plodova je vrlo pogodna za transport i za izvoz.
Starkrimson – sorta kruške koja je poreklom iz Amerike; kalemi se na podlogu dunje i spada u sorte koje su srednje rane (rađa tj sazreva polovinom avgusta meseca);
Plodovi ove sorte su karakteristične tamno-crvene nijanse, koja sa sazrevanjem plodova i “bledi”, a unutrašnjost je čvrsta, bela, te dota i sočna i ukusna;
Ova sorta ima odličnu rodnost te i daje dobre prinose, pa se preporučuje za plantažni uzgoj, te za izvoz ili preradu.
Kiferov sejanac – poznata je američka sorta kruške, koja se odlikuje dobrom rodnošću i otpornošću na većinu bolesti i štetočina (posebno otporna na Erviniju);
Podloga za kalemljenje je divlja kruška, a zreli plodovi se dobijaju krajem meseca oktobra.
Konferans – engleska je sorta kruške koja rađa vrlo rano i obilno, te prve zrele plodove daje već sredinom ili krajem septembra (ali se oni moraju ubrati pre punog zrenja, dok im je boja još uvek svetlo-zelena);
Plodovi ove sorte su žućkasto-zelene boje, sočne i bele unutrašnjosti, te se odlikuju velikom kako slatkoćom, tako i aromatičnošću;
Najbolja podloga za kalemljenje ove sorte je dunja; sorta je vrlo osetljiva na mraz, dok je in a bolesti in a štetočine relativno otprna.
Crvena viljamovka – sorta kruške koja je crvene pokožice i koja ima srednje krupan plod, te se obično koristi za spravljanje rakije; plodovi ove sorte su nešto slabijeg kvaliteta i ukusa u odnosu na daleko poznatiju sortu – Žutu viljamovku;
Plodovi ove sorte sazrevaju krajem avgusta meseca; najbolja podloga za kalemljenje je dunja ili divlja kruška.
Žuta viljamovka – jedna od najpopularnijih sorti krušaka koja se uzgaja kod nas; plodovi su vrlo lepog mirisa i sočnog ukusa, a boja im se menja od žućkasto-zelene (dok su još nedozreli), pa do intenzivno žute boje (kada su plodovi potpuno zreli);
Ova sorta sazreva krajem meseca avgusta, ali je vrlo važno da se berba otpočne pre nego što joj i plodovi budu sasvim sazreli (oko dve nedelje pre punog zrenja; kada im je boja još uvek zelena i nije poprimila limun-žutu nijansu);
Sorta se kalemi na podlogu dunje ili divlje kruške; vrlo je osetljiva na razne insekte, te i na mraz in a plamenjaču; može da se dugo skladišti ako se obere na vreme (ako su optimalni uslovi koji su indikator njenog pravilnog čuvanja, skladišti se i u trajanju do 5 meseci).
Od ostalih sorti krušaka koje se uzgajaju kod nas popularne su i:
Karmen (najpopularnija nova sorta za plantažni uzgoj; plodovi su vrlo sočni i ukusni; dozrevaju krajem avgusta; podloga koja je najbolja za kalemljenje je dunja);
Klerzo (francuska sorta kruške; sazreva krajem septembra; ploovi su žuti sa primesama crvene na osunčanoj strani; podloga za kalemljenje je dunja);
Boškova bočica (sorta koja je poreklom iz belgije; dozreva i rađa vrlo obilno polovinom meseca septembra; plodovi su vrlo sočni i krupni; podloga za kalemljenje je obično dunja ili i divlja kruška);
Abbate fetel (sorta koja je francuskog porekla; odlikuje se krupnim plodovima, koji su sočni ali im ukus nije toliko intenzivan i aromatičan; sorta dozreva krajem septembra; podloga za kalemljenje je dunja ili divlja kruška);
Santa Maria (sorta koja sazreva krajem ili u drugoj polovini avgusta; osetljiva na mrazeve; ima dobru rodnost i srednje krupan plod);
Butira (sorta kruške koje je poreklom iz Italije; sazreva krajem meseca jula; ima srednje krupan plod koji je sasvim tipično “kruškast”; podloge za kalemljenje sudunja ili divlja kruška);
Julska šarena (sorta kruške koja sazreva krajem jula; ima plodove koji su žućkasto-zelenkasti sa jednom primesom i crvene boje);
Junska lepotica (sorta je koja dozreva krajem juna; ima i sitan, te i izdužen plod koji je vrlo aromatičan i ukusan; podloga za ovu sortu je dunja; pojačana je osetljivost ove sorte na ili mrazeve, ili nepovoljne klimatske uslove, što može značajno da joj umanji prinos).
