Batat je višegodišnja biljka koja postaje sve popularnija na teritoriji Evrope. Pripada porodici Convolvulaceae, a potiče iz Srednje i Južne Amerike, gde se naziva Sweet potato, odakle su ga ljudi sa naših krajeva i preveli na ’’slatki krompir’’. Iako raste ispod zemlje, kao običan krompir, nema toliko sličnosti sa njim, čak ne pripadaju ni istoj porodici, već krompir pripada porodici Solanaceae.
Osim krompira, porodici Solanaceae pripadaju i plavi patlidžan, paprika, paradajz i duvan. Osim po tome što oba rastu ispod zemlje, druga najveća sličnost između običnog krompira i batata je visoka koncentracija različitih prostih i složenih šećera.
Batat je bogat karotenima, pri čemu je u batatu pronađena i naročita količina narandžastih i žutih genotipova, i ugljenim hidratima, ima visoke koncentracije različitih vitamina, kao što su vitamin A, vitamin B6, vitamin C, vitamin E, a tu su i manje količine vitamina iz grupe vitamina B. Pored brojnih vitamina, batat je bogat i mineralima, a najveća koncentracija minerala se ogleda u manganu, gvožđu, kalijumu i bakru. Ono što batat takođe čini veoma značajnom namirnicom za naše sveukupno zdravlje je i činjenica da ima veoma nisku koncentraciju masti.
Zbog svog nutritivnog sastava, batat se naročito preporučuje sportistima jer je veoma hranljiv i daje energiju za intenzivnije fizičke aktivnosti, dok sa druge strane skoro i da ne sadrže masti, čime se vitamini i minerali koji se nalaze u njemu ne troše bespotrebno i na razgradnju ostalih nutritijenata iz njega. Pored sportista, od batata najviše beneficija imaju deca u razvoju, prvenstveno zbog antioksidanata, proteina i nedostatka masti.
Osim toga, batat je bogat vitaminom C i bakrom, koji čine savršenu kombinaciju za jačanje imunog sistema, ali i vitamina A koji ima pozitivan uticaj na zdravlje očiju ljudi, naročito u starosti. Tu su i kalijum koji ima značajnu ulogu u zdravlju kostiju, kose i zuba, magnezijum koji opušta mišiće i nerve i, samim tim, ima pozitivno dejstvo na celokupan nervni sistem, uključujući i mozak, kao i gvožđe, koji obezbeđuje zdravlje celokupnog kardiovaskularnog sistema, a igra naročito značajnu ulogu i sprečavanju pojave trombova i različitih ugrušaka, kao i protoka kiseonika kroz vene.
Koren batata se može jesti na različite načine. Može se kuvati, pržiti ili pohovati. Od njega se mogu praviti pekmez, pite, štrudle ili se može pripremiti i kao dodatak nekom jelu. Ipak, pri izboru korena za jelo se mora voditi računa da se najpre iskoriste tanji i manji korenovi, jer oni brzo gube svoj kvalitet. Veći i razvijeni korenovi, koje mnogi pogrešno nazivaju i krtolama, baš po uzoru na običan krompir, se mogu čuvati i do 10 meseci, makar i u improvizovanim uslovima.
Osim korena batata, za ishranu čoveka se upotrebljava i list batata koji takođe ima značajna hranljiva dejstva, zbog čega se koriste u farmaceutskoj industriji za pripremu različitih preparata za mršavljenje. Najčešće se sprema kao spanać, a tako se i upotrebljava, a, pored toga, koristi se i kao stočna hrana.
U agrokulturi se batat mahom tretira kao jednogodišnja biljka. Ipak, u tropskim krajevima odakle i potiče je u principu višegodišnja biljka, čija se sadnja obavlja na svakih par godina. Kod nas je situacija malo drugačija, pa batat u mnogim slučajevima uspeva samo jedne godine, dok se već od sledeće moraju koristiti novi rasadi, pri čemu se mora voditi računa da se rasad batata ne sadi minimum godine na parcelama na kojima je rastao poslednji put.
Takođe, može uspeti samo u predelima u kojima ima više od meseca godišnje bez negativnih temperatura jer već na temperaturi blizu 0 sadnice batata propadaju.
Izgled
Koren batata se razvija duboko u zemlji i grana horizontalno u svim pravcima. U toku vegetacionog perioda, u korenovim žilama se nakupljaju značajne količine najrazličitijih rezervnih hranljivih materija, pa, u zavisnosti od količine hranljivih materija koje su se nakupile u žilama korena, one mogu dostići težinu od nekoliko desetina grama, pa sve do nekoliko kilograma, a to ćete lako oceniiti i po debljini žila.
Sam koren, u zavisnosti od genotipa, može biti žuto – smeđ, narandžast ili ljubičast, dok je iznutra, kada se preseče, beo, žut, narandžast, ljubičast ili ljubičasto – plav. Kao što smo pomenuli, u unutrašnjosti batata se nalaze i karoteni i antocijani, kao i drugi bojeni materijali. Kada se neki od njih preseče ili ručno prelomi, iz sprovodnih snopića tih materijala počinje da teče beličasta mlečna tečnost.
Stablo batata ima zeljastu formu, a boja varira od bledozelene, zelene ili, čak, ljubičasto – zelene boje. Stablo batata počinje da se grana već u predelu korenovog vrata, a grane koje formira se pružaju ravnomerno u svim pravcima, te za kratko vreme praktično prekriju veliku površinu zemljišta, zbog čega je i veoma bitno praviti dovoljan razmak između sadnica batata. U zavisnosti od zemljišta i kvaliteta same sadnice, grane batata mogu dostići dužinu i do 2 metara u našim krajevima, a u tropskim predelima, na kojima i najbolje uspeva, dostižu dužinu i do nekoliko metara.
Batat se treba saditi na pogodnom zemljištu kako bi se dobio i najveći prinos. Kao što ćete videti dalje u tekstu, zemljište koje najviše pogoduje batatu je rastresito i vlažno, ali ne prenatopljeno i prekiselo zamljište. U povoljnim uslovima, sa donje strane stabla se formiraju korenovi koji se relativno brzo zadebljaju, a samim tim utiču i na količinu i kvalitet samog prinosa. Koren može biti žute, narandžaste, smeđe, crvene i ljubičaste boje, a ima veoma karakterističan oblik – duguljast je i na prajevima prelazi u oblik šiljka.
Na stablu batata se takođe razvijaju i naizmenično postavljeni listovi veoma jednostavne građe. Njihov oblik varira od genotipa, te oni mogu imati od srcastih, pa sve do različitih usečenih oblika, ali su najčešće izduženi i srcoliki. Listovi batata koji ima ljubičast koren na svojoj poleđini imaju i vidljive lisne nerve koji imaju karakterističnu, ljubičastu boju.
Cvet batata ima karakterističan, trubasti oblik. Može biti beli, roze, ljubičasti ili ljubičasto – plavi što, opet, zavisi od genotipa batata. Pošto se na našoj teritoriji najčešće gaji batat čiji je koren ljubičaste boje, cvet je najčešće bele boje, sa ljubičastim nijansama u samoj sredini cveta.
Nažalost, zbog uslova u kojima raste batat, seme batata ne uspeva lepo da se razvija, zbog čega ga je veoma teško proizvoditi i dalje razvijati, pa se razmnožava isključivo vegetativno, a plod i seme imaju oplemenjivački i selekcioni karakter, a za rasad se iznova moraju kupovati nova semena.
Sadnja batata
Pre nego što započnete sa samim procesom sadnje batata, odnosno slatkog krompira, morate stvoriti povoljne uslove za njegov rast i razvoj.
Temperatura
Batat je moguće gajiti na Mediteranu i kontinentalnom delu srednje Evrope zbog veoma pogodne temperature. Batat je naročito uspešan u tropskim krajevima jer mu prijaju velike vrućine, te je, shodno tome, na ovakvom tlu i višegodišnja biljka. Sa druge strane, u malo hladnijim predelima se nove sadnice moraju češće saditi, ali je činjenica da može uspeti samo na tlu gde duže od 4 meseca nema negativne temperature, jer batat već na 0 stepeni propada.
Zemljište
Batatu najviše pogoduje peskovito i slabo skeletno zemljište sa neutralnom zemljom ili eventualno kiselošću zemlje do pH 6. Pored toga, za sadnju batata nisu preporučljiva zemljišta koja su veoma vlažna i često navodnjavanja, jer velika količina vode negativno utiče na koren i smanjuje prinos. Zbog toga se i preporučuju predeli sa ukupnom godišnjom količinom padavina između 750 i 1,000 mm.
Pri izboru zemljišta za sadnju batata je veoma bitno izabrati zemljište, odnosno parcelu, na kojoj batat nije sađen minimum 4 godine.
Priprema zemljišta
Pre nego što započete sam proces sadnje slatkog krompira, batata, morate pripremiti zemljište za sadnju. Zbog toga jesenja obrada zemljišta ne sme da se preskače. U toku jeseni se tokom oranja prave brazde dubine 40 cm i tako se ostavlja sve do proleća. Sa prvim danima proleća se brazde zatvaraju i formiraju se gredice, nakon čega sledi obavezno postavljanje PE folije, pri čemu je za nagnute terene preporučena PE folija širine 120 cm, a za ravne između 140 i 150 cm. Nakon toga sledi podešavanje navodnjavanja kapanjem i čupanje korova. S obzirom na preosetljivost batata na različite hemikalije i herbicide, korov se mora čupati ručno, u suprotnom je celokupan proces bio uzaludan.
Što se prehrane zemljišta tiče, batat ima daleko manje zahteve. Jednostavno zemljište u toku proleća, nakon čupanja korova, treba đubriti mineralnim đubrivom sledeće sadržine: 50 kg azota, 100 kg fosfora i 150 kg kalijuma po jednom hektaru.
Proizvodnja rasada
Kako bi se lepo primio, sadnja batata u našim krajevima započinje proizvodnjom rasada. Ima više načina za proizvodnju rasada, ali se proizvođači najčešće odlučuju za deljenje izdanaka ili pikiranje korenovih izdanaka.
Sa proizvodnjom rasada se započinje negde krajem zime, na početku proleća, kako bi se osiguralo da će već prvi rasad zreo za sadnju bio spreman već u prvoj polovini maja, jer je inače i optimalno vreme za sadnju batata sredina maja.
Razmak sadnica treba biti otprilike 120 x 30 (eventualno 40) cm. Tom računicom se po hektaru dobija između 20,000 i 27,000 biljaka po 1 ha. Nakon sadnje je veoma bitno češće navodnjavati sadnice, naročito prvih 7 do 10 dana, ali i u periodu kada su velike vrućine, odnosno u julu i avgustu. Pri navodnjavanju morate voditi i računa da ne preterate, odnosno da lepo dozirate količinu vode po sadnici i da navodnjavate samo u slučaju da izvesno vreme nema nikakvih padavina jer, kao što smo već napomenuli, batat ne podnosi preveliku vlagu.
U ovom periodu koren počinje da razvija svoj sistem u svim pravcima duboko ispod zemlje, zbog čega će se deo biljke iznad zemlje veoma sporo razvijati, ali to ne bi trebalo da Vas zabrine. Čim se korenov sistem bude lepo razvio, biljka će početi brže da se razvija.
Ovaj period predstavlja u isto vreme i najkritičniji period za batat, jer se u ovom periodu javlja i najveći broj štetočina u vidu različitih insekata, najčešće popaca, ali i brži razvoj korova, koji u ovom periodu mogu da naškode biljci i čak prepolove broj posađenih biljaka, zbog čega je veoma bitno često obilaziti sadnice batata.
Iako ne podnosi previše hemikalija, korov oko batata se može uništavati i upotrebom herbicida namenjenih suzbijanju uskolisnih korova, mada je mehanička kontrola uvek preporučljivija, naročito zbog rizika od ostataka pesticida u korenu. Zbog toga se i preporučuje barem jedno, do tri okopavanja.
Berba batata
Sa berbom batata treba započeti negde između 100. i 130. Dana nakon same sadnje. Optimalno vreme je negde između avgusta i oktobra, kada batat dostigne dovoljan stepen razvitka, a pre mraza koji će ga uništiti ili pre nego što ga unište glodari. Sam znak zrelosti batata se ogleda u tome što se, pri sečenju vreža, pojavljuje beli sok.
Batat se može brati ili ručno, ukoliko se radi o manjoj površini, ili specijalnim mašinama za berbu batata ili plugom i sličnim mašinama.
Jedna biljka može težiti i do 3 kilograma, pri čemu se u komercijalizovanoj proizvodnji može nabrati i između 20 i 50 tona batata.
Sa druge strane, listovi batata imaju veoma bogatu upotrebu u ljudskoj ishrani, zbog čega je branje istih neizostavno. Za razliku od samog korena, list batata se može brati i po nekoliko puta godišnje, u zavisnosti od brzine sazrevanja.
