Iako mnogi tvrde da im luk nije jedna od omiljenih namirnica, činjenica je da je nezaobilazan dodatak većini domaćih jela. Originalno dolazi iz srednje Azije, ali, zbog širokog spektra jela koji ga uključuju, kao i lakoće sadnje i održavanja, veoma brzo je osvojio Evropu, a u našoj državi se gaji u svakoj drugoj bašti.
Luk pripada porodici Alliacea, koja je zapravo porodica monokotiledonih skrivenosemenica. Sve biljke koje pripadaju ovoj porodici su višegodišnje, naročito zbog svoje mogućnosti da se održe i u nepovoljnim spoljašnjim uslovima u vidu varijabilnih klimatskih promena. Ono što ih štiti je činjenica da se uglavnom nalaze ispod zemlje, čime su praktično sakrivene od svih nepogoda. Najznačajniji predstavnik je luk, gde spadaju crni, crveni i beli luk, praziluk, vlašac i mnogi drugi.
Luk je biljka sa dvogodišnjim razvojem. Iako ima dosta razgranat korenov sistem, ima veoma malo korenovih dlačica, čime mu je smanjena mogućnost usisavanja velike količine vode, zbog čega je navodnjavanje veoma bitno pri sađenju luka. Lukovica se sastoji od stabla, suvih ovojnih ljuskica, mesnatih listova i nekoliko pupoljaka.
List luka ima dva dela: asimilacjski zeleni (peraje) i neasimilacijski (lisnati rukavac). Pera luka su šuplja i na vrhu konusna, a mogu imati voštanu presvlaku, ali nije neophodno.
Stablo luka je pravo i razvija se tek u drugoj godini nakon sadnje.
Cvet luka je loptast i ima oko 1,000 cvetova.
Osim što jelima daje poseban šmek, luk je i veoma zdravstveno korisna namirnica. On je bogat vitaminom C (120 – 170 mg), kompleksom vitamina B, sadrži 7 – 21 % suve materije, 1,6 – 5,9 % belančevina, 6 – 10 % šećera. Pored ovih nutritijenata, luk je bogat i mineralima, između kojih se najviše ističu fosfor (P), gvožđe (Fe) i kalcijum (Ca).
Zbog svog sastava se luk smatra jednom od najboljih namirnica za jačanje imunog sistema, naročito u periodu prehlada i gripa.
Takođe pomaže i brži metabolizam, ima pozitivan uticaj na celokupan digestivni sistem i reguliše bakterijski rad creva. Osim toga, potpomaže pravilan rad organa za disanje tokom prehlade i generalno smetnji respiratornog sistema. S obzirom na količinu kalcijuma koji je skoncentrisan u luku, redovna konzumacija ove namirnice je takođe značajna i za zdravlje našeg koštanog sistema, kose i noktiju.
Zbog velike količine gvožđa, luk je veoma dobar i za kardiovaskularni sistem jer sprečava stvarenje ugrušaka i trombova, čime se sprečava zakrčenje vena, potpomaže protok kiseonika kroz arterije do srca i pravilan balans krvnog pritiska, čime se sveukupno i smanjuje rizik od srčanog udara i sličnih komplikacija.
Osim toga, dokazano je i da luk ima antikancerogeno dejstvo, a u tom slučaju su istraživanja pokazala da je najefektnija vrsta luka za suzbijanje raka i sprečavanje toksičnih kancerogenih radikala da se nastane i dalje razvijaju u organizmu crveni luk. Razlog tome je neverovatno visoka koncentracija antioksidanata kercetina i antocijanina, supstance koja obezbeđuje biljkama različite boje.
Luk se uglavnom koristi u ishrani, tokom kuvanja ili prženja, kao dodatak salati ili začin, ali se neretko koristi i u alternativnoj medicini, ne samo u vidu medikamenata za oralnu upotrebu, već postoje i brojni recepti koje možete pronaći i na internetu za pravljenje različitih melema za tretiranje opekotina, pa čak i unutrašnjih upala, a apliciraju se sa spoljne strane kože.
Ipak, svaka vrsta luka ima poseban način korišćenja i nosi zasebne beneficije za zdravlje. Crni luk se najčešće koristi kao zaprška i dodatak salatama. On povećava nivo dobrog holesterola i pomaž krvi da se bori protiv ugrušaka, a takođe sprečava i pojavu dijabetesa.
Beli luk se, na primer, najčešće jede svež, kada naš organizam i najviše beneficira od istog. On najpre potpomaže uništavanju svih virusa i bakterija iz organizma, zbog čega se naziva i prirodnim antibiotikom. On je takođe i dokazana preventiva od različitih vrsta kancera koji napadaju organe trbušne duplje. Najbolji je sirov, naročito isečen ili ceđen, kada i ispušta svoj sok, a što je više seckan, mleven ili ceđen, to je zdraviji. Sa druge strane, ukoliko se koristi kao začin, te se prerađuje, naročito tokom termičke prerade, beli luk gubi sva svoja dejstva.
Zbog širine upotrebe nije ni čudo što je luk tako popularan u Srbiji, ma o kojoj se vrsti radilo.
Priprema zemljišta
Kako bi se sadnice luka lepo primile i prinos bio zadovoljavajući, potrebno je stvoriti povoljne agroekološke uslove. Ono što poljoprivrednicima širom sveta, pa i kod nas, olakšava posao je činjenica da luk i nije naročito zahtevna biljka, zbog čega njegova proizvodnja i jeste tako široko rasprostranjena.
Ipak, pre nego što započnete sa okopavanjem zemljišta, morate naučiti neke stvari o ovom procesu:
Temperatura
Luk nije nešto naročito zahtevan što se tačne temperature tiče. Veoma je otporan prema niskim temperaturama, te neće biti uništen ni na teperaturi od 3°C. Ipak, najoptimalnija temperatura za klijanje luka iznosi oko 15°C, što ne znači da ni na varljivoj temperaturi neće uspeti, mada će ipak proces biti znatno sporiji.
Ono što luk ipak zahteva je jako osvetljenje, odnosno konstantna izloženost suncu, zbog čega se najčešće sadi na parcelama koja nisu nikada zaklonjena od sunca poput otvorenih baštica ili njiva.
Voda
Ono što luk ipak zahteva je tečnost. Sam po sebi niče veoma sporo, a voda ga podstiče na brži i bolji rast, zbog čega ga je, naročito nakon sadnje, neophodno što češće zalivati ili ručno ili specijalnim sistemom navodnjavanja, u zavisnosti od trenutnih mogućnosti. Ukoliko je parcela koju ste izabrali za sađenje luka peskovita, navodnjavanje treba biti još češće nego inače.
Zemljište
Luk ne podnosi naročito kiselo zemljište, pa je maksimalna kiselost zemljišta na kojoj sadnice luka mogu uspeti između pH 6, naviše 7.
Savršeno zemljište za sadnju luka je provetreno, rastresito zemljište, bogato humusom, mada uspeva i na peskovitom zemljištu koje, kao što smo već naglasili, mora biti i dodatno navodnjavano zbog boljeg useva.
Kada birate parcelu za sadnju luka, morate voditi računa o predkulturama. Bilo koja biljka iz porodice Alliaceae, u koju spadaju sve vrste luka, nije savršena predkultura za sadnju luka zbog svih zajedničkih bolesti i štetočina koje će u tom slučaju napasti luk.
Takođe vodite računa da izbegnete i parcele na kojima je ranije bila zasađena raž, pa čak i zob jer ih napadaju iste štetočine koje napadaju luk, kao i da već posađena parcela sa lukom bude udaljena od nove minimum 300 m. Zbog toga je veoma bitno da sačekate barem 5 godina nakon poslednjeg okopavanja zadnje sadnjice biljaka iz porodice Alliaceae pre nego što na istom zemljištu zasadite luk. Ukoliko je na datoj parceli već postojala neka sadnica, savršeno bi bilo da to bude neka od sledećih kultura: u slučaju letnje setve ili jesenje sadnje uljana repica, detelina, pšenica ili ječam, a u slučaju prolećne sadnje krompir ili pasulj.
Sa obradom zemljišta za jesenju sadnju treba započeti odmah nakon branja predkultura. Dubina brazdi tokom oranja treba biti dubine između 30 i 35 cm. Na većim površinama, poput njiva, obrada i priprema zemljišta za sadnju luka se obavlja setvospremačicom ili tanjiranjem, dok se na manjim površinama poput bašti priprema radi ručno.
Luk zahteva i đubrenje. Za osnovno đubrenje se koristi NPK u korist azota i kalijuma, a 0,5 vrednost fosfora, nekih 600 do 800 kilograma, a pre zatvaranja brazdi treba dodati još 300 do 400 kilograma NPK u razmeri 7:14:21.
Pre sadnje treba napraviti brazde dubine 1,5 – 2 cm, a gredice reba postavljati na razdaljini od oko 50 cm između dve gredice, a najčešće se seje u 5 redova razmaka 25 cm.
Sadnja
Luk se može saditi po izboru: iz semena ili lukovice. Ipak, dokazano je seme mnogo produktivnije, a i sam proces je lakši jer je u potpunosti mehanizovan. Količina semena zavisi mahom od razmaka između redova, ali je neka optimalna količina 6 – 7 kg semena po 1 ha, iliti 688,000 semena po 1 ha. U slučaju sadnje krupnijeg luka, sadi se između 27 do 30 biljaka po dužnom metru, dok je u slučaju sitnijih glavica potrebno između 30 i 35 biljaka po dužnom metru.
Kada govorimo o sadnji luka iz lukovice, proces je malo drugačiji. Zemljište se priprema kao i u slučaju sadnje luka iz semena, ali se sadi nešto ranije, kad god vremenski uslovi dozvole. Sadnja se obavlja ručno, a mora se voditi računa da lukovice ne proklijaju. Za razliku od semena, lukovica se sadi na dubini od 2 cm, a količina lukovica za sadnju zavisi od veličine lukovice, ali u principu ide između 600 i 800 kilograma po hektaru.
Nega
Sa navodnjavanjem sadnica se uglavnom počinje odmah nakon setve, kako bi se sprečilo stvaranje pokorice. Najintenzivnije se primenjuje u toku perioda suša i redovno se plevi, naročito do momenta dok se biljke ne oblikuju u potpunosti. Navodnjavanju se može pristupiti na 3 načina: sistemom ’kap po kap’, sistemom kišenja (obavezno nakon setve, kao što smo gore pomenuli) ili navodnjavanjem u brazde. Poželjno je na samom početku, dok se ne razvije lišće i lukovica još uvek raste.
Luk se mora okopavati, ali veoma plitko, jer mu se i korenje nalazi blizu površine, te možete rizikovati i da ga oštetite, a sadnice se kultiviraju 2 puta: prvi put nakon nicanja, a drugi put posle 2 do 3 nedelje, u fazi stvaranja glavica, kada se prehranjuje sa KAN-om, oko 100 kg po 1 ha.
Vađenje luka
Ukupan prinos zavisi od vrste sađenja. Luk sađen iz lukovice daje prinos od 20 – 25 tona po 1 hektaru, dok luk sađen iz semena daje duplo više – između 40 i 50 tona po 1 hektaru.
Vađenje luka se, u zavisnosti od sorte, obavlja u avgustu, najbolje u prvoj polovini, kako glavice luka ne bi predugo ostale u zemlji, zbog čega i gube svoj kvalitet i skraćuje se kasniji period čuvanja. Najlakši način za proveru da li je luk spreman za vađenje je provera njegovog izgleda. Ukoliko je lišće lepo omekšalo i počelo da se ljušti, a oko 70% stabljike poleglo, luk je spreman za vađenje. Vadi se na suvo vreme i mahom se vadi vadilicama, kako bi se osiguralo da se neće oštetiti motikom, a na ovaj način luk ostaje u trakama.
Nakon vađenja, luk se čisti, skidaju se ovojne ljuske koje su višak, kalibrira se, pakuje se u polietilenske vreće i stavlja u već pripremljena skladišta. Skladište mora imati relativnu vlažnog vazduha između 70 i 75% i temperaturu od 0 do 2°C. U ovakvim uslovima luk može opstati i celu godinu.
Iako ga neki izbegavaju zbog neprijatnog mirisa i iritacije očiju, koja nam tera suze na oči, luk je veoma zdrava namirnica, bez obzira na genotip. Osim toga, veoma ga je lako uzgajati i nadamo se da će Vam ovaj tekst pomoći u daljoj proizvodnji!
