Lavanda (Lavandula angustifolia), ili despik odnosno lavandula, je ukrasna i lekovita biljka koja pripada familiji takozvanih „usnatica“ (Laminacesa).
Opis biljke lavanda i njene osnovne morfološke karakteristike
Lavanda je biljka koja raste kao žbun visine od oko 50 – 80 cm, i odlikuje se mnoštvom stabljika koje su pokrivene dlačicama, te i ima linearno-šiljaste listove koji su bez drške i na stabljikama su raspoređeni u linearnom obliku.
Cvetovi lavande su veoma lepe ljubičaste boje i raspoređeni su u krunice odnosno u „cvasti“, te se lavanda često uzgaja i kao ukrasna biljka u saksijama, ali je poznta i kao začin i kao lekovita biljka.
Upotreba lavande – ukras, začin i lek
Poznato je da se sveži ili osušeni listovi i cvetovi lavande koriste kao vrlo lep i aromatičan začin, te se koriste i kao „sredstvo“ protiv moljaca, a od nje se spravljaju i vrlo cenjeni čajevi ili mirisna etarska ulja.
Za pripremu etarskih ulja od lavande, koriste se cvetovi lavande, koji se oberu pre negošto biljka precveta, te se sveži cvetovi obrađuju pomoću procesa destilacije sa vodenom parom, za koju se i koriste sasvim sveže ubrani cvetovi biljke.
Kada se cvetovi osuše (bilo na vazduhu ili u nekim specijalizovanim sušarama kod industrijske tj masovne proizvodnje), od njih se pripremaju čajevi, koji se po pravilu koriste kod vrlo učestalih poremećaja raspoloženja, te i kod problema ili oboljenja gastrointestinalnog trakta (nadimanje; grčevi; upalni procesi sluznice), a mogu se od njih pripremati i opuštajuće kupke.
Suvi cvetovi lavande imaju vrlo jak i karakterističan miris, pa se pakuju u vrećice i koriste se za osvežavanje prostorija, ili kao sredstvo u borbi protiv žižaka odnosno moljaca, koji su učestalo i prisutni u ormarima sa odećom koju nagrizaju.
Eterična ulja se koriste za spoljnu upotrebu, pre svega kod problema sa perifernom cirkulacijom ili kod inhalacije za poremećaje respiratorne sluznice, a takođe se mogu upotrebljavati, i kao vrlo efikasni prirodni repelenti protiv krpelja ili komaraca.
Uzgoj lavande u plantažama – potrebni klimatski faktori i kvalitet zemljišta
Lavanda spada u biljne kulture koje uopšte nisu preterano zahtevne, u pogledu klime i kvaliteta zamljišta i ugoja uopšte, a vrlo je isplativa i ekonomična za gajenje, te se često i višestruko dobija u smislu toga, da se ova mirisna biljka koristi kao odlična „ispaša“ za medonosne pčele.
Poznato je da postoji samonikla ili „divlja lavanda“, koja je mediteranskla biljka i koja najčešće raste na nadmorskim visinama od oko 700 – 1000 metara, na kamenjarima ili na stenama, te joj i za uzgoj odgovara praktično svaka vrsta tla odnosno podloge.
Dakle, kada je u pitanju plantažni uzgoj lavande, zemljište na kome ona može da se gaji je vrlo raznovrsno, i njoj odgovara kao „hibridnoj kulturi“, skoro svaka vrsta podloge – može da se gaji na vrlo ispošćenom i kamenitom tlu, ali je za industrijsku proizvodnju i za dobar prinos, poželjno da se obezbedi dobro i plodno zemljište, koje porozno i koje ima dobru vlažnost i „ventilaciju“.
Karakteristično je i za divlju i za hibridnu lavandu iz uzgoja, da im nikako ne odgovara peskovito i sasvim tvrdo i nepropusno zemljište.
Priprema ili predobrada zemljišta za uzgoj lavande u plantažama
Kada je u pitanju prethodna priprema zamljišta za uzgoj lavande u plantažama, ona podrazumeva pre svega da se oko godinu dana pre sadnje (najbolje u jesenjim mesecima), obavi dobro čišćenje zemljišta od korovskih biljaka (i mehaničko i uz pomoć određenih herbicida), te da se zatim ono i uzore (potrebno je duboko oranje, jer je koren lavande i drvenast i vrlo razgranat, te se sadi dublje u zemlju, kako bi uspeo da iz nje iscrpi sve hranljive materije i dovoljno vode).
Smatra se da je poželjno da se pre sadnje lavande, poseju neke mahunarke, koje se moraju pak i „povaditi“, a kako je pomenuto najmanje godinu dana pre planirane sadnje ove kulture (do kraja meseca septembra).
Nakon što se izvade prethodno sađene kulture nekih mahunarki, zemljište se uzore krupno, a do dubine od oko 18 -20 cm, a zatim se pođubri i usitnjava freziranjem, a kako bi se pre sadnje dato zemljište „sleglo“, i rastresiti površinski sloj imao „dubinu“ od oko 15 – 16 cm.
Životni vek lavande (i divlje i hibridne) je oko 30 godina, mada se preporučuje da se ona na istom zemljištu uzgaja nešto kraće, odnosno oko 15 – 20 godina.
Najpovoljniji temperaturni i klimatski uslovi za sadnju lavande
Kako je ranije pomenuto, lavanda je originalno mediteranska biljka, te „voli“ dosta sunca i toplu klimu, i potrebno joj je obezbediti osunčana područja na kojima može da ima dovoljno i svetlosti i toplog vazduha (sa tim da joj je potreban zaklon od jakih vetrova, jer joj oni nikako u razvoju ne pogoduju).
Takođe, laavnda je biljka koja ne voli hladnoću, i vrlo je osetljiva i na mrazeve i na „hladna“ tla, te joj veoma smetaju niske temperature (iako se smatra i dokazano je, da kada je biljka u svome stadijumu „mirovanja“, može podneti i temperature čak od – 20 ˚ C).
Problem kod uzgoja lavande, može da nastane ako ona počne suviše rano da se „razvija“, te da olistava i da cveta, kada je mogu sasvim uništiti rani ili kasni prolećni mrazevi, dok i vrlo velika količina padavina tokom godine i hladno vreme sa malo sunčanih dana, mogu umanjiti nivo i/ili procenat eteričnih materija u cvetovima za čak 30 – 50 % (dok sa druge strane, lavanda u prvoj godini sadnje, sasvim dobro može podneti sušu i smanjenu vlažnost vazduha).
Načini razmnožavanja lavande – proizvodnja biljke iz semena i sadnica
Pravilo je da se sadnice lavande dobijaju iz njenog semena, te da se one zasađuju u pripremljene plantaže, radi bržeg porasta i boljeg prinosa (jer je sejanje lavande i skuplje i rizičnije, jer ona pak nema u spoljnim uslovima, negu i faktore koje ima u rasadnicima).
Sa druge strane, osim iz semena, lavanda može i da se razmnožava i „vegetativnim putem“, a pre svega i posebno hibridni sojevi, odnosno da se biljka formira iz zelenih sadnica ili iz takozvanih „klonova“.
Klonovi lavande – koriste se za umnožavanje i divljih i hibridnih sojeva biljke, a to su u suštini žbunovi biljke koji su stari oko 3 – 4 godine, i koji se „orezuju“ obično u aprilu ili pak u avgustu mesecu, te se takve „reznice“ postavljaju u pesak, a do dubine od oko 4 – 5 cm, i pokrivaju se sa folijom, a kako bi se razvio njihov korenski sistem.
Pomenuti klonovi (reznice biljke), se postavljaju u rasadnicima u već pripremljene redove, i to u razmacima od oko 6 ili 10 cm, sa razmakom između takvih redova, od oko 2 – 3 cm, te se dobro i obilato zalivaju, dok se sasvim ne razvije njihov korenski sistem, kada se u suštini dobijaju dobre i kvalitetne sadnice, a koje se oko sredine maja meseca, mogu presaditi na otvorene plantaže.
Pored rasadnika, klonovi lavande se mogu uzgajati i na otvorenom tlu, ali zahtevaju baš odlične uslove i dobru plodnost zemljišta (koje je bogato organskim materijama, odnosno humusom), i tada se po jednom hektaru može zasaditi i oko 600 – 800 pomenutih klonova odnosno sadnica.
Sadnja lavande u plantaže – razmak sadnje i obrada zasada
Kada su sadnice lavande „pripremljene“ ili kupljene u sertifikovanim rasadnicima, one se zasade u prethodno pripremljene plantaže, i to tako što se formirani izdanci skraćuju do visine od oko 12 ili 20 cm (obično u oktobru ili u martu mesecu, a zavisno da li je u pitanju jesenja ili pak prolećna sadnja), te se postavljaju u rupe koje su duboke oko 18 – 20 cm, a koji se pre sadnje obilno zaliju vodom.
Poželjno je da razmak između sadnica u svakom redu bude oko 3 – 5 cm, a razmak između samih redova oko 35 – 40 cm, i nakon postavljanja sadnica u jame, one se dobro „nagrnu“ zemljom, pa i zaliju, a tako da iznad površine ostane izdanak prosečne visine od oko 7 – 10 cm.
Dalja obrada zasada podrazumeva zalivanje sadnica, a na svakih 3 ili 5 dana, dok one ne dostignu visinu od 15 – 20 cm, kada se ponovo potkraćuju na prosečnu visinu od 8 – 10 cm (a kako bi se i pospešio rast lavande odnosno njenog žbuna „u širinu“, te formiranje novih izdanaka iz korena ili nadzemnog dela biljke).
Pretpostavlja se da se po jednom hektaru zemljišta, može zasaditi oko 700 – 900 hiljada sadnica tj klonova lavande.
Sadnja lavande na plantažama može da se obavlja ručno ili pomoću mehanizacije (sve zavisno od toga kolika je planirana površina za sadnju), te se obično zasađuje oko 16 – 17 hiljada sadnica po jednom hektaru zemljišta, sa pravilnim razmakom između redova od oko 1,5 metara, a sa vrlo velikim razmakom između formiranih sadnica, od oko prosečnih 40 cm.
Sa druge strane, pomenuta hibridna lavanda, zasađuje se u količini od oko 9 – 10 hiljada sadnica po hektaru, sa razmakom između svake sadnice od oko 50 – 60 cm, te sa razmakom između svih redova od oko 1,8 – 2 metra (kako bi se olakšala naknadna obrada zasada i kasnije „berba“ cveća i listova lavande).
Održavanje zasada lavande – naknadna obrada i nega sadnica lavande
Nakon sadnje lavande, jedan od osnovnih postupaka takozvane „naknadne obrade“, jeste redovno orezivanje biljke na visinu od pomenutih 8 – 10 cm (obično krajem maja meseca), kako bi se pre svega i postigla dovoljna gustina, te i lep oblik svakog žbuna ove biljke.
Još jednom se biljka orezuje u drugoj godini sadnje, na visinu od 15 – 20 cm, i oblikuje se njena „krošnja“, i posle toga se ona više ne potkraćuje, i „pušta“ se da se slobodno razvija i raste.
Zavisno od činjenica kako sam zasad „napreduje“, može se pri kraju prve godine od sadnje, zasad nadopuniti novim sadnicama koje su „sveže“, a ukoliko su se neke pak biljke sasušile, propale od jakih mrazeva ili od prevelike vlage.
Pored pomenutih mera, potrebno je zasad redovno prihranjivati i okopavati, te čistiti od raznih ili pak nepoželjnih korova i biljnih kultura koje ometaju razvoj lavande, jer joj crpe hranu i vodu iz zemljišta.
Smatra se da sam zasad lavande „ostari“ već nakon 6 ili 8 godina nakon sadnje, pa ga je potrebno podmladiti, ili dodatno prihraniti organskim i/ili mineralnim đubrivom.
Bolesti i štetočine koje ugrožavaju zasade lavande
Iako je lavanda vrlo otporna biljka, koja kako je napomenuto uspeva na vrlo različitim zemljanim podlogama, te i nije preterano zahtevna u smislu đubrenja, mineralne prihrane, pa niti pak zaštite određenim hemijskim preparatima, njene najčešće bolesti ištetočine su:
Pegavost listova lavande – bolest je koju izaziva gljivica, i koja se manifestuje sa pegicama na većim površinama listova, koji se sasušuju i otpadaju; bolest je najčešća u prolećnim i letnjim mesecima;
Bolest se suzbija određenim fungicidima (Signum; Bavistin KS ili Zino KS), te takođe mehanički spaljivanjem zaraženih i otpalih listova, a kako bi se sprečilo širenje bolesti u narednoj godini ili pak u nastavku vegetacije;
Truljenje korena lavande – bolest je koja ja najčešća i „najrazornija“ po sam zasad, a izazvana je gljivicom, koja uzrokuje truljenje korenskog sistema (posebno u leto), te i sušenje i propadanje čitavog žbuna biljke;
Suzbijanje ove bolesti podrazumeva primenu fungicida (Metaxyl; Ridomil; Galben; Topic), te i vađenjem i iznošenjem iz zasada, onih biljki koje su već „propale“, kako bi se sprečilo dalje i baš veliko i brzo širenje zaraze u čitavom plantažnom zasadu;
Sušenje stabljika lavande – bolest koju izaziva gljivica, a koja se manifestuje pojavom mrkih ili sasvim crnih pega na stabljikama, koje počinju da se suše i da propadaju vrlo brzo;
Zaštita se sporovodi fungicidnim preparatima (obično na bazi strobulurina), kao i mehaničkim tj fizičkim uklanjanjem sasušenih sadnica biljke, kako bi se spračilo dalje širenje bolesti na zdrave i dobro razvijene sadnice lavande;
Najpoznatija štetočina lavande je zelena biljna vaš, koja je i vektor za često virusno oboljenje lavande koje je uzrokovano Alfa mozaičnim virusom, a koje dovodi do sušenja listova i potpune i brze zakržljalosti biljaka;
Suzbijanje bolesti se sastoji u uništavanju biljnih vaši određenim insekticidima, te dobrom i vrlo vrsnom obradom i održavanjem zasada lavande, kako bi se sprečila pojava ovih štetnih insekata.
Prinos lavande po hektaru, berba i otkup lavande
U prvoj godini nakon sadnje, prinos lavande je praktično potpuno zanemarljiv, dok se njena puna isplativost i sama „rodnost“, obično postiže oko tri godine nakon formiranja zasada.
Jedna formirana plantaža lavande, daje visoke i baš dobre prinose prosečno oko 8 – 10 godina od prve sadnje, a njen organizovan otkup, vrše brojne farmaceutske i kozmetičke kompanije.
Što se tiče same „rodnosti“ lavande po svakom žbunu, ona iznosi oko 1 – 1,5 kg cvetova, a kako se po jednom hektaru obično zasadi i do 20 hiljada sadnica (kod hibridne lavande, koja se dobija od sadnica iz „sterilnog“ semena, to je oko 10 hiljada sadnica po hektaru), prinos i isplativost su i vrlo dobri.
Sama otkupna cena ubranih cvetova lavande je oko 600 – 700 dinara za kilogram, dok je obrađen i prerađen cvet, od koga je dobijeno vrlo kvalitetno eterično ulje, okvirne cene od oko 100 evra za jedan litar destilata odnosno ulja.