Kajsija (Prunus armeniaca) je koštunjavo voće koje pripada familiji ruža (Rosaceae), i naziva se još i marelica, a spada u isti rod (Prunus), kao i breskva, šljiva, badem, trešnja i višnja.
Samo poreklo kajsije je vrlo nejasno, jer ona datira iz vrlo ranog perioda, ali se pretpostavlja da bi njena prapostojbina mgla biti Azija, pre svega Kina ili pak Japan i Korejsko poluostrvo.
Danas se smatra da su najveći svetski uzgajivači ovog voća, Turska, Iran i Italija, dok se u našoj zemlji proizvodi oko 40 hiljada tona godišnje (sa ukupno oko 1,8 miliona sadnica ovog voća).
Morfološke karakteristike kajsije kao biljke
Kajsija spada u red drvenastih listopada ili žbunastih biljaka, sa niskim rastom, i smatra se da dostiže maksimalnu visinu od oko 8 – 12 metara, dok joj je stablo relativno „tanko“, te i ima prečnik od oko 40 – 50 cm.
Sama krošnja kajsije je obično ovalnog oblika (mada to dosta zavisi i od načina orezivanja, te i formiranja same krune kajsije), a listovi su joj ovalnog oblika, pljosnati i sa nazubljenim ivicama.
Cvet kajsije je vrlo lep, i bele je ili bledo rozikaste boje, a obično i raste sam ili „u paru“, te je baš karakteristično da se cvetovi dosta često rano razvijaju i to i pre listanja ove voćke.
Plodovi kajsije su žute ili narandžaste boje i srednje su veličine (oko 1,5 – 2,5 cm prečnika), sa ili crvenim ili tamnije narandžastim nijansama na onoj strani ploda, koji je bio „okrenut“ prema svetlosti sunca.
Plod kajsije se može koristiti svež ili prerađen (sušen; u vidu sokova; marmelada; kompota; kao i džema ili pekmeza), a od njega se pravi i poznata rakija – „kajsijevača“.
Neophodni klimatski faktori i najpogodnije zemljište za uzgoj kajsije
Kako je kajsija mediteransko voće i odgovaraju joj umereni i topliji klimatski uslovi, kada je u pitanju geografski položaj koji je najbolji za uzgoj i sadnju kajsije, to je područje koje je sasvim zaštićeno od vetra i grada, te nikada kajsiju ne treba saditi „na severnoj strani“, i potrebno je baš sprečiti česte promene klimatskih i temperaturnih faktora, te je sadnja najbolja na terenima koji su blizu rečnih tokova, i koji su „južno pozicionirani“.
Zemljište na kome je najbolji uzgoj kajsije, jeste ono koje je rastresito, plodno i koje ima dobru sposobnost drenaže, jer korenski sistem kajsije zahteva dublju sadnju (do dubine oko 80 ili čak i 120/150 cm), te su najpogodnije one podloge koje imaju sloj peska i gline (peska oko 60 – 65 % i gline ili ilovače oko 35 – 40 %).
Kada je u pitanju pH vrednost zemljišta, kajsija najbolje rađa na slabo kiselim, ali i na neutralnim ili slabije alkalnim podlogama, koje moraju imati dovoljnu količinu minerala (u 100 gr zemljišta i treba da se nalazi oko 20 mg kalijuma i oko 15 – 20 mg fosfora), te i organskog đubriva – humusa (najmanje 2 – 3 %, računato na količinu od 100 gr zemljišta).
Priprema zemljišta za sadnju kajsija, podrazumeva da se najkasnije dve godine pre planirane sadnje zemljište iskrči od korenja prethodno uzgajanih drvenastih biljaka, te i da se očisti i pak mehanički i hemijski od korovskih biljaka, i da se nakon toga dubinski uzore (do dubine od oko 50 – 60 cm, a što zavisi od samih svojstava odabranog tla za uzgoj kajsije).
Uz oranje se obavezno vrši i pođubrivanje terena i organskim i mineralnim đubrivom (azotna, fosforna i kalijumova), te se tako obogaćuje zemljište i stručno se takvo đubrenje naziva i pak „đubrenje na rezervu“, a vrši se u letnjim mesecima (obično u julu ili avgustu), jer i povremene kiše i istovremeno visoke temperature potpomažu da se „stopi“ i sjedini zemljište i prihrana, a uz dodatno usitnjavanje odnosno freziranje koje se sprovodi krajem leta.
Klimatski faktori koji su najpogodniji za uzgoj kajsije su umerena ili mediteranska klima, a iako se smatra da je kajsija voće koje je vrlo otporno na sušne periode, njoj je ipak potrebno određeno navodnjavanje, mada joj vlaga u zemljištu nikako ne pogoduje (jer dovodi do truljenja korena), te sa količinom vode i intenzitetom zalivanja treba biti vrlo obazriv i posavetovati se sa stručnim ili profesionalnim licima.
Za navodnjavanje kajsije se obično koristi sistem „kap po kap“ ili „sistem raspršivanja“, a najviše vode je sadnicama potrebno u junu i julu mesecu, što opet baš zavisi i od količine padavina, a po datoj godini sadnje.
Ono što je za kajsiju vrlo karakteristično, jeste vrlo rano cvetanje (te se smatra da je pored samog badema ona voće koje cveta najranije u proleće), što je čini vrlo osetljivom na mrazeve, te i njeni cvetovi „stradaju“, ako su temperature niže od optimalnih 7 ˚ C (za cvetanje su potrebne visoke temperature, iznad pomenutih vrednosti, dok ako su one niže tj ako dođe do prolećnih mrazeva propadaju i cvetovi i zametak plodova, te kajsija ili ne daje rod ili je on znatno umanjen i slabijeg kvaliteta).
Za zametke plodova i za mlade i plodove u zrenju, najopasnije su temperature ispod 0 ˚ C ili – 2 ˚ C, a cvetovi mogu da podnesu i temperature ispod – 5 ˚ C, a da ne propadnu tj da se oporave kada se temperature za nekih 7 – 10 dana vrate na optimalnih 18 – 20 ˚ C.
Formiranje zasada kajsije – sadnice; vreme sadnje i sam postupak sadnje voća
Pre same sadnje kajsije, važno je nabaviti kvalitetne sadnice, a one se dobijaju u sertifikovanim rasadnicima u kojima se vrši kalemljenje kajsije, na odgovarajuće podloge (pre svega na breskve, šljive, badem ili divlja kajsija).
Postoje dakle dve vrste podloga odnosno dva načina razmnožavanja kajsije – vegetativni (iz semena) i generativni način (iz mladih izdanaka, ukorenjenih sadnica ili korenskih reznica).
Kada je u pitanju orezivanje kajsije, njena krošnja se oblikuje najčešće piramidalno ili u obliku vaze, a sve se češće koristi u evropskim zemljama i takozvani rezni oblik “palmete”, koji daje sledeće rezultate – formira se pravilna ili kosa palmeta kojoj su “grane prvog reda” pod uglom od oko 45 – 60 ˚, koje se razgranavaju do dužine od oko 35 – 50 cm.
Pomenuti postupak orezivanja kajsije je bitan za uspostavljanje dobre rodnosti i kvaliteta tj ili krupnoće plodova, jer se nerodne grane uklanjaju, čime se rodnim granama daje mogućnost da budu bolje i duže osunčane, te i izložene dovoljnoj količini vlage i toplote iz vazduha.
Sadnja kajsije se obično obavlja u jesenjem periodu, tako što se između svake pojedine sadnice formira razmak od oko 4 – 7 metara, dok je međuredni razmak po pravilu oko 5 – 8 metara.
Jesenja sadnja kajsija je najpogodnija upravo iz razloga što se postiže duže vreme da se koren sadnice dobro “uzemlji” (u toku jeseni, zime i ranog proleća), te da iskoristi i potrebnu vlagu iz zemljišta, i da bude relativno zaštićen od izmrzavanja u zimu i kasno proleće, jer se dovoljno i razvio i formirao.
Sadnice kajsije se postavljaju u prethodno formirane jame (koje treba da budu dosta duboke, pa ćak i do 150 sm), te se na svaku sadnicu nagrće sloj zemlje, koja se dobro “utaba”, pa se dodaje i sloj stajskog đubriva (oko 20 kg), te i oko pola kilograma mineralnog đubriva NPK, a u srazmeri 7:20:30, te se zatim sloj đubriva ponovo prekrije slojem rastresite zemlje i zalije se svaka sadnica sa oko 30 litara vode.
Održavanje zasada kajsije – dodatna obrada, navodnjavanje i đubrenje zasada
Mehanički se zasad kajsije održava redovnim okopavanjem sadnica i “malčiranjem” međurednih prostora najmanje 6 ili 8 puta u toku vegetacije biljke; poželjno je i da se korovske biljke redovno uklanjaju i mehanički i herbicidima, a koji se daju po preporuci stručnjaka.
Kada je u pitanju đubrenje formiranog zasada kajsije, ono se vrši sa KAN 27 % u rano proleće, te i sa NPK u jesen, a u srazmernom odnosu azota, kalijuma i fosfora od 5:20:30, sa količinom od oko 800 kg po jednom hektaru zasada; u slučaju da sama podloga nije dovoljno porozna i rastresita, obavezno se dodaje i stajsko đubrivo, te kompost i humus u prvoj godini sadnje.
Berba kajsije, bolesti i štetočine i prinos po hektaru zasada
Kajsija počinje da sazreva u junu i julu mesecu, ali tek nakon 3 – 4 godine od formiranja zasada, te joj je tržišna cena dosta dobra i visoka, bilo za sveže plodove ili za prerađevine od ovog voća.
Po jednom hektaru je moguće zasaditi oko 1,7 miliona sadnica kajsije, te se na godišnjem nivou i ostvaruje prinos od oko 40 – 50 hiljada tona, što je vrlo isplativo i donosi dobre prihode, posebno što je održavanje jednostavno, a i kajsija je dosta otporna na štetočine i bolesti, te se i u tom vrlo bitnom aspektu, može ostvariti značajna ušteda.
Najpoznatije štetočine kajsije su – breskvin smotavac; breskvina cigarasta biljna vaš; te i crna breskvina biljna vaš; crveni voćni pauk; gubar; dudovac; jabukin svrdlaš; majski gundelj; jabukin smotavac; šljivin smotavac; rutava buba i miner zmijolikih mina.
Među najčešće bolesti kajsije se ubrajaju – monilijaza (sušenje cvetova i grančica kajsija, a uz istodobno truljenje korena); apopleksija stabla kajsije (prevremeno i iznenadno sušenje čitavog stabla kajsije, uzrokovano čitavim nizom udruženih faktora); trulež plodova kajsije (izaziva gljiva Monilia fructigena); šupljikavost lista kajsije (izazivač gljiva Stigmina carpophila); kovrdžavost lista kajsije i breskve (uzročnik gljiva Taphrina deformans).
Najpoznatije sorte kajsija koje se uzgajaju u našoj zemlji
Kod nas su u uzgoju neke sorte kajsije od kojih će biti pobrojane one najčešće, te i date njihove najvažnije karakteristike:
Mađarska najbolja – kako joj i samo ime kaže, ova sorta je poreklom iz Mađarske; sorta kasnije cveta i daje plodove krajem jula meseca; plodovi su srednje krupni i narandžaste su boje, a ukus im je slatko-kiseo, i vrlo su sočne i aromatične;
Pomenuta sorta rađa vrlo redovno i obilno; otprna je na mraz in a suše, ali vrlo osetljiva na bolest koja je poznata kao apopleksija ili sušenje stablja; podloga za kalemljenje je šljiva; divlja kajsija ili dženarika.
Kečkemetska ruža – sorta mađarskog porekla; sorta cveta kasno i daje plodove ili sredinom ili krajem jula meseca; plodovi su srednje krupnoće i sasvim su asimetrični (te kada se plod lako i prepolovi dobiju se dve nejednake polovine);
Sorta je osetljiva in a sušu in a apopleksiju; ukus plodova je kiselkast više nego sladak; podloga za kalemljenje je obično šljiva ili dženarika.
Bergeron – sorta kajsije poreklom iz Francuske; plodovi su srednje krupni (težine oko 40 – 45 grama), te su narandžaste boje sa primesama crvenila na strani koja je duže bila izložena suncu;
Sorta rađa obilno i redovno, a sazreva krajem jula ili početkom avgusta meseca;
Novosadska rana – domaćasorta kajsije sa vrlo krupnim plodovima (oko 80 gr), koja rađa vrlo redovno i dobro, te daje plodove koji su narandžaste boje i vrlo sočni i aromatični;
Ova sorta sazreva krajem jula ili početkom avgusta meseca, a najbolje podloge za kalemljenje su divlja kajsija; dženarika ili šljiva.
Od ostalih sorti kajsije koje se uzgajaju kod nas treba pomenuti i sledeće – Krupnu ranu kajsiju (poreklom iz Mađarske; daje vrlo krupan plod težine i do 140 grama); Novosadsku N6 (domaća sorta koja sazreva u drugoj polovini jula i daje relativno krupan plod); Novosadsku N4 (sorta je domaćeg porekla, daje plodove koji su vrlo krupni i koji sazrevaju krajem jula meseca); kao pak i sorte Segedinski mamut (mađarskog porekla; sazreva sredinom jula; daje krupan plod i otporna je na niske temperature); Novosadska rodna (domaća sorta; vrlo redovno i obilno rađa; daje baš krupne plodove koji dozrevaju krajem meseca jula); Roksana (sorta poreklom iz Mađarske; daje vrlo krupan plod koji sazreva krajem jula ili početkom avgusta meseca); Nju Džerzi (sorta koja je po imenu američkog porekla; daje krupne plodove koji dozrevaju početkom jula i/ili krajem juna; i vrlo je osetljiva sorta na mrazeve); Breda (holandska sorta kajsije); Crvena rana (domaća sorta); Ambrozija (sorta poreklom iz Italije).
