Biljka jagoda je član porodice ruža i misli se da je uzgajana i kultivisana još u vreme antičkog Rima. Danas se jagode uzgajaju na svim kontinentima, osim na Antarktiku. Postoji više od 1000 sorti ovih višegodišnjih biljaka, pogodnih za veoma različite klimatske i uzgajivačke uslove.
Jagode su prvo voće koje zri svakog proleća. Verovatno je to zbog toga što jednostavno ne možemo da čekamo dugo kako bismo uživali u njihovom sočnom ukusu.
Na svakoj prosečnoj jagodi ima oko 200 semenki. Plus, one su jedino voće koje nosi svoje semenke na površini.
Uprkos svom imenu (strawberries, na engleskom jeziku; berry znači bobica), jagode nisu tehnički bobičasto voće. One su samo sporedni ili dopunski plodovi. Bobičasto voće svoje semenke drži unutar pulpe.
Baštenska jagoda, odnosno ono što mi nazivamo jagodom je hibridna vrsta. Kao hibridna vrsta gaji se u svim krajevima sveta, naravno, zbog svojih plodova. Ona pripada rodu koji se zove Fragaria.
Zašto je jagoda tako cenjen plod?
Ljudi vole jagodu zbog njene intenzivne crvene boje, neverovatne arome, slatkoće i sočnosti. Kada bi se uzela u obzir upotreba jagode, onda je kvantitet zaista veliki u odnosu na neke druge plodove. To je zbog toga što se jagode mogu konzumirati, pre svega, kao sveži plodovi, ali i kao prerađevine.
Prerada jagoda podrazumeva industriju sokova, sladoleda, milkšejkova, čokolada, džemova, želatina, itd. Pored toga, od jagode se može napraviti i veštačka aroma koja se potom stavlja u razne proizvode kao što su bombone, parfemi, sjajevi za usta, gelovi za tuširanje, kreme, sapuni, itd.
Od kada se uzgaja baštenska jagoda?
Postoje zapisi koji kažu da su se baštenske jagode gajile još sredinom 18. veka u Francuskoj, u Bretanji. Do tada se u komercijalnoj proizvodnji koristila šumska jagoda (Fragaria vesca), a sada je bila zamenjena sa Fragaria ananassa.
Naime, pre kasnog 18. veka, kultivisane izabrane sorte šumske jagode i divlje jagode su bile jedino dostupne.
Na primer, u Francuskoj su ljudi donosili jagodice iz šumskih predela i gajili ih u svojim vrtovima još u 14. veku. Zapisano je da je kralj Francuske, Šarl V, imao u svom kraljevskom vrtu čak oko 1200 sadnica jagoda.
Pronađeni su i neki iluminisani srednjovekovni rukopisi iz ranog 15. veka, gde su kao motivi ucrtane divlje jagode.
Ako se obrati pažnja na flamansko, nemačko i italijansko slikarstvo iz tog perioda, kao i na engleske minijature 15. veka, videće se da su im jagode bile jedan od stalnih motiva. U to vreme, jagode su korišćene kao melem za bolesti depresije.
Nešto kasnije, u 16. veku, sve više i više se nailazi na svedočanstva o uzgoju jagoda. Razlog sve većeg interesovanja za jagode među ljudima bio je vezan za njihova medicinska svojstva. Tada možemo videti da su botaničari već počeli da daju imena određenim vrstama i sortama. Navodno se početak kombinovanja jagoda sa šlagom vezuje za jednog velikodostojnika sa dvora kralja Henrija VIII, koji se zvao Tomas Volsi.
Već u 16. veku postoje ozbiljni zapisi u kojima se vide instrukcije za uzgajanje jagoda. Još tada su citirane tri vrste jagoda sa ovim nazivima: Fragaria moschata, Fragaria viridis i Fragaria vesca. Male baštice jagoda su prenete iz šume i rasađivane su putem reznica.
Ipak, najveću ulogu u današnjem uzgajanju jagoda, odigralo je putovanje u Čile 1714. godine. Odatle je doneta vrsta Fragaria chiloensis koja je ukrštena sa severnoameričkom vrstom Fragaria virginiana. Ovaj ukrštaj, dao je baštensku jagodu koju gajimo i dan danas.
Sorte ili kultivari jagode
Kada je reč o kultivarima jagoda, onda možemo reći da oni variraju i po boji, i po obliku, i po veličini, ali i po ukusu, stepenu plodnosti, otpornosti na bolesti, trenutku sazrevanja i samoj konstituciji. Već smo rekli da jagoda u proseku ima oko 200 semenki na svojoj spoljašnjoj membrani. Razlike postoje i kada je u pitanju listanje, ali i razvoj polnih organa. Kod većine kultivara, cvetovi su po svojoj strukturi hermafroditi i funkcionišu i kao ženski i kao muški. Komercijalni uzgajivači jagodu sade iz sadnica. Postoje dva osnovna modela uzgoja, a to su jednogodišnje sadnje na bankovima ili folijama (plasticulture system) i sistem gajenja u redovima (matted row system). Naravno, postoji i sistem gajenja na uskim gredicama (ribbon system), potom u polietilenskim visokim tunelima. Plastenici daju manje količine jagoda van sezone. O svakom modelu sadnje biće još reči kasnije.
Često se dešava da se jagode grupišu u skladu sa svojim navikama cvetanja. U tradicionalnom načinu uzgoja, voćari gledaju da naprave spoj između onih koje donose prinos u junu (to su jagode koje rađaju plodove početkom leta) i onih koje su u stalnom prinosu, tj. koje rađaju više puta tokom sezone. Na primer, jedna sadnica tokom sezone može da donosi plodove na svaka tri dana tokom sezone.
Naravno, jagode mogu da se sade i putem semena, mada je to obično kada se sade iz hobija, a ne u komercijalne svrhe. Seme se može kupiti u poljoprivrednoj radnji, a možete ga i sami sakupljati.
Takođe, jagode mogu da se sade i kao kućne biljke u saksijama. Iako se zna da jagoda ne raste prirodno unutra tokom zime, neki ljudi koriste LED lampe u kombinaciji – crveno i plavo svetlo.
Kašupska jagoda
Ovo je poljska sorta pod zaštitom EU. Proizvodi se u kašupskim oblastima Poljske i prodaje se pod zaštićenim imenom kao kašupska malena.
Prihrana i prinos
U današnje vreme se jagode prihranjuju veštačkim đubrivima. Prihrana se obavlja i pre i posle žetve, mada je neki uzgajivači često prihrane i pre sadnje na folijama.
Jagode se beru svakog drugog dana i na taj način se održava njihov vrhunski kvalitet. Poljoprivrednici gledaju da uberu jagodu sa kapicom i peteljkom (makar pola peteljke treba da ostane celo). Uvek treba da se ostavi da sazre do kraja na samoj biljci, jer se zna da jagoda ne može da uzre kada se otkine. One jagode koje su istrulele ili prezrele moraju da se uklone kako bi se napravila redukcija napada insekata i bolesti. Takođe, vrlo je važno da se jagoda ne tušira do pre same konzumacije.
Da bi se odredila praksa plodnosti, najbolje je uraditi ispitivanje zemljišta i analizu same biljke. Azotna đubriva se primenjuju na početku svake godine sadnje. U principu, postoje adekvatni nivoi kalijuma i fosfora koji se moraju primeniti da bi se ostvarili najbolji prinosi.
Kažu da je za organsku proizvodnju najbolje zasaditi tokom zime žito ili raž, a potom na tom istom zemljištu zasaditi jagodu.
Nivo pH koji jagode najviše vole je od 5.5 do 6.5. Kreč se ne aplicira.
Kada je u pitanju sam način branja, on se sa modernim vremenima i nije mnogo promenio. Najdelikatnije voće se bere ručno. Pakovanje u gajbice se obavlja na polju, na licu mesta.
Jagode mogu da napadaju bolesti i štetočine kao i sve drugo voće. U nauci je poznato oko 200 vrsta bolesti. Ove bolesti mogu napadati indirektno i direktno.
Može se reći da je uzgajanje jagode zastupljeno na svim kontinentima, ali su ipak glavna područja za proizvodnju Evropa, Azija i Severna Amerika. Tri navedena kontinenta učestvuju sa 90.5 % od ukupne proizvodnje, ali i površine zasađene jagodama. U poslednje vreme je primećeno kako se u Južnoj Americi, Okeaniji i Africi postiže povećanje površina pod zasadom jagode.
U današnje vreme su najveći proizvođači jagode sledeće države: SAD, Koreja i Španija, mada ni Nemačka, Rusija i Turska ne zaostaju.
Prosečni prinosi jagode u Evropi su oko 8.300 kg po hektaru, dok su u Severnoj Americi 38.800 kg po hektaru.
Na mestima gde je kontitnentalna klima i gde su zime hladne, a leta vrela i kratko traju, uglavnom se sade jagode “kratkog dana”. Ove jagode se gaje u redovima i to na otvorenom. Gaje se sve sorte (rane, srednje, kasne), pa to omogućava uzgajivačima da imaju berbu koja kontinuirano traje i do 7 nedelja. Eksploatacija traje ukupno dve godine.
90-ih godina, u Americi, tačnije u Ontariju, počelo se sa gajenjem jagode “neutralnog dana”. Ove vrste jagoda je najbolje saditi na bankove koji su pokriveni folijom, dok se ispod postavljaju kapajuće trake kojima se navodnjavaju. Jagode “neutralnog dana” su takve da omogućavaju berbu koja traje i do 6 meseci.
Postoje značajne razlike u prodajnim cenama jagoda, pa će kanal prodaje koji poljoprivrednik izabere dosta uticati na njegovu finansijsku dobit. Smatra se da se najveća zarada ostvaruje kada se prodaja organizuje na samoj kapiji uzgajivačke farme, kao i na pijaci.
Živići jagoda i kada je vreme za sadnju?
Savetnici kažu da je kod nas najbolje da se jagode zasade u julu i u avgustu, potom u ranu jesen ili u rano proleće. Ipak, ako se pogledaju sva tri perioda, opet se preporučuje leto, tj. jul i avgust. Na taj način će se postići prinos i naredne godine koji će iznositi i do 10 000 kg po hektaru. Kada se živići zasade u ovom periodu, onda se obavezno moraju navodnjavati. Navodnjavanje se koristi i pre same sadnje, ali i posle zasada, sve dok se ne primeti da se sadnica primila.
Preporučuje se sađenje sertifikovanih sadnica, koje su napravljene u kontrolisanim uslovima. Isto se preporučuje sadnja živića na početku jula meseca, pre nego na kraju avgusta, zbog toga što će ovi prvi da daju čak i za 75 % veći prinos.
Ako se poljoprivrednik odluči za sadnju u jesen, onda se to radi na početku septembra, pa sve do sredine novembra meseca. U tom slučaju, veći prinosi se mogu očekivati tek u drugoj godini nakon sadnje. Za sadnju u jesen se preporučuju živići iz te godine.
Najbolje je saditi živiće koji su potpuno sveži i zreli u fiziološkom smislu. Takođe, živići moraju biti razvijeni i imati rozetu, centralni pupoljak sa 4 lista i korenčić (žiličast) koji ima dužinu od 8 cm i koji je beličast. Posebno se mora obratiti pažnja na to da živić nije napadnut nekom gljivicom ili virusom.
Kada se dogodi situacija da živić ne možete zasaditi odmah, onda morate da ga “utrapite”. Nađete odgovarajuće mesto i tu iskopate jarak koji je dubok oko 20 cm. U taj jarak stavite po 3 živića, a možete i pojedinačno. Oko žilica živića stavite pomalo vlažnu i rastresitu zemlju i dobro je izgazite.
Kada izvadite živiće iz takozvanog “matičnjaka”, treba odmah da ih zasadite jer će se tada najbolje primiti. Ukoliko imate situaciju da su živići dugo putovali do vas, onda bi bilo dobro da ih osvežite na taj način što ćete ih isprskati vodom, mada možete i žile postaviti u vodu i ostaviti ih neka 3 sata.
Folija za jagode/sadnja jagode na folijama
Kada se jagoda sadi uz pomoć folija, onda ona treba da se stavi na zemlju oko sadnica kako bi se onemogućio rast korova i kako bi se zaštitio koren od svih spoljašnjih uslova i održala potrebna vlažnost. Rezultat koji se dobija korišćenjem folija za jagode jeste mnogo razgranatiji koren, potom veća temperatura i vlažnost zemljišta, vrlo jednostavno održavanje same sadnice, ušteda na kupovini zaštitnih sredstava i bolje klijanje.
Sadnja jagoda na folijama je sve više zastupljena. Prvo se pripremi zemljište, a onda se ono prekrije folijama koje ćete izbušiti i u izbušenim rupama ćete posaditi živiće. Zemljište se priprema na sledeći način: izravnajte ga i gledajte da bude pomalo nagnuto, najviše do 8 %. Ako su u pitanju velike površine zasada, onda ćete folije da postavljate uz pomoć mehanizacije, a ako je manji zasad, onda se to radi ručno. Vodite računa da foliju lepo pričvrstite za zemlju sa strane, kako ne bi došlo do pomeranja. Nakon što postavite foliju, izbušite rupe tako što ćete preseći nekim oštrim nožem i koristiti sadiljku ili šiljat predmet. Za jednogodišnje kultivare, koriste se tanke folije, dok se za višegodišnej kultivare koriste folije debele i do 0.20 mm.
Folije mogu biti široke od 75 do 120 cm. U odnosu na to koliko je folija široka, zasad može biti ili u jednom ili u dva reda. Na primer, ako je folija široka 80 cm, onda sadite jedan red. Otvor ili rupica za sadnicu treba da bude oko 6-8 cm.
Sađenje uz pomoć folije se vrši sredinom jula, pa sve do kraja septembra meseca. Navodnjavanje je najbolje izvoditi sistemom “kap po kap”.
Đubrenje jagode
Pre nego što se uspostavi jagodnjak, zemlju treba pođubriti tako što ćete naneti oko 400-600 kg po hektaru NPK đubriva i 30-40 t po hektaru stajnjaka (zgorelog). Kada se već uspostavi zasad na foliji, onda se vrši folijarna prihrana.
Crna polietilenska folija ima dosta prednosti kada je sadnja jagoda u pitanju zbog toga što plodovi neće istruleti, potom zbog toga što će oni biti potpuno čisti i što će sazreti malo ranije. Takođe, prinos će biti i za 20-30 % veći.
Proizvodnja jagoda u plastenicima
Naše podneblje ograničava proizvodnju jagoda u plastenicima zbog klimatskih uslova. Jagode su odlično voće koje je vrlo profitabilno, naročito van sezone, pa bi trebalo pojačati proizvodnju. Za jagode je vrlo važna uravnotežena prihrana, kao i ispravno navodnjavanje. Jedino na taj način se može postići dobar prinos. Takođe, ukoliko se aplicira velika količina azota, onda to može da oslabi biljku i napravi je podložnom napadima insekata i fitopatogena.
Kada je u pitanju uzgoj i proizvodnja jagoda u plastenicima, onda najveću ulogu ima ispravan izbor svetlosti. Uzgajivač mora da vodi računa kada bira foliju, jer će fotoselektivna folija omogućiti dobru dozu svetlosti. Isto tako, u prodaji su i antivirusne folije koje mogu da umanje pojavu tripse i minere, truleži, vaši i belih mušica.
Dnevna količina svetlosti u Srbiji, van sezone podrazumeva sadnju i gajenje jagoda u gustini do 10 živića po metru kvadratnom. Zbog toga se preporučuje korišćenje takozvane malč folije, i velika pažnja kada je u pitanju vlažnost vazduha, pravilna prihrana, navodnjavanje, temperatura i količina svetlosti. Na primer, tokom zime, temperatura u plastenicima mora da bude oko 2 stepena i to tokom pet nedelja.
Ako sadite srednje i rane sorte, onda morate nabaviti foliju za prekrivanje koja je deblja. Zna se da će većina ovih sorti izmrznuti na temperaturi koja pada ispod -12 stepeni.
Najbolje sorte za sadnju su Elsanta, Asia, Queen Elisa, Alba.
Na kom se razmaku sade jagode?
Pošto se jagode sade u redove, onda razmak između tih redova treba da bude 50 ili 60 cm. Razmak u samom redu treba da bude 20 ili 30 cm. Između redova se moraju napraviti kanalići koji služe za navodnjavanje. Do samog branja, treba puštati vodu u sve kanaliće, a kada je period berbe, onda se voda pušta u svaki drugi kanalić naizmenično.
Jagode u saksiji i buretu
Naravno, jagode pre svega treba saditi napolju, na otvorenom, međutim, jagode se vrlo lako mogu saditi i u saksijama na terasama.
Pošto je jagoda mala biljka, za koren jagode je potrebno 3 šake zemlje. Da biste gajili jagode u saksijama, možete da izaberete bilo kakve saksije i bilo koje veličine saksija. Naravno, postoje i specijalizovane saksije za uzgajanje jagoda, a to su zemljane ili terakot saksije koje sa strane imaju rupe, u koje vi zapravo ubacite sadnice. Sadnice potom, kada porastu, počnu da padaju u slapovima sa strane. Saksiju treba držati u hladovini.
U saksijama se gaje mesečne jagode. Plodovi ove vrste jagoda su malo manji, tj. sitniji, ali je dobro to što će oni rađati od samog početka leta, pa sve do oktobra. Zemlja treba da bude vlažna i trebalo bi da prihranjujete jagode onim đubrivom koje ima produženo dejstvo.
Ako želite da zasadite jagode u buretu, onda bure prvo mora da se izbuši na dnu, jer suvišna voda mora negde da otiče. Potom se po dnu bureta polože kamenčići i stavi se zemlja. Po obodima bureta se izbuše rupe, te se zemlja stavi samo do prvog nivoa zemlje. Onda se postavi jagoda, pa se nastavlja sa stavljanjem zemlje. Tako se ide redom dok se ne dođe do vrha. Na samom vrhu može da se postavi nekoliko živića.
Prve rupe sa strane se izbuše na 25 cm od dna. Rupe treba da budu prečnika 7-8 cm, a svaka rupa je na rastojanju jedna od druge na 20-ak cm. U sredinu bureta treba uspravno postaviti plastičnu cev koja će cela da bude cik-cak izbušena. Cev će držati zemlja, kada napunite celo bure. Kroz ovu cev treba zalivati jagode. Bure ne treba da stoji na zemlji, već na podlozi koju ćete napraviti od nekoliko cigli.
Hidroponski uzgoj jagoda
Ovaj uzgoj jagoda podrazumeva gajenje na prostoru koji je zaštićen i gajenje koje podrazumeva specifičan supstrat. Sve vreme se primenjuje precizna količina vode i hranljivih materija, a sve u skladu sa uslovima uzgoja i sa fenofazom jagode. Hidroponski uzgoj jagode može biti u plasteniku, stakleniku. Razlika u hidroponskom uzgoju zavisi od razmaka sadnje, tipova sadnica, kao i u izboru sorte.
Ovakav način uzgoja daje plodove van uobičajenih perioda branja, potom više različitih sezona berbe u toku samo jedne godine i samim tim više prihoda.
Bolesti i zaštita jagoda
Zaštita jagoda se vrši preventivnim prskanjem i to 20 dana posle sadnje. U jesen će jagode najčešće napasti pepelnica, potom bakterijska pegavost ili bela pegavost. Ako je u pitanju pegavost onda koristite preparat pod imenom Kocide. Na 10 l vode rastvorite 25 g preparata. Ako jagodu napada pepelnica, onda treba koristiti Topas preparat i to na 10 l vode 3 ml. Tokom jeseni se prska 4 puta.
Prinos
Prinos jagode će porasti kako se bude povećavala veličina plastenika. Samo u Srbiji, površina koja je pod zasadom jagoda jeste 8. 600 hektara i to najviše u centralnoj Srbiji.
Mi se nalazimo na 11. mestu u Evropi, a najveći prinos trenutno ostvaruje Španija.
Najpoznatije sorte jagoda
Poznate sorte jagoda su Alba, Arosa, Eva, Kareza, Kleri, Žoli, Zenga prekosa, Kortina, Čačanska rana, Čačanska krupna, itd.
Holandske sorte Florens, Simfonija, Zenga Zengana i Džajv daju prinos koji prelazi 1 kg.
